Kralj svih pretraživača je Gugl (Google). Skoro 30 miliona ljudi posete Gugl svakog meseca i na njemu provedu oko 15 miliona sati, tražeći podatke, i dobijajući rezultate na 86 jezika (postoji mogućnost pretraživanja i na srpskom). Zahvaljujući jednostavnom interfejsu, brojnim opcijama i odsustvu reklamnih benera, još od svoje pojave, 1998. godine, Gugl je preuzeo vodeću ulogu među pretraživačima. Zahvaljujući specifičnim algoritmima pretraživanje Interneta je bilo lakše i “konfornije” tako da su mnogi pretraživači (AOL i Yahoo, na primer) prihvatili njegovu “pogonsku” mašinu.
       Gugl je nastao kao rezultat projekta dva mlada čoveka (22 godine) koji su se našli na doktorskim studijama 1995. godine. To su Lari Pejdž, sin američkog profesora kompjuterskih nauka i Sergej Brim, rođen u Rusiji odakle je došao sa šest godina, sin matematičara.
       Na Guglu se pretraživanje izvrši u proseku za 0,3 sekunde, a dobijeni rezultati su najpotpuniji i najtačniji, opet zahvaljujući nekom od njihovih algoritama. Redosled rezultata je, prema tvorcima mašine, dat isključivo prema popularnosti (broju pretraga) sajtova.
       Još jedno pravilo važi za Gugl. Nema govora mržnje (kako mi kažemo) niti se smeju upotrebljavati reči kao “zlo”, “anti”... Osnov poslovne politike je sadržan u rečenici Sergeja Brima : “Ne budite zli”. A zlo je ono što Sergej kaže da je zlo. Tako na Guglu nema sajtova koji bi reklamirali alkohol i cigarete, ali ima sajtova na kojima krekeri daju serijske brojeve softvera i porno sajtova. Zašto je jedno dobro a drugo zlo, zna samo Sergej. Ta čistota dovodi, ponekad, do velikih neprijatnosti i gubljenja klijenata. Tako su prošle godine izvesna Anita Rodik i njen “Body Shop”, izbrisani sa Gugla, jer se u tekstu njenog vebloga pojavila reč “anti” (protiv bora, na primer). Gugl je prvo izbrisao reč, onda platio štetu i izgubio klijenta.
       Kineska vlada, nimalo raspoložena prema korisnicima Interneta i njihovim pokušajima da odu na sajt Falung gonga ili kakve druge disidentske organizacije koje deluju iz inostranstva ali i same zemlje, sprečila je korišćenje Gugla u Kini, blokiravši ga. Bio je to veliki udar za Gugl jer u Kini ima 46 miliona korisnika Interneta, a Gugl se prevodi na nekoliko kineskih jezika. Nisu imali kancelariju u Kini, niti načina da kontaktiraju sa kineskim vlastima. Brin je počeo da izučava kinesku istoriju, ekonomiju... Onda je, odjednom, Gugl ponovo “proradio”. Samo sada, kad u Kini ukucate “falung gong” ili “ljudska prava u Kini”, dobijete praznu stranu, ili stranu koju je odobrila vlada, ili vam se pristup Guglu blokira na dva sata. Mnogi ne veruju da su Kinezi uspeli da proizvedu ovako sofisticirani softver, ali zašto da ne? Ni Gugl (njegovi vlasnici i tvorci) ne prijavljuju ništa, ali sumnja se da su kineske vlasti i Gugl pronašli zajednički jezik i “poradili” na zajedničkom softveru.
       Krajem godine Gugl je uveo automatskog “urednika” vesti. Sa tim saznanjima počele su ponovo da se javljaju sumnje, koje su počele sa američkim “mesožderom”, da je budućnost Interneta ostavljena bez kontrole države. Ukoliko počne rat u Iraku, u Americi će se pokazati koliko je država spremna da Internet ostavi bez kontrole, ako je i sad bez kontrole.
      
       M. DAMNJANOVIĆ