To što se dešava između prvog autonomaša i premijera Srbije, Goran Bregović je opisao rečima “mi nismo mogli zajedno, ali teško nam je odvojeno”, a završiće se “brakom iz nužde”

      Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine, i Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, razmenili su teške reči. Čanak je na užas istoričara izgovorio: “Vojvodina je sada u jedinstvenoj situaciji da bude u sastavu Srbije, jer nikada ranije to nije bila.”
       Nije bila, dakle, nije ni sada, a biće ako bude htela. Verovatno je Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, ovako razumeo Čankove reči i odmah je uzvratio: “Vojvodina je neotuđivi deo Srbije.”
       Malo pre tih reči, Čankova Liga socijaldemokrata, Savez vojvođanskih Mađara Jožefa Kase i reformisti Mileta Isakova nisu glasali za vladin zakon o koncesijama iako su i Kasa i Isakov potpredsednici te vlade.
       Da li je Vlada Srbije zaista manjinska? Da li se Čanak odrekao Đinđića? Ili se Đinđić odrekao Čanka? Da li vojvođanske stranke kreću u boj za više autonomije ili više poštovanja iz Beograda?
       U Novom Sadu je opušteno. Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine, Bogu hvala, eto već treći dan ne pije analgetike i veselo raspreda o zastavi Stevana Šupljikca, Srbina koji je dogurao do kapetana u Napoleonovom pohodu na Rusiju, za Austriju ratovao u Italiji, napredovao do generala, a na majskom saboru u Sremskim Karlovcima 1848. godine izabran za srpskog vojvodu kada je uspostavljena Srpska Vojvodina. S jedne strane zastave, koja stoji kraj Čankovog radnog stola, sveti Đorđe koji je već ubio aždahu i srpske boje - crvena-plava-bela; sa druge strane na žuto-crnoj austrougarskoj podlozi austrijski dvoglavi orao ali sa srpskim ocilima. U trendu: multietnički i multikulturno.
      
       Dva piva
       Još veselije Čanak divani o grbu Vojvodine na kome su apostol Pavle, pa jelen, pa lav: “Mangupi odma, rekli: kakav grb - Pavle i dva piva” (“Jelen” - Apatinska pivara, “Lav”, pivara iz Čelareva). Dakle, tu su Srem (jelen), Banat (lav) i Bačka (apostol Pavle), od ondašnje Srpske Vojvodine manjka Baranja, ali biće bolje, jedan novosadski preduzetnik kaže: “Ma, vratićemo mi i Baranju u sastav Vojvodine. Nećemo ratovati, otkupićemo je.”
       Ali, Čanak deluje i odlučno. Najpre, kada govori o budućim postupcima vojvođanskih stranaka (LSDV, RV, SVM): “Kada god u Skupštini Srbije budu hteli da zaobiđu Vojvodinu, kada ne budu prihvatali naše amandmane, glasaćemo protiv.” Potom i kad govori o osnovnom zakonu, koji neki doživljavaju kao vojvođanski ustav: “Dali smo nacrt zakona, da ga donesemo na miru, da ne pravimo cirkus, a ako neko hoće cirkus - imaće ga, ali ćemo zakon usvojiti 18. marta.”
       Prvi među vojvođanskim ligašima se vešto čudi čuđenju javnosti zbog pucanja osovine Đinđić-Čanak. Ne misli da su on i Zoran baš toliki jarani. (Zlo)pamti on Đinđiću što se viđao sa Radovanom Karadžićem i Biljanom Plavšić, što nije hteo da vidi Ligu u koaliciji “Zajedno”, što je pokušao da ga sruši 2001. godine sa mesta predsednika Skupštine Vojvodine. Opisujući to neuspelo rušenje, kad su mu glavu sačuvali po jedan poslanik Građanskog saveza i jedan Demohrišćanske stranke Srbije, Čanak podseća na priču o žabi i škorpiji. Znate, neće žaba da prenese škorpiju na svojim leđima preko vode sumnjajući da će je ova ubosti i otrovati. Obeća škorpija da neće, pa na sred vode ubode žabu. “Potonućemo zajedno”, zavapi žaba. “Šta ću, ne mogu protiv svoje prirode”, uzvrati škorpija. Razumljivo, u Čankovoj priči, on je žaba, Đinđić je škorpija. Ali, zar ne vidi Čanak sebe kao škorpiju kada pisanjem vojvođanskog “ustava” pre ustava Srbije, ili obaranjem zakona o koncesijama makar ozbiljno ljulja Đinđića, bez koga on svakako ne može da bude na vlasti u Vojvodini, i kad ostavlja Vojvodinu bez priliva stranog kapitala.
       Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede i bivši Čankov politički prijatelj kaže za “Večernje novosti” da je greška neizglasavanje zakona o koncesijama, da neko - a zna se ko - tu nije dobro razumeo stvari i da će Vojvodina ostati bez inostranih para za autoput Novi Sad - Beograd, termalne banje, vodovod u Kikindi i Opovu, sisteme za navodnjavanje, ekološke deponije, novi most kod Beške...
       Gordana Čomić, potpredsednik i Skupštine Srbije i Demokratske stranke i jedan od demokrata koji “duži” Vojvodinu kratko kaže: “Greška, neće pare stići u Vojvodinu. Koliko evra? Da kažem kao fizičar, oko 10 na šesti. Eto, toliko evra.”
      
