(ili: ako je svetom Đorđu pošlo za rukom da ubije aždahu, može li onda ruralni Trivun Zarezoja da nadvlada urbanog Valentina?)

      Ove godine nisam slavio Svetog Trivuna Zarezoju. Samo sam ga obeležio, u dvorištu, pod Bežanijskom kosom. Ritual ide ovako; uzmeš vinogradarske makaze, orežeš tri-četiri izdanka od vinjage. Od orezanih prutića loze napraviš četiri krstića i staviš ih u sneg oko vinjage. Onda, oko ovih krstića, poškropiš sneg vinom. Škropiš, i vinom unakrst. Mada, Vladimir Aleksejevič Istarhov u knjizi “Udarac ruskih bogova” kaže da je krst “crna magija za hrišćane”. Kad se krstiš, bacaš na sebe crnu magiju....
       A Crna, moja mačka mezimica, prevejana kontejnerka, crna kao gar, dotrčala i njuši vino u snegu, misli krv je. Krv onih koje je sveti Trivun pobio. Fini momak; čuvao goveda, vinograde, štitio devojke za udaju i, tako, ubio - 99 mladića! A kada je ubio i stotog, i to LUBENICOM,(!?) onda je proglašen za sveca. Slatkog li pravoslavlja! I ono vrvi od haških dvostrukih standarda. Zbog svog bogumilskog “Žitija Savinog” teško da ću biti i opevan, a Trivun ubio sto njih i - svetac!?
       Stvarno, bre, ko je taj Trivun? Navodno je rođen u trećem veku u Kampsadi u Frigiji. Čuvao guske, izgonio zle duhove i stoku spasavao od boleština. I, ubijao, sto njih nanizao, nijednog nije odrobijao. U jednom katoličkom leksikonu, pak, piše da je Trivun “mučenik iz nepoznatih vremena” a da podaci o njemu “nisu autentični”. Dobro, katolici tako navrću vodu na ovog njihovog Valentina koji, takođe, čuva stoku i zaljubljene.
       I kopka me: zašto su pravoslavci ostavili da Trivun ubija zbog stoke, da ubija čime stigne, pa i lubenicom? Mora da ima tu neki đavo. Otvorim knjige starostavne i bulji, zuri, premeći. I nađem. U istočnoj Srbiji, u Homolju, svetog Trivuna Zarezoju zovu i TRIVUL. E, sada se već lakše diše. Jer, Aleksandar Makedonski je ratovao sa Trivalima kod Caribroda ( Dimitrovgrada), dva puta. Trivalska plemena držala su rudnike zlata u današnjem Boru i Majdanpeku, u vreme kada se zlato vadilo ko ugalj, ko šoder, tolko ga je bilo. Dok nisu došli Karađorđevići na vlast, a i Šainović...Taj je odneo do poslednjeg zrna. Video sam ga jednom, u avionu za Cirih u pratnji dva “akademika”; čelo dva cicera, obrve sastavljene, pogled telegentan...
       Kada je pobedio Trivale, Aleksandar Veliki je odmah počeo da kuje novac sa svojim likom od borskog zlata. I, tako je osvojio svet. A ko su Trivali? Još Miloš Milojević upućuje da su to, u stvari, TRIGLAVI, to jest, oni koji su slavili svog troglavog boga. A to može da bude naš bog Vid, ili jedan još stariji GERION. Ko je pa taj?
       Gerion je trojansko božanstvo. Heroj - geroj. On je, takođe, troglav, sa tri tela u struku sastavljena i sa šest ruku. Gerion je čuvao božanska riđa goveda trojanskog kralja Prijama, a ta goveda su, kroz vekove, pokušavali da kradu i Herkul i Odisej i mnogi drugi bezimeni koje je Gerion pobio. E, sad, da li je ubio baš devedesetdevetoricu i da li je stotog sastavio sa lubenicom, nije važno. Ali, valjda je jasno zašto je sveti Trivun ostao zapamćen kao surovi čuvar goveda. A kakav svetac, takvi i oni koji ga slave.
