Crnogorska vlast će odmah vratiti 19 ambasadora SNP-a, a DOS očigledno ima veći problem sa zahtevima DPS-a nego sa redizajniranjem sopstvene kadrovske liste

      Jedan funkcioner SNP-a je 2000. godine na formularu tadašnjeg Saveznog ministarstva spoljnih poslova, ispod pitanja koja se odnose na strani jezik, od nekoliko ponuđenih odgovora, zaokružio poslednji - “služi se”. I dopisao - ruskim! To je bilo dovoljno da postane vlasnik rezidencije i titule “vaša ekselencijo”. Sada će taj ambasador, zajedno sa još 18 kolega, Crnogoraca, biti “vraćen u zemlju”, kako se to uobičajeno saopštava diplomatskim rečnikom, a Milo Đukanović to objašnjava jednostavnom činjenicom da tih 19 ambasadora i šest generalnih konzula i predstavnika tog nivoa ne pripadaju njegovoj koaliciji i prirodno je da ih odmah zameni kadrovima crnogorske vladajuće koalicije.
       Crnogorski ministar spoljnih poslova Dragiša Burzan kaže da se “ljuto varaju oni kojima ovo liči na seču knezova”, jer u vladajućoj koaliciji “u ovom trenutku ima šezdesetak spremnih profesionalaca za taj posao”. I izašao je u javnost sa zahtevima DPS i SDP. Tako je počeo juriš na ambasade nove države SCG.
      
       Sve svoje plaćamo
       Onda je u delu srpskih medija počelo licitiranje ko će od ambasadora sa liste DOS-a biti vraćen u zemlju. Na spisku su se, najpre, našli oni za koje se zna da je na njihovom odlasku insistirao predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Aleksandra Joksimović, pomoćnica ministra inostranih poslova, tim povodom za NIN kaže:
       -Sve su to čiste spekulacije. Nema nikakve osnove u tim nagađanjima jer nikakvih ozbiljnih razgovora tim povodom nije bilo.
       Tačno je da još uvek nema dogovora, potvrđuje i Dragiša Burzan, ali je činjenica da je on nedavno napisao pismo ministru inostranih poslova Goranu Svilanoviću u kome je protestvovao zbog obaveštenja koje je ovaj poslao našim ambasadorima u svetu. Na pitanje zbog čega ta nova uputstva za rad nisu u redu, Burzan kaže:
       -Protestovao sam zbog instrukcija koje su dobila diplomatsko-konzularna predstavništva u povodu procesuiranja Platforme u parlamentima. Preko jugoslovenskih diplomatskih predstavništava, međunarodnoj javnosti je upućeno obaveštenje da je država SRJ promenila ime u Srbija i Crna Gora. Međutim, nije država promenila ime, već je promenjena država. Srbija i Crna Gora ne predstavljaju puki kontinuitet SRJ, jer su Ustavnom poveljom uvedeni potpuno novi odnosi država članica. Rekao sam još da sadašnji ambasadori i ostali naši diplomatski predstavnici, imaju samo prelazni status i ne mogu se smatrati predstavnicima Crne Gore i njenih interesa dok se ne postigne detaljan dogovor o budućoj službi spoljnih poslova.
       Iz redova SNP u ovom trenutku na mestima ambasadora nalazi se 19 crnogorskih diplomata (predviđeno je 22 mesta). Dragiša Burzan ovih dana traži da Crnoj Gori pripadne 50 odsto od ukuno 61 ambasadorskog mesta. Insistira se da, ukoliko Srbiji ostane mesto u Vašingtonu, Crna Gora dobije Brisel. Ako Srbija zadrži Pariz, Crna Gora traži London, odnosno Rim... Burzan ove zahteve objašnjava sledećim razlozima:
       -Bio sam veoma jasan: Crnoj Gori pripada polovina od ambasadorskih i drugih mesta. Dakle, smatramo da je za SCG važno dvadesetak mesta, a Crna Gora od toga traži 10-12 ambasadora. To je tih 50 odsto o kojima govorimo. Naš interes je, pre svega, da budemo na mestima gde se odlučuje, a ne kao do sada da budemo tamo gde nemamo uticaja. Naša očekivanja su, takođe, da to ne bude više glomazna i skupa diplomatija, da se izvrši redukcija ambasada kako bi naša diplomatija bila efikasna, udarna tamo gde su naši vitalni interesi. Ne vidim razloga i mogućnosti za ekstenzivnu diplomatiju. Diplomatska mreža će rasti sa finansijskim kapacitetima i boljim efektuiranjem diplomatskog potencijala.
