Koliko vredi međunarodni skup na kome se Srbiji i Crnoj Gori nudi sve i svašta, a pri tom preti Hagom, a da Zoran Đinđić, prvi čovek nove države nije pozvan na vreme pa nije ni došao

      Treći međunarodni samit Srbije i Crne Gore odjekivao je apelima za harmoniju, iako u svečanoj, Kristalnoj, dvorani hotela Hajat nije bilo koncerta, niti su učesnici pevali. Harmonija je, doduše, muzički termin, ali je u političkim i ekonomskim raspravama zazvučao još onda kada se rodila ideja o Povelji Srbije i Crne Gore. Vremenom je ta rečca postala omiljena poštapalica na mnogim domaćim govornicama ali je ovog puta na Samitu SCG dobila izuzetni značaj - apeli za harmoniju odnosili su se na čitavo Balkansko poluostrvo. To je bilo, donekle, neobično, jer su osim Srba i Crnogoraca samitu prisustvovali samo Grci i jedan Slovenac (mada Slovenci smatraju da oni ne pripadaju Balkanu). Ostali su bili inostrani učesnici, posebno predstavnici Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i Evropske komisije, a svi su zajedno veoma dobro upućeni oko “harmonije” Srbije i Crne Gore, s tim što su nametnuli još dve vruće teme - bezbednost (ili stabilnost) i uslovljavanje (što se ne može zaobići, kada su na dnevnom redu donacije, krediti, direktne investicije odnosno biznis svih boja i oblika u najširem kontekstu .
       Na ovakvim skupovima obično preovlađuje engleski jezik, a on je svima razumljiv ako se dobiju slušalice u kojima se čuje srpski. Ali, komunikacija se nije svela samo na ova dva jezika. Na to je duhovito podsetio gospodin Ranko Krivokapić, vođa Socijaldemokratske partije i crnogorski poslanik koji je pred mikrofonom rekao da će on lično govoriti na jednom od četiri naša jezika, dakle, na crnogorskom, kojim se uvaženom skupu pre njega obratio crnogorski premijer Milo Đukanović. Potom su pojedini Srbi, kao na primer, princ Aleksandar II i guverner Mlađan Dinkić govorili engleski, dok se Slovenac g. Bojan Mikec obratio na srpskom, a njemu se na slovenačkom zahvalio predsedavajući samita Stevan Nikšić, kolega iz NIN-a. Ostali “naši” jezici - hrvatski i bošnjački nisu se čuli na ovoj konferenciji iako su ekonomske i političke teme naglašeno dopirale do granica Hrvatske i Bosne i Hercegovine i to radi - harmonije u regionu.
      