       Pet odsto
       Ma kakvi, vrti glavom Čanak, i opet sledi priča. “Evo šta je koncesija. Ti imaš stan, pa ti ga država uzme i iznajmi nekome, na primer, na 30 godina. I onda treba da i ti dobiješ neke pare, tvoj je stan. E, država Srbija hoće da iznajmi tvoj stan i da ti da samo pet odsto od tih para. Nismo mi alavi, nismo tražili sto odsto, ali pet odsto je - uvredljivo.”
       Politički odgovor Čanku daje Gordana Čomić: “Gde idu pare od koncesije, tačnije kako se raspodeljuju nije predmet ovog zakona. Koncesije su, molim lepo, javni prihod i idu u budžet Srbije, tačka. O tome kako će se taj novac raspodeljivati, odrediće zakon o budžetu, a o njemu se ne razgovara pre 15. decembra, tačka. Je’l jasno? Jeste, ali imate stranke koje se bave faktima i stranke koje se bave virtuelnom stvarnošću.”
       Stručni odgovor Čanku daje Ilija Dražić, savetnik u Ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom, i jedan od autora zakona: “Nema zakona o koncesijama u svetu koji određuje koliko kome ide novca. Ako je u pitanju lokalna stvar, vodovod u nekom mestu, štogod slično, pare idu tom mestu. Ali kada je reč o kakvom autoputu koji nije samo lokalnog značaja, pare idu u budžet, a kako će se raspodeliti, svetsko je iskustvo, nije predmet ovog zakona.”
       Da bi dokazao da uskraćivanjem podrške zakonu o koncesijama nisu uradili ništa ružno, Čanak još podseća da su pošteno rekli koalicionim partnerima da neće glasati u Skupštini Srbije za predloge zakona kada se ne sluša njihov glas u pripremi zakona. “Skupština Vojvodine je u Skupštini Srbije kao jedan poslanik, nema veću snagu, uvek može da bude preglasana”, objašnjava Čanak.
       “Potpuno je u redu da vam i koalicioni partner, ali i politički protivnik kaže pre glasanja kako će da glasa. Čanak i ostali nisu rekli kako će glasati, zato je i Čedomir Jovanović onako žestoko reagovao. Iskreno, mislim da su se preračunali. Loše su izbrojali da ima dovoljno glasova za zakon, i da mogu da naprave dobar politički marketing: Vojvođani, mi smo protiv, ali ve’lka sila pritisla...”
      