       Mnogi političari u Srbiji se trude da Crna Gora ne bude na mestima od najvećeg uticaja. To nećemo dozvoliti. Međutim, ukoliko Srbiji treba više, mi je nećemo ometati u tome da pravi svoja predstavništva ili zajedničke ambasade u kojima bi bili ambasadori iz Srbije.
       Ministar pravosuđa Srbije dr Vladan Batić je prvi javno osudio ovaj zahtev za 50 odsto ambasadorskih mesta rekavši da je time prekršen dogovor i da je nemoguće tražiti polovinu ambasadorskih mesta u situaciji kada Crna Gora u budžetu SCG participira sa svega pet odsto. NIN-ov sagovornik, crnogorski ministar inostranih poslova na to odgovara:
       -Ponovo nerazumevanje. Treba ponekad saslušati onoga koji nešto predlaže. Mi smo spremni da sve što pokrijemo, to i platimo.
      
       Pola ovde, pola tamo
       Zvanično, prema Ustavnoj povelji, o kadrovima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SCG odlučivaće Savet ministara uz saglasnost država članica.
       Kakva je trenutna situacija u, sada već bivšoj, DžU diplomatiji? Na platnom spisku dojučerašnjeg Saveznog ministarstva za inostrane poslove ima 1 300 zaposlenih, od čega ih je 650 u zemlji i isto toliko u DKP u 60 zemalja. Aleksandra Joksimović objašnjava zbog čega taj odnos nije najpoželjniji:
       -To nije racionalna razmera između onih koji su ovde i u inostranstvu. Trebalo bi da bude dve trećine zaposlenih u inostranstvu, a jedna trećina u zemlji, jer diplomatija prevashodno počiva na odnosima koji se zasnivaju u svetu.
       Ministar za inostrane poslove u sadašnjoj podeli ima zamenika i petoro pomoćnika (plus generalni sekretar): dr Dušan Crnogorčević (Sektor bilaterale), Vuk Žugić (Sektor multilaterale), dr Jelica Minić (Sektor za ekonomske poslove i ekonomske integracije) i Aleksandra Joksimović (Sektor za štampu, informisanje i kulturu) i pomoćnik zadužen za konzularne poslove i dijasporu. Od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preko Kraljevine Jugoslavije, Demokratske Federativne Republike Jugoslavije, FNRJ, SFRJ, zaključno sa SRJ, dakle od decembra 1918. do danas, Goran Svilanović je trideset osmi ministar spoljnih poslova. Prvi je bio dr Ante Trumbić, a među poznatim političarima svoga vremena smenjivali su se: dr Momčilo Ninčić, dr Aleksandar Cincarmarković, dr Slobodan Jovanović, Milan Grol, dr Ivan Šubašić, Josip Broz Tito, Stanoje Simić, Edvard Kardelj, Koča Popović, Marko Nikezić, Mirko Tepavac, Miloš Minić, Josip Vrhovec, Lazar Mojsov, Raif Dizdarević, Budimir Lončar i u poslednjoj deceniji prošlog veka Milivoje Maksić, Ilija Đukić, Vladislav Jovanović, Milan Milutinović i Živadin Jovanović.
       Vladajuća koalicija u Srbiji, DOS, za novog ministra SCG predlaže Gorana Svilanovića. Prema Ustavnoj povelji, mesto zamenika pripada vladajućoj koaliciji u Crnoj Gori. Tako će sledeće dve godine ovu dužnost obavljati neko iz redova DPS-a, a onda će njih dvojica zameniti mesta. Na pitanje NIN-a ko je u igri za ovo mesto, šef crnogorske diplomatije Dragiša Burzan nagoveštava da “ima dvoje troje kandidata, ali je još rano govoriti o tome”.
       Aleksandra Joksimović kaže da je “raduje činjenica da ćemo ubuduće imati koordiniran nastup prema svetu, jer to poslednjih godina sa Crnom Gorom nismo imali. Lako ćemo usaglasiti prioritete”.
       I kad smo već kod tog bitnog pitanja: šta su prioriteti buduće spoljne politike SCG?
