Zaljubljenici u reku okupljeni u Sportsko-rekreativnom društvu “Stenka”dobili su ukaz koji im nalaže da napuste svoju lokaciju, jer “veliki investitor” gradi novu, luksuznu marinu

      U knjigama piše: Čukarički rukavac. Ako biste, pak, među Beograđanima potražili odgovor na pitanje kako da dođete do njega, ne biste ga lako našli. Ali, ako pitate za “Stenku”, isti ti ljudi, koji baš nisu sigurni gde je Čukarički rukavac, detaljno će vam objasniti kuda da idete i gde da se isključite sa puta, ako se vozite automobilom ili u koji autobus da uđete i na kojoj stanici da siđete, ako koristite gradski prevoz. Jer, sinonim za taj deo Ade Ciganlije, Sportsko-ribolovačko-rekreativno društvo “Stenka” i istoimeni brod - restoran, dobili su rešenje da napuste prostor, na kojem ovo ime postoji gotovo 90 godina.
       Zbog toga je na brodu, sa koga iz prilično dobrog ugla možete pratiti trku lokalih pasa lutalica i biciklista rekreativaca, prilično neveselo stanje. Nema one mirnoće koja je karakteristična za ljude na reci. Dok bivši predsednik kluba rumunskim alatom doteruje drvenariju na čamcu, sadašnji prvi čovek Jovan Anđelković pokušava da objasni šta ih je snašlo. “Rečeno nam je da ne ispunjavamo tehničke uslove i da zato ne možemo da dobijemo vodoprivrednu saglasnost. Od svih institucija sam tražio da mi kažu koje to uslove ne ispunjavamo i nisam dobio nikakav odgovor. Uostalom, inspektori su izlazili na teren i nikakve zamerke nisu našli.”
       “Stenki” je dat rok da napusti lokaciju a nije joj ponuđena nikakva druga. Pošto grad najavljuje gradnju nove, luksuzne, najbolje marine u ovom regionu, članovi SRRD “Stenka” imaće priliku da, kao i ostali građani, dođu na blagajnu i pitaju koliko bi koštalo da privežu čamac i koje uslove treba da ispune.
       “Gradi se nova marina. Odlično! Kažite nam kako da se uklopimo u nju. Bojom, izgledom, pontonima? A ne samo: odlazite. Pa, nismo mi ovde bili na divlje, 40 godina mi plaćamo državi za ovaj prostor, uredno smo imali sve dozvole, papire. Kažu došao je veliki investitor. Šta je veliki investitor? Možda bi mi sakupili više novca i bili veći od njega? Zašto nije raspisan nekakav tender, javni oglas?” - pita Anđelković.
      
       Ubijanje duha
       Sportsko-ribolovačko-rekreativno društvo “Stenka - Savski venac” postoji od 1962. godine. Trenutno na vezu ima 183 čamca. Bavi se svim aktivnostima vezanim za reku, sportskim i rekreativnim ribolovom, organizovanjem regata, aktivnosti kao što su takmičenja u pravljenju riblje čorbe itd. U prostorijama kluba održavaju se seminari ribolovačkog saveza, predavanje učenika Brodarske škole, izdaju dozvole za sportski ribolov. Brod-restoran, koga čak i nadležni organi mešaju sa sportskim društvom, samo je zakupac prostora i jedan od glavnih izvora prihoda kluba, koji ako bude iseljen, neće više postojati.
       Jer, prostorije kluba se ne mogu preseliti, čamci u toj novoj marini, parkingu, kako je nazivaju, biće raštrkani. Aktivnosti će zamreti.
       “Raseliće nautičare, ubiće nautičarski duh” - predviđa fotoreporter Asošijeted presa Srđan Ilić, inače član “Stenke”.
       Profesor nautike u Brodarskoj školi Pera Puhalović radnim danima na “Stenki” svoje đake uči veslanju, a i vikend provodi na reci. Đački pruža dva prsta i počinje da govori o značaju “Stenke” za nautičko obrazovanje pre svega, ali i za istoriju ove zemlje. “Ne mogu ja početnike da odmah odvedem na živu vodu. Ovo je idealno mesto za njih da osete vodu, da osete čamac. Drugo mi nemamo. Uz to, valja znati da je ovo najstariji plovni objekat u našoj zemlji, kvalitetno je građen i zato je opstao ovolike godine. Tu je posle balkanskih ratova i Prvog svetskog rata bila bolnica za srpske ranjenike. I sad to treba da se uništi? Pa, u Nemačkoj prave obilaznicu od 10 kilometara da sačuvaju svoj stari most u Regensburgu a mi tek tako svoju istoriju bacamo pod noge. To nije u redu. Nije ljudski.”
       Nije ni pravno - kategoričan je advokat Slobodan Bogdanović, pravni zastupnik kluba. “Ni grad ni taj vodoprivredni zavod nemaju nadležnost da nas isele. Voda je javno dobro. Ne mogu oni da otimaju nešto što nije njihovo.”
      
       GORISLAV PAPIĆ