|
Prošle nedelje u jednom uglednom listu objavljena je vest kojom i student prve godine novinarstva ne bi položio ispit ni kod najblažeg profesora. Ona glasi:
“Novoustanovljenu nagradu ‘Vuk Gligorijević’ za najbolji aforizam godine dobio je poznati aforističar iz Beograda Aleksandar Baljak za aforizam objavljen u ‘Večernjim Novostima’. Ova nagrada se dodeljuje u znak sećanja na književnika i satiričara Vuka Gligorijevića (1946-2003).”
Pored pravopisne greške sa dva velika slova “Večernje Novosti” umesto tačno “Večernje novosti”, novinar nam je uskratio dva važna podatka, a to je da napiše ko je ustanovio i koji žiri je doneo odluku o nagradi. Još veći je propust što u vesti od 37 reči i dva broja nije naveo kako glasi aforizam. Nije reč o romanu ili zbirci poezije, već o književnoj formi koja je po definiciji kratka, baš kao što u Klaićevom “Rečniku stranih riječi” piše: “aforizam (grč. aforizein - omeđiti, razlučiti), zbijeno izrečena, jezgrovita, smislena, sažeta duhovita misao o životu i svijetu; kratka rečenica, puna smisla, maksima, sentencija.” Ili, kao je to sam nagrađeni Baljak sažeo dva svoja aforizma o aforizmu: “Aforizam je monumentalna minijatura” i “Aforizam je dokaz da se i velike drame mogu igrati na maloj sceni.”
Precizni analitičari prave razliku između drugih kratkih formi nesumnjivo bliskih aforizmu. Poslovica je narodna mudrost rečena u kratkoj formi. Izreka je opšte zapažanje koje upotrebljava običan svet. Maksima je kratki slogan koji služi nekoj ličnosti ili pokretu kao rukovodstvo u akciji. Epigram je duhovito zapažanje sa satiričnom žaokom. Aforizam je, po nekim tumačima, srodan epigramu po oštrini misli i zajedljivosti, samo što dublje gazi.
Umalo zaboravih da saopštim da je novoustanovljenu nagradu za aforizam dodelio žiri Udruženja književnika Srbije koji dodeljuje i nagrade “Radoje Domanović”. A nagrađeni Baljakov aforizam glasi “Svima koji su izvukli živu glavu čestitamo, a ostalima želimo više sreće u narednom izvlačenju.”
Čestitamo!
JOVAN ĆIRILOV
|
