(“Protokol za glasanje” NIN br. 2718)

      
      
       Pokušaću kao učesnik nekoliko opsežnih izjašnjavanja sa elementima glasanja sprovedenih Internetom u koncernu BMNj, dakle na bazi ličnog iskustva, i granicama koje mi dopušta poznavanje materije da dopunim i objasnim pojedine tačke prezentovanog protokola. Pristup e-mail adresi može imati samo autorizovani glasač tu nema dileme i u našem slučaju predložio bih kombinaciju matičnog broja i pin-koda (miks slova i brojeva) koju bi svaki glasač pismom (eventualno mejlom) dobio na svoju adresu.
       Nakon izvršenog glasanja sa poslednjim “klikom” e-mail adresa se automatski zatvara i ne postoji nikakva mogućnost da se ponovo aktivira kako za posednika pin-koda tako i za bilo kog neovlašćenog u nameri da kopira ili na drugi način manipuliše “glasački listić”. Nepravilnosti i malverzacije moguće su, ali samo u izbornom centru, a to je stvar ogranizacije kontrole stranaka učesnika na izborima.
       Organizacija elektronskog glasanja, tu je autor teksta potpuno u pravu, nije ni jednostavna, a ni jeftina, ali je ipak mnogo jeftinija i u svakom smislu produktivnija (involvira i dijasporu u izborni proces) od megaorganizacije klasičnog glasanja sa skoro 70 000 aktivnih članova komisija, hiljadama biračkih mesta, sprejeva, lampi, tonama štampanih uputstava i biračkih listića. Problem koji je donedavno otežavao nedovoljnom “propustljivošću” sistema registraciju glasova birača Microsoft i Compalj tehnologijom potpuno je prevaziđen kapacitetom registracije 4 000 javljanja (glasova) u sekundi. To znači za naše biračko telo koje broji oko 6,5 miliona glasača teoretski je potrebno 27 minuta da svi registrovani građani, bez apstinenata, izvrše svoj izbor.
      
       MIODRAG KRECULJ,
       Minhen