S obzirom na to da Sanda Rašković Ivić nije imala poverenje premijera, niti je, kako sama kaže, ikada znala koliko je donatorskog novca dato za izbeglice, menadžersko iskustvo u raspoređivanju budućih donacija biće neophodno

      
       Smena komesara za izbeglice dr Sande Rašković-Ivić, uprkos jačim temama poput Šešeljevog odlaska u Hag i nemira na jugu Srbije, izazvala je mnogo više pažnje javnosti nego što se to očekivalo kada je takva odluka doneta na sednici vlade, sazvanoj neočekivano prošlog petka, i kada je vest “procurila” i preko novinara stigla do već bivšeg komesara. Ipak, iznenađenja nije bilo, jer sukob nije bio nov. Eskalirao je još prošlog leta, kada su obustavljena budžetska sredstva namenjena Komesarijatu, odnosno kada je trebalo završiti projekte obezbeđivanja stanova za izbeglice i otkupa seoskih imanja. Potpredsednik vlade Žarko Korać tvrdio je tada da se radi o nesporazumu između novoimenovanog premijerovog savetnika za izbeglička pitanja Branka Radujka i Sande Rašković-Ivić. “Prilično sam siguran da to nema veze sa DS-om i premijerom, a sumnjam i da je ugrožena njena pozicija, ne vidim zašto bi i bila”, rekao je Korać prošlog leta.
       Tri dana posle smene komesara za izbeglice, dok još nije bilo nikakvog zvaničnog objašnjenja iz vlade, Korać je rekao da predlog za smenu “nije potekao od republičkih ministarstava, već od Vlade Srbije”. U međuvremenu, “slučaj komesar” ipak je postao vladin problem.
      
       Menadžerski pristup
       Savetnik premijera Đinđića za izbeglice Branko Radujko prvo je kratko prokomentarisao da je Sanda Rašković-Ivić smenjena “zbog dosta loših rezultata i lošeg načina rada” i da će novi komesar uvesti “menadžerski pristup radu”. Do zaključenja ovog broja novoimenovani komesar dr Ozren Tošić nije imao vremena da za NIN objasni kako će izgledati taj menadžerski pristup. Prilikom preuzimanja dužnosti Tošić je u utorak kratko izjavio da će mu “prioriteti u radu biti oni koji su zacrtani u nacionalnoj strategiji za rešenje pitanja izbeglica”.
       Gospođa Rašković-Ivić podseća da je nacionalna strategija idejno i koncepcijski proizašla upravo iz Komesarijata i to iz priprema i projekata koji su usledili posle Konferencije o lokalnoj integraciji, koja je u maju 2001. godine organizovana sa Danskim savetom. Ona ostaje pri stavu da je njena smena političke prirode i da netrpeljivost potiče još od trenutka kada je na Predsedništvu DOS-a, kao kandidat Vojislava Koštunice, dobila više glasova od kandidata DS-a. Sukob je, prema njenom uverenju, kulminirao kada su njena stranka, Demokratski centar, i ona lično na izborima podržali Koštunicu.
       Četiri dana posle smene, Vlada Srbije izdala je saopštenje u kome se izričito tvrdi da nisu u pitanju politički razlozi, nego nepravilnosti u radu prilikom doregistracije interno raseljenih lica za lokalne izbore na Kosmetu, kada je gospođa Rašković-Ivić odredila sebi honorar od 500 000 dinara. “Ovako visok honorar, jedan je od razloga da se postavi pitanje poverenja republičkom komesaru za izbeglice, ne ulazeći u ostala pitanja oko doregistracije, kada je doregistrovano samo 2 870 lica.”
       Gospođa Rašković-Ivić kaže za NIN da je cela priča o tom novcu izvađena ne samo iz naftalina nego i iz konteksta. “Novac za registraciju dao je OEBS. I pre nego što je plaćanje izvršeno, OEBS je pripremio budžet od 90 hiljada dolara, koji su usvojile i savezna i republička vlada i to pitanje je već bilo na dnevnom redu letos. Slična kampanja za lopovluk vođena je i protiv profesora Momčila Grubača u trenutku kada im se on učinio suviše opasnim.”
       Odlukom vlade na mesto zamenika postavljen je Bojan Anđelković, a za pomoćnika Dejan Keserović, obojica dugogodišnji radnici u Komesarijatu za izbeglice. Obojica su bili pomoćnici Sande Rašković-Ivić, obojica su bili članovi DSS-a, a Keserović je čak bio i ministar u senci za socijalna pitanja. Iako je DSS tražio od njih da odstupe sa funkcija kada je smenjen komesar za izbeglice, oni to nisu učinili, pa je u stranci pokrenut postupak za njihovo isključenje. Zanimljivo je da ni Anđelković ni Keserović nisu prozvani zbog novca koji su dobili od OEBS-a za registraciju izbeglica. Takođe će biti zanimljivo videti i kako će se oni uklopiti u novi “menadžerski pristup”, kada su predvodili stari “neuspešni” sastav Komesarijata.
      
       Podrška donatora
       Predsednik SRJ Vojislav Koštunica ocenio je ovu smenu kao “jedan od najopasnijih poteza predsednika vlade Zorana Đinđića”, a predsednik DC Dragoljub Mićunović kao “loš presedan koji nanosi štetu međusobnim odnosima u DOS-u”. Ipak, smena komesara za izbeglice postala je i nešto više od unutardosovskog problema. U zajedničkoj izjavi za medije ambasade Danske, Finske, Holandije, Švedske i Švajcarske saopštile su da je njihova saradnja sa smenjenim komesarom oduvek bila konstruktivna i veoma dobra.
       “Mi kao predstavnici važnih donatora za različite programe, koji pomažu izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji i Crnoj Gori, smatramo da je Rašković-Ivić u potpunosti bila predana radu sa izbeglicama i interno raseljenim licima.”
       Komesarijat za izbeglice za ovu godinu planirao je zatvaranje preostalih 315 kolektivnih centara i izgradnju stanova u koje će biti smeštene izbeglice. U sklopu rešavanja tih problema urađen je i projekat otkupa oko 250 seoskih imanja koja bi preuzele izbegličke porodice, ali je realizaciju tog projekta onemogućila vlada blokiranjem novca. Uz pomoć projekta italijanske vlade “Kooperacione Italiana” planirana je izgradnja 650 stanova za izbeglice, a završeni su i pregovori sa nemačkim i švajcarskim nevladinim organizacijama koje bi trebalo da učestvuju u izgradnji stanova. Sa “Svis divilopment korporejšn” postignut je dogovor da se za oko tri hiljade ljudi iz tri kolektivna smeštaja obezbede stanovi, a sličan ugovor postoji i sa dve nemačke organizacije. Kredit od 20 miliona evra Banke za razvoj Saveta Evrope, kojim je predviđeno kreditiranje izbeglica za kupovinu ili gradnju stanova, čeka prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope.
       S obzirom na to da Sanda Rašković-Ivić nije imala poverenje premijera, makar samo i na osnovu činjenice da je nikada nije primio niti je, kako sama kaže, ikada znala koliko je donatorskog novca dato za izbeglice, menadžersko iskustvo u raspoređivanju ovih donacija biće svakako neophodno.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