NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zvjezdano nebo djetinjstva

Iz rečenice koja je slučajno otišla u etar nastala je dečija emisija koja je tokom rata služila kao radio-most između dece i njihovih očeva na ratištu

      Navršilo se deset godina od početka emitovanja dečije emisije “Zvjezdano nebo djetinjstva” koja se emituje na talasima Radija Republike Srpske u Banjaluci. Voditelj ove emisije i njen idejni tvorac je Gordana Milinović, glumica u Banjalučkom pozorištu i saradnik radio-stanica širom bivše Jugoslavije (dobitnik je nagrade za radio-dramu na konkursu Radio Beograda za 1984. godinu). O tome kako je nastalo “Zvjezdano nebo djetinjstva” ona kaže:
       “Ja sam imala iskustvo kao radio-voditelj ali su moje emisije snimane i potom emitovane. Da bih se privikla na ‘žive’ emisije, dobila sam zadatak da vodim dečiji program. Na dan kada je trebalo da vodim emisiju bio je moj rođendan. Dok sam čekala početak emisije, setila sam se da, iako mi je rođendan, nemam tortu. To nije bilo neobično, bio je rat, i naravno da nije bilo strašno što ja nemam tortu, ali shvatila sam da je toga dana sigurno rođendan i nekom detetu i da ono takođe nema tortu. Dok sam razmišljala o tome, počela je emisija i ja sam pod utiskom svojih misli slučajno rekla: ‘Djeco, danas mi je rođendan a ja nemam torte.’ Ubrzo se telefonom javio dečak koji mi je čestitao rođendan i rekao da je i njegovom tati rođendan i da ni oni nemaju ni torte, ni soka ni struje. Kroz nekoliko dana sam dobila pismo sa pesmicom o torti koju je napisala devojčica i poslala mi je ‘da ipak imam tortu’, i tako je sve počelo.”
       Tokom vremena iskristalisala se forma emisije koja se sastoji iz telefonskih poziva dece koja se uživo uključuju u program, porazgovaraju sa Gordanom Milinović o tome šta ima novo kod njih, pozdrave nekog od najbližih i na kraju odrecituju neku pesmicu.
       Razgovor o tome šta ima novo i pozdravi najbližima, bili su neobično važni za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
       “Deca su se javljala u program i poručivala očevima koji su bili na ratištu da se ne brinu, da je kod njih sve u redu, saopštavala da su dobila brata ili sestru i molila nekoga ko je sa njihovim ocem na ratištu da mu to javi. Očevi su na ratištu preko tranzistora slušali emisiju očekujući da se njihova deca uključe u program”, priseća se Gordana Milinović.
       Emisija je emitovana i tokom NATO bombardovanja Republike Srpske.
       “Bila sam sigurna da mi se niko neće javiti ali sam pogrešila. Javio se dečak koji mi je rekao da ga je majka, pošto nemaju podrum, umotala u ćebe i smestila u hodnik ali je on poneo telefon da bi mi se javio da popričamo.”
      
