Nije uopšte bilo razgovora o eventualnoj papinoj poseti Srbiji, a sudeći prema stavu SPC to i nije u izgledu

      Poseta visoke delegacije Srpske pravoslavne crkve Vatikanu ocenjena je, i s jedne i s druge strane, kao izuzetno značajna, iako se tom prilikom ništa spektakularno nije desilo.
       Vatikanska štampa, koja verno odražava stavove vrha Rimokatoličke crkve, ovu posetu ocenila je kao jedinstven događaj i kao znak duboko promenjenih odnosa između dve crkve.
       Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je predvodio delegaciju Srpske pravoslavne crkve, u kojoj su još bili episkop bački Irinej, dekan Bogoslovskog fakulteta protojerej Vladan Perišić i arhimandrit Andrej Ćilerdžić, po dolasku na beogradski aerodrom, rekao je: “Imali smo prilike da razgovaramo sa uglednim ljudima i o praktičnim pitanjima, da razmijenimo svoja iskustva i svoja mišljenja, da razgovaramo i o teološkim problemima, naravno, na prvom mjestu o onome što nas sjedinjuje, a u isto vrijeme i da se dotaknemo i pitanja u kojima postoje razlike u shvatanjima Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, ali da to uradimo u duhu pravog istinskog dijaloga, na kojem i počiva život crkve.”
      
       Poziv na “pročišćenje sećanja”
       Delegacija Srpske pravoslavne crkve bila je zvanično gost Papskog veća za unapređenje jedinstva među hrišćanima i njegovog predsednika kardinala Valtera Kaspera. Poziv za ovu posetu kardinal Kasper uputio je prilikom svog prošlogodišnjeg boravka (od 10. do 15. maja) u Srbiji, gde je bio po pozivu Beogradske nadbiskupije. Tom prilikom kardinala Kaspera primio je i patrijarh Pavle, a imao je susrete i sa najvišim političkim predstavnicima Srbije i Jugoslavije. Ubrzo posle toga Vatikan će prvi put otvoriti svoja vrata za nekoliko novinara iz Srbije, kojima će njihov domaćin, kardinal Kasper, za svoj nedavni put u Srbiju reći da ga smatra “prvim korakom, prvim od mnogih koji nam predstoje, na ekumenskom putu koji će hrišćane prvo pripremiti za otvoren i iskren razgovor, a onda i za međusobno približavanje”.
       Pre njega, Beograd su posetila još dvojica od najuticajnijih rimokatoličkih velikodostojnika doskorašnji nadbiskup Milana kardinal Martini i njegov naslednik na tom mestu kardinal Tetamanci, koji slovi za jednog od najozbiljnijih kandidata za budućeg papu. Došao je potom i od našeg patrijarha bio primljen i vašingtonski nadbiskup kardinal Teodor Mekerik, član borda Katoličke službe za pomoć.
      
       Prizivanje papine posete
       Povodom ove posete Jovanu Pavlu Drugom, koja je bila kurtoazne prirode i koja se u SPC tretira kao poseta episkopu grada Rima a ne poglavaru Rimokatoličke crkve, neki domaći mediji preneli su da je mitropolit Amfilohije, pre nego što je do nje došlo, u intervjuu za Radio Vatikan (program na hrvatskom jeziku) rekao da papi nosi poruku srpskog patrijarha Pavla i bratski zagrljaj, izražavajući nadu da će doći i do papine posete Srbiji, precizirajući da ona “mora biti duboko pripremljena da bi urodila plodom”. Protumačeno je to kao poziv papi da poseti Srbiju! Inače, poslednjih godina česta su nagađanja u štampi, iz “poverljivih” i “obaveštenih” izvora, ne toliko da li će, koliko - kada će papa doći u Srbiju.
       Upitan na beogradskom aerodromu, da li je o tome ovom prilikom bilo šta razgovarano, mitropolit Amfilohije bio je izričit: “U tim našim razgovorima nije bilo riječi o tome!”
       Nije nikakva tajna da papa želi da poseti Beograd. Specijalni automobil kojim poglavar Rimokatoličke crkve ide u posete, popularno nazvan “papamobil”, od pravoslavnih zemalja još jedino nije viđen u Rusiji i Srbiji.
       Papa u zemlje gde su rimokatolici većina, odlazi uglavnom po pozivu Rimokatoličke crkve te zemlje, a tamo gde to nije slučaj poseta se ugovara preko državnih organa, pošto Sveta stolica ima i status države, ali se onda traži da se sa tim pozivom složi ili pak da mu se ne protivi crkva ili verska zajednica koja je u toj zemlji većinska. Tako, često, pa i u razgovorima predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, pominje se “rešenje” primenjeno u slučaju Grčke: Grčka pravoslavna crkva više puta otvoreno je iznosila svoje neslaganje da papa poseti ovu staru pravoslavnu zemlju, ali je, na kraju, ipak, pod pritiskom državnog rukovodstva, popustila; Sveti arhijerejski sinod Grčke pravoslavne crkve nije pristao da i sam zvanično pozove papu u posetu, ali je izdao zvanično saopštenje da se njegovoj poseti ne protivi, i - prvi put od velike šizme 1054. godine Grčku je posetio jedan papa, sadašnji papa Jovan Pavle Drugi!
       U Atini papa se sreo sa poglavarom Grčke pravoslavne crkve, sa arhiepiskopom Hristodulosom, i u njegovom prisustvu zatražio od Boga da rimokatolicima oprosti sve grehe učinjene protiv pravoslavaca: “Za sve slučajeve, u sadašnjosti i prošlosti, u kojima su kćeri i sinovi katoličke crkve zgrešili, slučajno ili namerno, prema svojoj braći i sestrama pravoslavcima, neka nam Gospod oprosti”, rekao je papa, pomenuvši posebno “dramatično razaranje carskog grada Konstantinopolja, bastiona hrišćanstva na Istoku”.
       Po pozivu državnih vlasti papa je posetio i Bugarsku, i Ukrajinu i Gruziju. A jedino je za posetu Rumuniji imao poziv i Crkve i države. I u svim ovim zemljama susreo se sa pravoslavnim poglavarima, osim u Ukrajini.
       Posebno dobre odnose Vatikan neguje sa carigradskom patrijaršijom i njenim patrijarhom Vartolomejem, kojeg uglavnom predstavljaju kao - vaseljenskog patrijarha!
      
