Multimedijalna monografija slikara Petra Lubarde
Pokrovitelj: Ministarstva kulture Srbije i Crne Gore
Promotor: Beogradski Narodni muzej
IzdavaČ: “Radionica duše”, Beograd 2002.

      
       Vest koju ovih dana prenose u javnost naši mediji, da je povodom 95. godine rođenja slikara Petra Lubarde, 29 godina posle njegove smrti, objavljena monografija ovog, prema opštem sudu, najznačajnijeg jugoslovenskog likovnog stvaraoca dvadesetog veka, iznenadila je, više nego (samo) obradovala našu kulturnu javnost. Iskreno govoreći, može se reći, da je ta javnost ponajpre zatečena tom vešću. Iznenađenje je tim veće što inicijativa za rad na ovoj monografiji i kompletno finansiranje njenog izdanja, potiče od privatnog izdavača, beogradske galerije “Radionica duše”, zapravo od njenog vlasnika g. Momčila Todorovića. Pominju se tu i Ministarstva kulture Srbije i Crne Gore kao pokrovitelji, i beogradski Narodni muzej kao promoter. Ceremonija svečane promocije ove multimedijalne edicije - CD roma koji prethodi knjizi autora Olge Perović i Stanislava Živkovića - obavljena je u Narodnom muzeju, uz svesrdno dati blagoslov pomenutih pokrovitelja.
       Uz priznanja kojima se ističe značaj ovog događaja postavljaju se i neka pitanja što, prosto rečeno ne mogu da se zaobiđu. Prvo od njih traži odgovor: zašto se tako dugo čekalo na pojavu ove monografije? Zar je trebalo da prođe tri decenije od smrti velikog umetnika, pa da dobijemo knjigu koja daje potpunu sliku o njegovom delu i ličnosti? Sledeće je pitanje, kako to da ta knjiga nije delo nadležnih institucija kulture, već privatnog izdavača? Izostali odgovori daju pomalo kiseo ukus ovim pitanjima. Ta kiselina može da se razblaži jedino pozivanjem na realnost opšteg stanja u našoj kulturi. Mi smo zemlja u kojoj se, kako znamo, za kulturu izdvaja oko jedan odsto godišnjeg budžeta. Čemu se onda čuditi što je red čekanja na ispunjenje duga prema onima na kojima ta kultura počiva, toliki koliki je.
       Lubarda je samo jedan od naših velikih umetnika koji je dugo čekao da dobije svoju monografiju. Ima ih koji su čekali i duže - slikar Stevan Todorović (umro 1925) punih 77 godina, Đorđe Krstić (umro 1907) još duže, skoro čitav vek. Da ne pominjemo one koji, kao Paja Jovanović, Petar Dobrović, Marko Čelebonović i drugi, još čekaju. Ovde treba pomenuti paradoks karakterističan za našu kulturnu sredinu: u nas ima umetnika - ili onih koji se tako kvalifikuju - koji do danas još nisu napunili pedesetu, o kojima su objavljene dve ili tri knjige, pisane kao monografije.
       Multimedijalna monografija Petra Lubarde prvo je delo posvećeno jednom našem umetniku koje je prilagođeno savremenim sredstvima informacije i komunikacije. Disk sa elektronskim zapisom omogućava neograničenom broju konzumenata operativnih sistema Interneta pristup podacima o Lubardinom životu i delu. Sve to nadgrađeno je sa dve stotine reprodukcija najznačajnijih Lubardinih slikarskih ostvarenja iz svih faza kroz koje je prošao, od ranih dvadesetih godina prošlog veka pa do sredine sedamdesetih, poslednje decenije njegovog života. Takva prezentacija dela ovog velikana našeg, evropskog i svetskog slikarstva ipak ne bi bila potpuna da ne čini celinu sa knjigom čiji su autori, Perovićeva i Živković, istaknuti istoričari umetnosti, vrhunski stručnjaci za oblast jugoslovenske likovne umetnosti dvadesetog veka. Knjiga je već u štampi, u poslednjoj je fazi pripreme za izlazak pred čitaoce.
      
       ĐORĐE KADIJEVIĆ