       Osnovni zakon
       A osnovni zakon ili ustav Vojvodine, zašto to Đinđiću kao nož pod grlo pre nego je i počelo pisanje ustava Srbije? Najsugestivnijim pogledom Čanak gleda u zenicu oka svakog čitaoca ovog teksta i kaže:
       “Molim lepo, 24. avgusta 2001. ovde (NIN razgovara sa Čankom u Banovini u Novom Sadu) dogovoreno je da se hitno pripremi promena ustava, hitno! I posle 15 meseci mi razgovaramo o osnovnom zakonu Vojvodine. Da ne govorim kakva sam okapanja imao sa Demokratskom strankom zbog toga. Kao, bilo im brzo.”
       Gordana Čomić, kao zapeta puška: “Nismo rekli da je brzo. Naš je predlog da osnovni tekst, plus primedbe stigle sa terena, plus sve što je rečeno u raspravi u Skupštini, pogleda komisija i da onda predloži tekst osnovnog zakona, ne ustava, nego osnovnog zakona.”
       - Kako da preživi komisija sa tolikim različitim predlozima?
       - Da li ja treba da kažem da je to normalna politička odgovornost, uzvraća na pitanje Gordana Čomić.
       Gordanu Čomić NIN pokušava da uznemiri pitanjem: “Čanak kaže da će osnovni zakon koji Skupština Vojvodine bude usvojila, Aleksandar Kravić odneti na ustavnu komisiju koja bude pisala ustav Srbije, i da će to biti uneto u ustav Srbije kao integralni deo, ili će biti ugrađen duh tog teksta.”
       Uzvraća Gordana Čomić: “Biće uneto kao duh.”
       A Čanak, šta on kaže. “Ne verujem da osnovni zakon može da bude ugrađen kao deo ustava Srbije, ali njegov duh - može da bude unet u ustav Srbije.”
       Kraj.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      

Osnovni zakon U Nacrtu osnovnog zakona Vojvodine u članu 1, stav 2 piše “Autonomna Pokrajina Vojvodina je autonomni i sastavni deo Republike Srbije”.        Ispod piše, “alternativa radne grupe...”: “Autonomna Pokrajina Vojvodina je neotuđiv deo Republike Srbije”.        U članu 2 Osnovnog zakona piše: “Na osnovu Osnovnog zakona i Ustava Republike Srbije Autonomna Pokrajina Vojvodina se udružuje u evropske regije”.        Opet alternativa gore rečenom stavu: “Na osnovu Ustava Republike Srbije i Osnovnog zakona Autonomna Pokrajina Vojvodina se, uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije, može udružiti u evropske regije”.

      

Podaci Milka Puzigaća i njena agencija “Skan” imaju najbolje podatke za Vojvodinu.        A oni kažu za decembar prošle godine, kada bi se dogodili izbori u Vojvodini, DSS bi dobio 22 odsto glasova, 17 odsto radikali, po 10 odsto DS i G17+, Liga 5 odsto, SPS 2,5 odsto, SPO jedan odsto.        Ima i druga simulacija glasanja, kad se pojavljuju drugačije ukomponovani politički savezi a rezultat je : DSS 22 odsto, SRS 17 odsto, G17+16, DOS 9, vojvođanske stranke ( Čanak, Isakov, Kasa) 8 odsto.        Drugo je istraživanje “Strateškog marketinga” po kojem u ovom trenutku 20,1 odsto Srbije glasa za DSS, 15,2 odsto za DS... Ali, pošto je priča o Vojvodini onda su rezultati: SRS i G17+ po 15 odsto, DSS i DS po 13 odsto, SPS četiri odsto... Loša je stvar u ovom istraživanju što se postavlja pitanje - ako bi se pojavio G17+ kako bi glasali. To pitanje koštalo je u septembru prošle godine i Labusa i Dinkića - onoliko.