       Ljubav bez uslova
       Kada je posetio Srbiju kardinal Kasper nameravao je da poseti i Rusiju, ali je tada iz Moskve poručeno da ne dolazi. Razlog je bio što su tri meseca ranije, u februaru prošle godine, četiri apostolske administrature u Rusiji - u Moskvi, Saratovu, Irkutsku i Novosibirsku - uzdignute na nivo biskupija, pa je otad u vatikanskim dokumentima Rusija počela da se vodi kao “crkvena provincija”, s mitropolitom (nadbiskupom) na čelu. U Rusiji je to shvaćeno kao stvaranje paralelne crkve s prozelitskim namerama.
       Ipak, u čestitki papi upućenoj za Božić po gregorijanskom kalendaru patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi šalje i poruku Vatikanu da se “naši bratski kontakti produže”.
       Papu ne može da pozove ni sam patrijarh. To bi, s formalnim “pravom”, mogao tek da učini Sveti arhijerejski sinod (za šta, podrazumeva se, treba da ima podršku Svetog arhijerejskog sabora), ali bi onda ta i takva odluka bila mnogo više od jednog poziva - ne samo u formalnom, nego u suštinskom smislu.
       Ipak, sve te razlike koje vekovima postoje nisu, niti treba da budu prepreka za razgovor - pokušavaju uporno da dokažu srpske vladike, odgovarajući onima koji se protive bilo kakvim razgovorima i posetama. Tako episkop bački dr Irinej nedavno, u jednom božićnom intervjuu, na pitanje o dijalogu među ljudima različitih vera, reče: “Dijalog ne znači izdajstvo svoje vere, niti usvajanje tuđe vere, ali znači napor da druge prihvatimo onakvima kakvi jesu i, posebno, kakvi sami žele da budu; znači pokušaj da ih razumemo koliko možemo i da im pokažemo da naša privrženost sopstvenoj veri, tradiciji i kulturi ne samo što njih ne ugrožava nego nas obavezuje na ljubav bez uslova i ograničenja. Ne zaboravimo, uostalom: Hrista nisu predali Rimljanima na raspeće bezbožnici nego baš samouvereni lažni ‘revnitelji otačkih predanja’.”
       A episkop šabačko-valjevski Lavrentije, koji je česta meta optužbi zbog svojih razgovora sa rimokatolicima i protestantima, daje i ovakav odgovor: “Ne treba se bojati Zapada, jer Zapad je odlučio da prilagodi veru čoveku i zbog toga je oslabio veru, i od čoveka napravio mekušca. Zapad je bogosluženje sveo na propoved, jer je izgubio svoj izvor vere, i zato danas gleda na Istok i pravoslavlje kao na zenicu svog oka i riznicu hrišćanstva.”
       Na ovakva objašnjenja ne gledaju svi isto u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a to znači da je potrebno više razgovora i u njoj samoj!
      
       JOVAN JANJIĆ