       Biti ili ne biti
       Način komuniciranja u sali tekao je bez teškoća, međutim, samit nije nimalo ostavio ravnodušnim predstavnike Srbije i Crne Gore, jer je bez pogovora nametnuo poznatu šekspirovsku dilemu - biti ili ne biti (To be or not to be), što je priraslo za srce inostranim učesnicima. Ili jednostavnije rečeno: ako hoćete da uz pomoć Evrope i svetske zajednice ekonomski opstanete moraćete da respektujete standarde Evropske zajednice i da harmonizujete kako međusobne odnose tako isto i sa susedima na Balkanu. Nije se takav stav mogao shvatiti kao ultimatum i više je zvučao kao roditeljski savet u većoj porodici. Nisu izostale ni konkretnije pridike ali su one pobrojane pošto su nas gosti i eksperti iz raznih evropskih institucija prvo pohvalili za započete demokratske reforme i privatizaciju, da bi se potom vazduhom “zatreperio” Hag, a onda naše obaveze na izvršavanju Povelje SCG i donošenju ustava, a sve u kontekstu opšte bezbednosti i stabilnosti, koja je pod izvesnom sumnjom, o čemu se nije ćutalo.
       Naprotiv, govornici su se povodom teme o bezbednosti upustili u ozbiljnu analizu događanja i odnosa u našoj zajednici i na Balkanu, pošto ih je, po svemu sudeći, na to naveo g. Milo Đukanović, premijer Crne Gore. On je rekao da se Crna Gora afirmisala kao oaza mira (“jedina Republika u kojoj se nije ratovalo” zbog čega će se verovatno po drugi put izvinjavati Hrvatima povodom “ranjenog” Dubrovnika) kao i da je ta Republika postigla punu stabilnost, što lepo zvuči, čak “harmonično”, i što je po evropskim merilima prva pretpostavka za partnersko poverenje kad je u pitanju saradnja na ekonomskom planu. Strani gosti su srdačnim aplauzom pozdravili Đukanovićeve reči zadovoljni što se založio za evropeizaciju Crne Gore i što je konstatovao da je 60 odsto kapitala u Crnoj Gori privatno, da je veliki broj stranih kompanija na tlu ove Republike jer je ona stvorila “atraktivni ambijent za strana ulaganja”. Taj će trend biti nastavljen, jer će se privatizovati (ili prodati?) Aluminijumski kombinat, Železara i još neki hoteli što su, kako reče premijer, toplo pozdravili američki savetnici i što naravno više godi uhu g. Đukanovića nego eventualni komplimenti iz Evrope. A privrednici će se možda upitati sa kime će jednog dana privredno sarađivati - sa braćom Crnogorcima ili sa stranim trgovcima u Crnoj Gori.
       Hag je crnogorski premijer dotakao posle silaska sa govornice kada su ga presreli reporteri a i kamermani, koji su se popeli na fotelje iz prvog počasnog reda. Ta gungula je uznemirila grupu premijerovih gorila odevenih u crne kožne jakne, koji su nešto brbljali u mobilne telefone dok je g. Đukanović, posredstvom novinara, obaveštavao hašku tužiteljku da Karadžić nije u Crnoj Gori.
       Pošto je ubrzo usledila serija govornika iz evropskih institucija moglo se razabrati da su Đukanovićeve reči pozdravljene iz kurtoazije s obzirom na to da su ova gospoda vrlo dobro obaveštena o situaciji u doskorašnjoj SR Jugoslaviji, pa su osnovnu temu samita - ekonomski razvoj i investicije - dosledno posmatrali i analizirali sa stanovišta bezbednosti i stabilnosti u SCG i u regionu. Naravno, pojedinci nisu zaboravili ni na poznata uslovljavanja od čijeg ispunjenja veoma zavisi podsticaj ekonomskog razvitka nove zajednice, koji je pod pretnjom američke administracije sve do juna meseca kada će možda biti aktivirana odložena pomoć od 140 miliona dolara. A to nije bez posledica za nas, ovde, u evropskom miljeu. Što se i manifestovalo na samitu.
       Naši su, ne predviđajući pritisak, naročito iz “klupe” Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope isticali početne reformske uspehe i, dabome, zaobilazili nevolje, pa su se u izlaganju pretežno pomagali glagolskim oblicima - kondicionalom i futurom.
       Na konstataciju g. Đukanovića i predstavnika Vlade Srbije da će se sve preduzimati kako bi se ovde znatnije investiralo, ne odgovara se blagonaklono i široke ruke. I ne obećava se bez ispunjavanja nekih uslova, a jedan od najvažnijih je stabilnost ovog regiona. Ako toga nema nastaju veliki rizici za međunarodnu zajednicu koja našu i ostale zemlje treba da pripremi za evropsku integraciju. Sve države u regionu su ustavno nedovršene i na početku procesa demokratizacije, tako da se ne može sa potpunom izvesnošću predvideti brz i uspešni ishod tranzicije.
      