       Pod bombama
       Vođenje emisije u ovakvim uslovima Gordana Milinović ne smatra hrabrošću.
       “Svojevremeno sam radila seriju radijskih emisija u kojima sam razgovarala sa bivšom decom logorašima. Nikada neću zaboraviti priču žene koja je i posle 40 godina, kad god bi izašla iz kuće, u tašni nosila flašicu sa vodom jer nije mogla da zaboravi žeđ koju je kao dete trpela. Gledajući šta se dešava sa decom u ovom ratu, shvatila sam da će jednog dana neko ponovo beležiti priče dece koja su preživela ovaj rat baš kao što sam ja to nekada radila. Tada sam se zapitala da li smo svesni šta radimo svojoj deci. Ja sama nisam mogla mnogo da učinim ali kada sam shvatila da moja emisija nešto znači toj deci koja nemaju struje, hrane, napuštaju domove i ostaju bez očeva, da tokom jednog sata koliko ona traje, zaboravljaju na ono što ih okružuje, nisam imala prava da odustanem.”
       Po mišljenju Gordane Milinović, deca su najveći gubitnici u svemu što se dešavalo jer su izgubili bezbrižnost i naivnost koje treba da prate detinjstvo na koje bi kada odrastu morali da imaju najblistavija sećanja. Zbog toga ona razgovor sa svakim detetom završava istom rečenicom: “Evo ti jedna zvjezdica za zvjezdano nebo tvog djetinjstva!”
       Tokom jedne emisije u program se uključi tridesetak dece uzrasta od dve i po do trinaest godina. Zahvaljujući darežljivosti dečijih pisaca, dva do tri deteta u svakoj emisiji dobijaju na poklon dečije knjige a Gordana Milinović sa ponosom ističe da je u emisiji kojom je obeleženo 10 godina emitovanja, svako dete dobilo poklon.
       Pošto je poreklom Vojvođanka, ona je želela da deca koja slušaju njenu emisiju vide Zmajeve dečije igre.
       “Pisala sam Radetu Obrenoviću, tadašnjem direktoru festivala, i zamolila ga da nam obezbedi smeštaj. Kada su nam javili da dođemo, pronašla sam sponzore i u jednom kombiju je krenulo desetoro dece, očarane što negde putuju, dve majke i ja. Išli smo kroz koridor a kada smo posle naših beskrajnih restrikcija struje videli osvetljeni Novi Sad, bio je to pravi doživljaj. Na povratku iz Sremske Kamenice prolazili smo kroz Novi Sad i deca su kod SPENS-a videla ringišpil i poželela da se provozaju. Sakupili smo sav novac koji smo imali i kupili karte. U ono vreme se nisam usuđivala da razmišljam o tome ali kada to danas učinim, rastuži me koliko je radosti doneo jedan običan ringišpil.”
      
       Vaša i naša djeca
       U emisiju se javljaju deca iz svih krajeva Republike pa čak i iz Srbije ali ne i ona iz Federacije.
       “Tu se, nažalost, meša politika jer nijedno dete ne bi bilo vraćeno”, kaže Gordana Milinović. Ipak, ona misli da emisiju slušaju i tamnošnja deca.
       “Jednom mi se javila stara žena, Muslimanka, i kazala: ‘Zašto ne napravite jedan Zvjezdani park pa da se u njemu igraju djeca. Vaša i naša.’
       Bila sam sa pozorištem na gostovanju. Sedela sam u restoranu i pričala kada mi je prišao čovek koga je u Sarajevu oslepio snajper. Pošto više ne vidi, on ima izoštren sluh i prepoznao mi je glas. Ispričao mi je da su u vreme kada je Sarajevo najžešće granatirano, u podrumu slušali ‘Zvjezdano nebo’.”
       Po mišljenju Gordane Milinović, zadatak njene emisije je da decu nauči lepom govoru i pristojnom ophođenju.
       “Ponekad se u emisiju javi dete kome je uzrečica ‘jeb ga’. U nekom drugim vremenima to dete bi bilo nevaspitano i za to bi bili krivi roditelji. Danas oni ne mogu biti apriori krivi jer je pitanje šta im se sve događalo. Moj cilj je da takvom detetu objasnim da te reči nisu lepe i pomognem mu da se drukčije izrazi.”
       Na top-listi pesmica koje recituju deca koja učestvuju u “Zvjezdanom nebu djetinjstva” apsolutni favorit je “Stara baka” J. J. Zmaja. Iako još nije u tim godinama, Gordana Milinović smatra da bi pored nje još neko trebalo da se uključi u rad na emisiji čije je temelje postavila.
       “Ponekad me stegne reuma i tada bih volela da ostanem kod kuće. Doduše, kada dođem u radio i sednem pred mikrofon, sve me prođe. A kako i ne bi kad mi se javi dečak i kaže: ‘Teto, dok vas slušam, ja zamišljam da vi sjedite u korpi punoj zvijezda koje dijelite na sve strane.’”
      
       VLADAN STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu