Ne skrivajući nameru da političkim ricinusom u vidu lustracije i novim zakonom o sudovima pravosuđe upodobe svom viđenju ustavne podele vlasti, srpska vlada i njen ministar pravde povukli su nogu u novom sukobu izvršne i sudske vlasti

      Poznata maksima da “u ratu prva strada istina” našla je svoj epilog i u najnovijem sukobu izvršne i sudske vlasti. Oštre kritike premijera Zorana Đinđića i ministra pravde Vladana Batića da je pravosuđe izrazito neefikasno, što se ogleda u nizu neokončanih postupaka, izrazito blage kaznene politike, izvrdavanja lustracije..., čelnici sudske vlasti, koji su na ta mesta došli upravo DOS-ovom voljom, doživeli su kao površne i netačne i kao atak na njihovu nezavisnost i samostalnost.
       Ministar Batić, koji je i do sada neretko izražavao svoje nezadovoljstvo radom sudija i komentarisao određene sudske presude, pojačao je svoj napad posle odluke pravosudnih organa u slučaju “Ibarska magistrala”, bekstva Dragoljuba Milanovića od izdržavanja desetogodišnje kazne, kao i poslednjeg slučaja puštanja iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija, naknadno osumnjičenog za pokušaj atentata na premijera Đinđića. Smatrajući da ovi slučajevi predstavljaju krupne i neoprostive propuste u radu, ministar je zapretio “hirurškim rezom” u pravosuđu, kao jedinstvenim stavom Vlade Republike Srbije, i najavio donošenje novog seta pravosudnih zakona, koji će učiniti strožom selekciju izbora sudija i tužilaca.
       Najavljeni set zakona je usko povezan s dugo najavljivanom lustracijom u pravosuđu, za koju ministar pravde tvrdi da će biti neizostavno sprovedena. Protivnici vlade tvrda da izvršna vlast pod firmom reformi želi da sprovede svojevrsnu čistkU i pravosuđe upodobi prema DOS-ovom viđenju podele vlasti, kako je to već učinjeno sa srpskim parlamentom i funkcijom predsednika Republike. Dragan Maršićanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, smatra da je vlada počela napad na zakonodavnu i sudsku vlast jer je izgubila legitimitet u srpskom parlamentu pa joj “smetaju sve institucije koje joj ograničavaju vlast”.
      
       Slučaj Bagzi
       Upravo Batićevo isticanje pomenutih slučajeva, čiji postupci još nisu završeni i pravosnažni, navode na sumnju da se radi o političkim motivima jer se u njima ne može govoriti o kršenju ljudskih prava nosilaca visokih društvenih položaja u društvenim i državnim institucijama, što podrazumeva lustraciju, već o eventualnim nestručnim odlukama koje mogu biti predmet redovnog preispitivanja. Za Vidu Petrović-Škero, sudiju Vrhovnog suda Srbije, “neko je namerno pomešao lustraciju i razrešenje”, iako su to dve potpuno različite stvari. “Ako je sudija svojim nesavesnim i nestručnim radom pogrešio, za to već postoji mehanizam razrešenja i ne treba ga podvoditi pod lustraciju.”
       Batić ne misli tako. Već posle slučaja “Bagzi” izjavio je da je to “dokaz da srpsko pravosuđe još nije nezavisno” i da je neophodna kompletna lustracija. “Sklon da na komentare iz sudstva i kritike upućene njemu odgovara frazama poput ‘to su gluposti’ i ‘to je bez veze’, ministar se prema sudstvu ne odnosi sa ozbiljnošću i našeg i njegovog položaja, već kao da se radi o fudbalu i ‘Radničkom’ iz Obrenovca”, reči su jednog sudije koji se, ipak, odlučio za anonimnost.
       Dok upućene ne čudi Batićeva rigidnost, lišena svake suptilnosti, mnogo više čuđenja izaziva ponašanje premijera koji je baš na slučaju “Bagzi” imao sjajnu priliku da politički poentira. Umesto da ga iskoristi i istakne svu opasnost koju vlast nosi kod nas, on se i sam obrušio na pravosuđe, što je kod mnogih izazvalo podozrenje i sumnje. “Kao da je celu stvar trebalo pomeriti sa tog fokusa i umesto pitanja - zašto?, u prvi plan istaći - kako?, odnosno, baviti se posledicama a ne uzrokom.” Drugim rečima, cilj izvršne vlasti je da neuspeh u borbi protiv kriminala, pre svega organizovanog, prebaci sa sebe i policije na sudstvo.
      
       Stranačke zaštite
       Sa optužbama na svoj račun sudstvo nije želelo da se tek tako pomiri i odgovor je odmah stigao, i to oštrom reakcijom predsednice vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković: “Izvršna vlast ne može graditi sliku o pravosuđu na osnovu pojedinačnih slučajeva, kojima nije zadovoljna. Lustracija je potrebna u pravosuđu, kao i u drugim oblastima, ali još nema propisa kojima se reguliše ova oblast. A pretnje lustracijom izazivaju nesigurnost i strah i navode sudije da se učlanjuju u političke stranke ne bi li imali gde da potraže zaštitu. To je način za stvaranje novih podanika.” Zakonski utvrđen put lustracije znači da i okrivljeni imaju mogućnost da se brane, a isključuje mogućnost da sve sudije budu smenjene i postavljene u jednom danu, kako je najavio Batić.
       A što se tiče najavljenog “hiruškog reza” u pravosuđu, ministar Batić je upozoren da se mora kretati u okvirima ovlašćenja koja su mu data Ustavom. U protivnom, sudije će se za zaštitu obratiti Ustavnom sudu Srbije. Baš kako su to već jednom učinili, upravo povodom izmene zakona o sudijama, koje je parlament usvojio a Ustavni sud stavio van snage.
       Rat pravosudnim organima, koji su najavili ministar pravde i celokupna republička vlada, iznedrio je i jedan novi aspekt problema za koji su direktno krivi izvršna i zakonodavna vlast u Srbiji. Stupanjem na snagu zakonskih odredbi o radu sudova koji još ne postoje Srbija je postala država virtuelnog sudstva, upozoreno je na konferenciji za štampu u Vrhovnom sudu Srbije. Ovakvu situaciju izazvao je propust oko sprovođenja Zakona o uređenju sudova, koji predviđa novu nadležnost postojećih i formiranje novih sudova - jednog upravnog i četiri apelaciona.
       Tačnije, aktuelna vlast je trebalo do 1. marta da uspostavi nove sudove ili da još jednom pomeri zakonski rok za njihovo formiranje. Doduše, Srbija neće ostati i faktički bez sudova, greška će biti naknadno ispravljena iako nezakonito, što nije prvi put. Ustalom, pravosudni zakoni doneti prošle godine nastali su u političkoj nagodbi dve najjače političke stranke. Jednoj je bilo važno da se donese Zakon o radu, a drugoj - set zakona o pravosuđu.
       Sve to ne znači da problema u sudstvu nema. Naprotiv, ima ih puno, što ističu i same sudije. Od korupcije o kojoj se priča širom Srbije, do neznanja i nestručnosti.
       “Ministar pravde i predstavnici sudstva treba zajedno da sednu za sto, da utvrde probleme i razlike koje između njih postoje, kao i da se dogovore oko daljeg rada”, stav je predsednice Vrhovnog suda Leposave Karamarković.
       Ukoliko je to nemoguće, ne menja se celokupno sudstvo, već ministar.
      
       SLOBODAN IKONIĆ