       Citiranje - Emanuela Kanta!?
       Veći deo Balkana još je provizorijum u kome su na sceni bezbednosni rizici posebno na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, BiH, Hrvatskoj, pa i u Srbiji i Crnoj Gori. Ponegde se još puca, ignoriše se Haški tribunal, nije uspešna bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije, što ugrožava ekonomski razvoj.
       Srbija i Crna Gora još se ne prilagođava evropskom sistemu u ekonomskim odnosima i saradnji kako bi bez zastoja počeli pripremni pregovori sa Evropskom komisijom. Bez pardona se kritikuju tri valutna sistema - u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, veliko učešće sive ekonomije, poreska nedisciplina i slab izvoz. Nezadovoljstvo se iskazuje prema deobi etničkih zajednica, pogotovo na Kosovu čime se odbacuje gledište premijera Đinđića o dve nezavisne enklave u ovoj pokrajini. Zemlje ovog regiona, pa i SCG, isuviše se oslanjaju na inostrane donacije umesto da pronalaze partnere koji obezbeđuju direktne investicije.
       Na skupu je spomenut i Emanuel Kant koji je u svoje vreme ukazao da međunarodne i mirovne ugovore treba ocenjivati tako da li sadrže ili ne sadrže seme nekih konflikata, što je implikacija na tek usvojenu Povelju između Srbije i Crne Gore.
      
       Dinkić uzdignute glave
       Ako izostaju ustavna rešenja, a to se odnosi na gotovo sve bivše članice SFRJ, onda postoji sumnja u razvoj demokratskih reformi. (Jedan od učesnika je rekao da naše sudije treba dobro da prouče domaće zakone.) Otuda i neverica u legitimitet nekih demokratskih izbora. Izbori za predsednike Srbije i Crne Gore pokazali su da demokratski procesi u Srbiji nisu prihvaćeni.
       Saradnju se evropskim demokratskim zemljama opterećuju u ovom regionu i populistički pritisci, što može da stvori velike teškoće, posebno posmatrano sa ekonomskog aspekta. Visok stepen nezaposlenosti, ekonomska diferencijacija među građanima, kriminal i velika opterećenost dugovima provociraju populističke pritiske što može da blokira razvoj reformi i demokratskih odnosa.
       Ima li u ovoj kritici i neko
       zrnce hvale. Ima, dakako, a to je pohvala kontrolisanoj inflaciji a što se nas tiče i čvrstom kursu dinara, tako da je g. Mlađan Dinkić izašao iz dvorane uzdignute glave. Ipak, može li gospodin Dinkić da utiče da potencijalni investitori ne ulaze u velike troškove, u dugo čekanje i gubljenje vremena na nekakvim konkursima pogotovo za male transakcije - upitao nas je jedan biznismen u koridoru oko Kristalne sale hotela “Hajat ridžensi”.
       A naš poslovni traži kredite i neraspoložen je što ih ne dobija. I mi smo neraspoloženi jer su nam buđelari prilično tanki. Da li će posle ovog samita biti još tanji - ne znamo, ali se osećamo kao mravi. Radimo a ne vidi se za šta radimo. Zašto se više na ulici - pitamo se - ne čuju izjave prolaznika: “Biće bolje”. Da li zato što naši političari i ministri nemaju prave programe ili im je pao rejting za ravnopravni dijalog sa evropskim partnerima pa posežu za pritiscima i uslovljavanjima.
       Na ta pitanja nisu odgovarali na samitu, kao i na jedno veoma važno, kad se traže krediti i saradnja sa inostranim kompanijama: zašto ni banke ni država nisu u stanju da garantuju kredite koje u izobilju nude stranci.
      
       PETAR STOJANOVIĆ
      

A Đinđića nema Predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić zbog ranije zakazanih obaveza nije prihvatio poziv da učestvuje na trećem samitu Srbije i Crne Gore koji je održan u Beogradu.        Mada organizatori nisu imali potvrdu, u javnosti je od početka skupa najavljivano učešće premijera Srbije. Zbog toga izražavamo oštar protest organizatorima i izvinjavamo se učesnicima koji su se zbog te informacije odlučili da učestvuju na tom skupu, kaže se u saopštenju premijerovog kabineta.