       Naša sagovornica ističe regionalnu saradnju, jačanje direkcije koja bi se bavila partnerstvom za mir, odnosno izgradnjom odnosa sa NATO-om. Hoće li zemlje članice SCG imati različite prioritete? Ako se sudi po mestima koja se traže za crnogorske, odnosno kadrove DPS-a, i jedni i drugi slično misle. I utoliko se podela ambasadorskih mesta očekuje sa razložnom neizvesnošću.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      

Sve ambasade Na veoma preglednom sajtu njnjnj.mfa.gov.džu (upućeni tvrde da ga CIA najčešće pretražuje) nalaze se potpune informacije o svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i Crne Gore u svetu.        Da dodamo: plate ambasadora su u proseku 3 000 USA dolara.               Albanija (Cafo Kapetanović),        Alžir (Radoslav Nedić),        Angola (Branko Marković, prvi sekretar otpravnik poslova),        Argentina (Gojko Janković),        Australija (Milivoje Glišić),        Austrija (Mihajlo Kovač),        Belgija (Zoran V. Popović),        Belorusija (Nikola Pejaković),        Bosna i Hercegovina (Stanimir Vukićević),        Brazil (Radivoje Lazarević),        Bugarska (Čedomir Radojković),        Češka Republika (Aleksandar Ilić),        Danska (dr Branislav Srdanović),        Egipat (Radojko Bogojević),        Etiopija (Vladimir Boričić),        Finska (dr Radoje Zečević),        Francuska (Radomir Diklić),        Grčka (Dušan Bataković),        Holandija (Maja Mitrović),        Hrvatska (Milan Simurdić),        Indija (mr Žarko Milošević, otpravnik poslova),        Indonezija (Veljko Čagorović),        Irak (Zoran Jocović),        Iran (Vladimir Kerečki, otpravnik poslova, savetnik),        Italija (Miodrag Lekić),        Izrael (Krinka Vidaković-Petrov),        Japan (Predrag Filipov),        Jordan (Radonja Radović),        Južna Afrika (Srđan Hofman),        Kanada (Miodrag Perišić),        Kina (Vladimir Kohut, ministar savetnik, otpravnik poslova),        Kipar (Svetislav Basara),        Kuba (Ljiljana Kadić),        Kuvajt (Zoran Vejnović),        Libija (Vasilije Ilić),        Mađarska (dr Dejan Janča),        Makedonija (Biserka Matić-Spasojević),        Maroko (Mehmed Bećović),        Meksiko (Vesna Pešić),        Mijanmar (Vladimir Stamenović, ataše, otpravnik poslova),        Nemačka (Milovan Božinović),        Nigerija (Dragan Mraović, otpravnik poslova, ministar savetnik),        Norveška (Vida Ognjenović),        Peru (Milivoj Sučević,otpravnik poslova, ministar savetnik),        Poljska (Zoran Novaković),        Portugal (Ljiljana Radulović),        Rumunija (Dušan Francuski),        Ruska Federacija (Danilo Vuksanović),        SAD (Ivan Vujačić),        Sirija (Milutin Ojdanić),        Slovačka Republika (Miroslav Kopečni),        Slovenija (Ivo Visković),        Španija (Trivo Inđić),        Švajcarska (Dragoljub Popović),        Švedska (Dejan Vasiljević),        Sveta stolica (prof. dr Darko Tanasković),        Tunis (Momčilo Bojović),        Turska (Zoran S. Popović),        Ukrajina (dr Rade Filipović),        Velika Britanija (Vladeta Janković).               Ambasador Srbije i Crne Gore u OSCE u Beču je Branislav Milinković, a u Evropskoj zajednici u Brislu Pavle Jevremović. U UNESKO-u u Parizu ambasador je Dragoljub Najman, a u istom gradu na čelu Kulturnog centra je Jagoda Stamenković, drugi sekretar.        Na čelu Stalne misije Srbije i Crne Gore u Ujedinjenim nacijama u Njujorku je ambasador Dejan Šahović, a u Ženevi je na istom mestu ambasador Milorad Šćepanović.               KONZULATI        Sidnej (Slobodan Bajić),        Beč (Dragan Marković),        Grac (Petar Babić),        Salcburg (Nikola Meštrović),        Lion (Aleksandar Mitić),        Strazbur (Trojan Stanković),        Solun (Jugoslav Vukadinović),        Rijeka (Vukić Bulatović),        Vukovar (Aleksandar Besarabić),        Milano (Milorad Ivanović),        Trst (Goran Stojković),        Bari (Sava Savićević),        Toronto (Zoran Pavlović),        Šangaj (Draško Jovanović),        Frankfurt na Majni (Dragan Vukšić),        Hamburg (Pero Janković),        Minhen (Vlado Ljubojević),        Štutgart (Dragan Stevanović),        Diseldorf (Zoran Vukčević),        Temišvar (Miloš Ušćebrka),        Čikago (Vesna Robović),        Malme (Milivoje Đurović),        Istanbul (Dragan Momčilović).