Dosovci su izgubili osećanje za meru. Čak je i Milošević svojevremeno insistirao kod Milanovića da ga bar za Novu godinu skine sa TV programa (“Teraj me u materinu, daj narodu neku muziku, ja sam im se popeo na glavu”). Naslednici misle pak, da i za Novu godinu treba da se divimo njihovom primitivizmu. Treba da se divimo njihovoj opšteprisutnosti (na radnom mestu, u porodičnoj atmosferi, opušteno u kafani, na koncertu, među radnicima, na sportskoj manifestaciji). Aman! Stvarno nas tretiraju kao da smo afričko pleme koje ništa ne zna pa će nas dosovci navodno uljuditi i “uvesti u Evropu”. I tu se nalazi najveći problem a to je ovakva politička i kulturna elita. S jedne strane, naravno, dobro je da ljudi izgube preterano poverenje u elitu i da shvate da treba da se okrenu sebi, da nešto sami stvore ili bar da prežive. Međutim, ako se pretera u tom nepoverenju, onda dobijate jedan društveni nihilizam i obesmišljavanje same zajednice sa svim moralnim kriterijumima koji čine osnovu društvenog i ekonomskog života. Ovako se nameće slika da je proklamovana nemoralnost legitimna i da svako i sme i treba da otima i krade ako samo to može. Takva društva su gora od razbojničke družine (koje imaju neka pravila ponašanja) i raspadaju se iznutra.
      
       MIŠA ĐURKOVIĆ,
       filozof
      
       Šta posle smeha
       Pomešanost estrade i politike na naš način samo maskira stvari, maskira probleme. Kad se podvuče crta samo gubimo vreme. Gledamo zabavne emisije na kojima gostuju razdrljeni, razuzdani političari i čini nam se da to nije tako strašno, da smo svi mi živi ljudi i možemo da se nasmejemo. Ali posle tog smeha treba da se desi nešto konkretno. Da vidimo neke promene u društvu, neki napredak. Ipak, sve ostaje samo na smehu.
      
       DEJAN ILIĆ,
       TV manijak
      
       Gvozdeni zagrljaj
       Da li se zasićenost politikom možda javila i zbog toga što isuviše dugo poznajemo naše vodeće političare, odnosno zbog monopola koji drže već više od deceniju na političkoj sceni, gde gotovo da nema novih lica, odgovorio je profesor Goati. - Od početka pluralizma do danas Srbija je jedinstvena u Evropi po okoštalosti partijske strukture. Vlada kartel partija kojima je pravilo nepromenljivost što se političkog vrha tiče. Partije se menjaju, šefovi ostaju, programi se menjaju, šefovi ostaju, politike se menjaju, međunarodne konstelacije se menjaju, režim se promenio - šefovi naših najrelevantnijih partija opstaju. Srbiji tu nema premca, šefovi imaju apsolutnu moć. Oni na jedan grub način kreiraju parlament. Naš proporcionalni sistem i inače daje neslućenu moć rukovodiocima. Imaju pravo političkog života i smrti nad poslanikom. Takve partije parlament drže u gvozdenom zagrljaju.
      
       VLADIMIR GOATI,
       politikolog