NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Prestići region

Novi ustav Srbije spada u prioritete za narednu godinu. Suština je, ipak, u promenama u svakodnevnom životu, na desetinama hiljada mesta gde ljudi rade, uče, traže pravdu...

      Kada govorimo o prioritetima za sledeću godinu, glavno pitanje je u kom pravcu želimo da vodimo zemlju, šta je naša dugoročna strategija i koji su nam krajnji ciljevi. Iz odgovora na ta pitanja slede ne samo prioriteti, nego i ukupni plan aktivnosti. Za sledeću godinu i za sledeće godine. Po mom uverenju, naša nacionalna strategija treba da bude: ubrzano podizanje konkurentnosti naše zemlje, najpre u regionalnom poređenju, a potom približavanje evropskim standardima.
       Za 3-4 godine mogli bismo, ako ne napravimo nijednu ozbiljniju grešku, da postanemo najdinamičnija privreda i društvo jugoistočne Evrope, a negde oko 2010. prirodni kandidat za EU. Sve to na bazi podizanja efikasnosti našeg sistema i produktivnosti rada naših građana, preduzeća i institucija. Konkurentnost se meri snagom društva i privrede, kvalitetom osnovnih institucija (školstva, zdravstva, socijalnog staranja...), kvalitetom proizvoda i usluga, kvalitetom infrastrukture i stila života. U krajnjoj instanci, konkurentni smo ako u našu zemlju ljudi dolaze da rade, studiraju i zabavljaju se u istoj meri u kojoj naši građani odlaze u druge zemlje.
       Na putu ka ovom strateškom cilju moraju se zaobići ili srušiti neke prepreke i, uporedo sa tim, deblokirati i razviti vlastiti potencijali, do visokog nivoa koji se traži u evropskoj ligi.
       Prvi važan uslov za ubrzano napredovanje tiče se našeg međunarodnog položaja. Naš međunarodni status ne sme da postane sporan iz bilo kog razloga, jer bismo u suprotnom bili izgurani na traku za sporo kretanje. U tom slučaju nema ni govora o preticanju. Ako bismo se uopšte kretali napred, to bi bilo puževim korakom. Toliko o saradnji sa Hagom, trgovini oružjem i drugim potencijalnim kontroverzama sa tzv. međunarodnom zajednicom. Drugi uslov odnosi se na efikasno rešavanje statusnih pitanja, pre svega na relaciji Srbije i Crne Gore. Zajednička država treba da bude u funkciji ubrzanog razvoja, jer smo i jedni i drugi previše vremena izgubili tražeći “zlatno runo” prave državne forme. Utoliko je jedan od prioriteta naredne godine da se bez velikih ideoloških rasprava omogući neometano funkcionisanje onih osnovnih zajedničkih funkcija.
       U statusna pitanja koja postepeno dolaze na dnevni red ubrajam i pitanje Kosova. Sledeće godine treba pokrenuti političko-diplomatsku ofanzivu sa ciljem da se energično i neuvijeno pokrenu pitanja prava, suvereniteta i budućnosti, ali ne na papiru i u nekoj novoj rezoluciji, nego u realnosti. Srpski narod na Kosovu nije zbir građana koji sa manje ili više uspeha opstaje pod nemogućim uslovima, već je konstitutivni činilac koji po prirodi stvari treba da ima svoja kolektivna prava i mehanizme za efikasno zadovoljavanje svojih interesa i zaštitu svojih prava. Samo tako bismo Kosovo spustili iz ustavnog lebdenja i zatvorili Pandorinu kutiju novih dezintegracija na Balkanu.
       Ono treće što mora da bude urađeno, odnosi se na odlučan nastavak započetih procesa modernizacije našeg društva i privrede. Novi ustav Srbije treba da osigura okvir za neometano odvijanje ovih procesa, i utoliko njegovo donošenje svakako spada u prioritete za narednu godinu. Suština je, ipak, u promenama u svakodnevnom životu, na desetinama hiljada mesta gde ljudi rade, uče, traže pravdu, ostvaruju prava. Možemo imati najbolji ustav i zakone, ali pitanje naše konkurentnosti rešava se na kvalitetu svakodnevnog života. Šta da učinimo da podignemo kvalitet naše putne mreže, našeg energetskog sistema, naših škola i bolnica, kvalifikacione strukture naših radnika, tehnologije u našim preduzećima? Kako da stvorimo dovoljno zdravih radnih mesta za sve koji žele posao, da u našem društvu šansu dobije svako ko ima ambiciju, da se poštuju red i zakon?
       Odgovor je jednostavan, mada ga nije jednostavno sprovesti u delo. Uklanjati sve što je nefunkcionalno i neefikasno. Najpre društvenu svojinu, koja počiva na kolektivnoj neodgovornosti. Što više imamo privatne privrede, to je više inicijative, preduzetničke energije, investicija, sigurnih radnih mesta. Zatim, ozbiljna transformacija javnih preduzeća i državne administracije. Te ustanove treba da budu servis građana koji svakog trenutka imaju pravo da znaju koji kvalitet i cenu dobijaju za svoj novac. Zatim, uspostavljanje vladavine zakona i oštre sankcije za sve koji ga krše, a posebno za one koji zakon krše na nasilan način.
       Utoliko su tri ključna prioriteta za sledeću godinu: prvo, nastavak i ubrzanje privatizacije postojeće društvene privrede i podsticanje postojećeg privatnog preduzetništva zarad podizanja konkurentnosti naših preduzeća i otvaranja zdravih radnih mesta za naše građane; drugo, restrukturisanje javnih preduzeća i državne administracije, da bi mogli uspešno da servisiraju i prate moderno i dinamično srpsko društvo koje je u nastajanju; treće, intenziviranje aktivnosti u policiji i pravosuđu na isušivanju poslednjih kriminalnih močvara, zaostalih iz prethodnog perioda. Želimo da budemo društvo energije, optimizma i inicijativa. Sa građanima koji veruju u sebe i svoju zemlju, koji vredno rade, idu u susret problemima, a ne izbegavaju ih, sa građanima koji ne posustanu kod svake prepreke i ne razočaraju se kod prvog neuspeha. Želimo da budemo društvo slobodno od straha i slobodno od siromaštva. Sa građanima koji nemaju razlog da strahuju za svoj život i imovinu, ili za nezavisnost i bezbednost zemlje, na svakom pedlju njene teritorije. Takođe, sa građanima koji znaju da žive u solidarnom društvu koje se brine za svoje socijalno ugrožene članove. Sledeća godina je prilika da se još jedan korak približimo viziji društva kakvo želimo u Srbiji.       
      
       ZORAN ĐINĐIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu