Srbi u RS dolazak premijera Đinđića vide kao znak za jačanje svog entiteta, u Sarajevu ovu posetu doživljavaju kao mešanje u unutrašnje stvari, a međunarodni upravitelji sve budno motre

       Prvo je u Banjaluci ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić rekao da svojim dolaskom najavljuje jače aktiviranje specijalnih veza između Republike Srpske i Srbije. Onda je u Beogradu premijer Zoran Đinđić upozorio kako se mora nadoknaditi sve ono što je propušteno na tom planu. U međuvremenu, u Podgorici se razgovaralo o zajedničkoj izgradnji hidrocentrale na Drini, a u Bijeljini su se opštine, smeštene neposredno s leve i desne strane Drine, dogovorile o prekograničnom regionalnom povezivanju po već isprobanom evropskom modelu koje bi bilo ozvaničeno i u nadležnoj asocijaciji pri Savetu Evrope.
       Sve se ovo dogodilo u poslednjih petnaestak dana, a kao završnica u ovom sledu je najava dolaska premijera Đinđića u Banjaluku na otvaranje zajedničke fabrike vršačkog “Hemofarma” i banjalučkog “Čajaveca”, vredne sedam i po miliona evra.
       I opet se, dabome, najavljuje razgovor o specijalnim vezama Beograda i Banjaluke.
       Mada su te veze predviđene Dejtonskim mirovnim sporazumom i garantovane ustavima Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, one su u proteklih sedam godina prolazile različite faze - od euforije do potpunog mrtvila. Euforiju su proizvodile s vremena na vreme političke elite s jedne i druge strane Drine (češće Beograd), po pravilu, zbog vlastitih unutrašnjih političkih potreba. Mrtvilo su diktirali oni koje obično podrazumevamo pod pojmom međunarodne zajednice. I oni, razume se, zbog vlastitih potreba jer ne žele bilo kakve događaje i procese bez njihove potpune kontrole.
       Zbog svega ovoga, po opštoj oceni u Republici Srpskoj, specijalne veze nisu razvijene niti uređene do mere koju omogućava Dejtonski sporazum i ustavi.
      
       Nervozno Sarajevo
       I ovoga puta međunarodni upravitelji Bosne i Hercegovine reagovali su prilično nervozno. Nakon Đelićevih izjava u Banjaluci, kako NIN saznaje, činovnici OHR (kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice) imali su neke važne razgovore sa visokopozicioniranim političarima u Republici Srpskoj, a pokušali su celu stvar ispitati i u Beogradu.
       Zvanično Sarajevo, kao i uvek do sada, kada dođe do približavanja Banjaluke i Beograda, što izjavama i saopštenjima političara, što medijski, u celoj stvari vidi i ono čega nema i započinje priču o mešanju u unutrašnje stvari. Kao da nema već spomenutih ustavnih i dejtonskih garancija o specijalnim vezama. Jednostavno traže da svaka veza između Banjaluke i Beograda ide preko Sarajeva.
       - Nema nikakvog razloga za bilo čiju nervozu. Srbija i Crna Gora do sada su u više navrata pokazale da poštuju Bosnu i Hercegovinu i sve njene institucije. Ove najave pozdravljam i imaju moju punu podršku - rekao je za NIN ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić.
       U Republici Srpskoj, po verovanju javnosti, ali i onih koji pažljivije prate politička zbivanja, najnovije približavanje Beograda i Banjaluke došlo je u pravo vreme kako bi se ojačala pozicija unutar Bosne i Hercegovine. Jer, ubeđeni su u Republici Srpskoj, deo međunarodne zajednice, u savezništvu sa najvećim bošnjačkim partijama, pokušava oslabiti ustavnu poziciju entiteta, kako bi ojačali zajedničke organe Bosne i Hercegovine.
       Sada je na redu fiskalni sistem. Prema ustavnim rešenjima, samo entiteti imaju pravo da prikupljaju poreze i takse dok Bosna i Hercegovina nema izvornih prihoda. Zajednički organi žive od uplata iz buxeta entiteta i tu za proteklih sedam godina nije bilo većih problema, pogotovo ne u poslednje tri godine.
       Kada se ta stvar uhodala s dolaskom novog visokog predstavnika međunarodne zajednice, Britanca Pedija Ešdauna, promovisane su sveopšte reforme i to je u prvi mah dobilo opštu podršku. Kada je u razradi tog projekta rečeno da se porez na dodatnu vrednost (bivši porez na promet), carine i još neke takse sele na nivo Bosne i Hercegovine, koja tako dobija izvorne prihode koje će kasnije, po još neutvrđenim kriterijumima deliti entitetima i opštinama, u Republici Srpskoj je stvoren dosta jak front odbijanja, kako politički, tako i stručni.
      
       Fiskalni suverenitet
       Prema prvim i najgrubljim procenama, Republika Srpska ovim gubi više od dve trećine sadašnjih prihoda i, kako to ovde vole reći, gubi fiskalni suverenitet. Pitanje je da li će se toliko vratiti iz zajedničkih organa kada novac ode tamo. U Banjaluci su izračunali da je trenutno drugi bosanskohercegovački entitet mnogo skuplji. U Republici Srpskoj se od ukupnog društvenog proizvoda za školstvo, zdravstvo, državne činovnike i druge javne rashode troši 49 odsto. U drugom entitetu, Federaciji BiH, zbog komplikovanijeg unutrašnjeg uređenja (ima deset kantona) na iste takve izdatke troši se 68 odsto društvenog proizvoda.
       U Republici Srpskoj se ovih dana horski ponavlja da niko nije protiv reformi ali se ne prihvataju spomenuta rešenja u fiskalnoj sferi. Među brojnim argumentima dva se izdvajaju: Republika Srpska ne može pristati na protivustavna rešenja i ne može pristati da finansira komlikovanije unutrašnje uređenje drugog entiteta.
       Iz OHR-a i drugih međunarodnih organizacija stižu najave da nema popuštanja, jer su sadašnje entitetske poreske i carinske uprave neefikasne i slično. Oni koriste ovde već viđene metode zavrtanja ruku najviđenijim političarima, kako bi celi koncept progurali kroz domaće institucije.
       U toj i takvoj atmosferi očekuje se dolazak premijera Srbije Zorana Đinđića u Banjaluku. U Republici Srpskoj veruju da bi dobili ohrabrenje za svoje stavove u najnovijoj zavrzlami. U Sarajevu, po svoj prilici, smatraju da bi se tako zakomplikovala centralizacija koja, veruju, dobro ide pa otuda česte prozivke vlasti u Srbiji pa i samog premijera. Međunarodni upravitelji ne vole da im bilo šta prolazi bez potpunog uvida i kontrole.
      
       BRANISLAV BOŽIĆ