       Prete mi ekskomunikacijom. Ne ovi iz SPC. Prete mi “zarezojci”. Prete mi iz Mokre pod Suvom planinom. A zašto? Ni prošle, ni ove godine nisam došao 14. februara, za Svetog Trivuna Zarezoju. Zasedali i odlučili; “uvredio je slavu”. Ako ne dođem i dogodine, gotovo, isključenje! Dobro, ali, ajde da vidimo zašto nisam došao na slavu.
       Pre dve godine, zapucam iz Beograda za Mokru po suvomrazici ljućoj od ove ovonedeljne. “Ekspres” iz Pirota šiba, brale, ne staje ni u Niš, ni u Belu Palanku, ali staje na Tri mosta!? A šta su Tri mosta? Vukojebina; jedna ćuprija na tri kamena svoda kojom žubori Mokranjska reka. Malo dalje je, doduše, ciganska fabrika “Bajram”. Fabrika “za motičice i sekirčići” koju je otvorio Dača Marković kada je bio sve i svja u Srbiji. Kako, koji Dača?! Kum, bre, od ovog Našeg iz Haga! Fabrika “Bajram” je zatvorena čim je Dača pao. (“Ne mož tolki reproserijal da se nabavi kolko se ukrade”.)
       Odatle, do Mokre, još kilometar. Taman da protegneš noge i da pišaš,”el Baja šofer ne pravi pišpauzu od Beograd do Babušnicu, a Karleuša razbiva”. I dok žuboriš razmišljaš: kako to da je i sveti Valentin zaštitnik stoke? Tri -val, Val -entin? Da nije reč o jednom te istom troglavom Gerionu?
       Za Trivuna Zarezoju najlepše je ujutru kada se obilaze vinogradi, kada se oreže poneki čokot, pa založe vatre i baci nešto na žar, slanina, sušenica, kolko da se ne pije na prazan stomak. Onda zarezojci počnu da se dozivaju po brežuljcima, da pozivaju jedni druge pored vatre, da se probaju vina; čije je bolje, čije još mlado, čije je poturčeno, čije malo ciknulo, “kuj ne žali na šećer, a kuj štedi na grožđe”?
       Kermes počinje predveče, po kućama, kad počne “rad po sekcijama”. Svako “društvo” ima po desetak članova. To je još od Isusa dovoljno za sektu.
       I počne tako zarezojska “tajna večera”. Žene ne smeju “ni da prismrde u kuću”. “Ama, ič! Ni sudove da peru, ni vodu da ne prinose el će se osuše vinogradi.” Zarezojci sami spremaju slavu; i za jelo i za pilo. I šta ima za jelo? Rolovano praseće!? A gde je ovca?! Kao, napili se, nisu dolivali vodu, pa im ovca zagorela u kazan. Tu su i pale prve svađe...
       Nego, kako je došlo do raskola u sekti? Počne Tajna večera, a na stolu - pivo!!? Eeeej, pivo na vinsku slavu!? Pitam; zašto pivo? “Paaa...ako neko slučajno nije za vino.” (!?) Sumnjivo, načisto. Probam vino. Srbnem, malo i ne mogu da ga prepoznam; nije Dopčino, nije Midino, nije Žikino, nije Zoranovo. A nije ni Deskovo, ni Tomčino.
       I pitam: čije je ovo vino? Zarezojci se zgledaju, meškolje se, podgurkuju, pa će Mida da promrsi:”Paaa... vino je, od preko Nišavu, iz Klenje.” Jel, bar, od Dopčinu taštu? Nije. Od koga je? “Od NEPOZNATOG ČOVEKA”(!?)
       Tu meni sukne u glavu krv zarezojska, trivalska, gerionska: Dobro, bre, slavari i domaćini! Ja li sam iz Beograd došo po ovu suvomrazicu u Mokru, da za Svetog Trivuna pijem vino iz Klenje i od nepoznatog čoveka?! “Pa nismo mogli, između seb’ da se dogovorimo čije je vino najbolje od ovuj godinu.” E, pa zapamtite kada će, opet, da me vidite na slavu!
       Tako je bilo.
       I zato hoće da me ekskomuniciraju. Ma neka likvidiraju! Samo neka ne mrcvare kao ovi u Hagu. Ej, Gerione, ej, sveti Vide, šta se od tebe napravi!
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