Da li će početak novog rata u Iraku, ili u Golfskom zalivu, prvo biti objavljen na Internetu? Više nema dileme. Svi novinari iz svih medija slažu se da će Internet odigrati glavnu ulogu u ovom ratu. “Poređenje medijskog izveštavanja u ovom ratu sa prethodnim je kao poređenje Novog sveta sa kamenim dobom”, kaže Sintija Kenard, izveštač CBS iz prethodnog rata u Golfskom zalivu, dobitnik najznačajnijih nagrada za to izveštavanje (naravno, može se uočiti njena sigurnost da će do rata doći).
       Ona se priseća čisto tehničkih ograničenja tokom prethodnih ratova. Čak i kada biste se našli u jeku najvažnijih zbivanja i imali najekskluzivnije vesti, uvek ste zavisili od telefona, telefonske veze, iz zemlje iz koje se javljate. A javljate se iz zemlje koja je u ratu i iz koje, obično, ni u miru telefonske veze ne funkcionišu.
       Danas vam nije potrebna centrala niti zbunjeni ili uplašeni službenici koji odrađuju svoj posao samo zato što im neko nije dozvolio da zbrišu u svoje selo ili u sklonište. Modernim ratnim dopisnicima nije potrebno ništa više od jedne torbe u kojoj će biti laptop, video-kamera, kasetofon i satelitski telefon.
       Svaki novinar je one-man-band, sam svoj čovek. Ne zavisi ni od struje, ni od telefona, čak ni od fotografa ili kamermana. Videofon može da prenosi sliku direktno, digitalna kamera može da snima na kompjuter i materijal da se šalje direktno u studio ili, u zavisnosti od znanja, da se montira na licu mesta. Audio-zapis je još lakše poslati, a ako novinar voli da piše posle, može na miru da napiše tekst i da ga odmah pošalje redakciji nekog štampanog medija. Ili sve napisano, snimljeno (audio i video) da pošalje na Internet.
       Priston Mendenhol iz MSNBC biće, najverovatnije, prvi one-man-band novinar. Naravno, da bi se postigla ova cirkuska veština, već isprobana u Avganistanu, potrebno je, osim novinarskog znanja, mnogo tehnološkog znanja, mnogo baterija i onoga što Španci zovu “cojones”, tj. dobro razumevanje engleskog da bi se shvatilo šta je sve potrebno za izveštavanje iz rata: “Ball’s, said the Quin. If I had them I’d be a King.”
       Za izveštavanje iz “sledećeg rata” agencija Rojters sprema se još od septembra. Naravno, ne tako što daje reporterima da čitaju Gilgameša, niti što im nabavljaju čizme, naočare, lekove i nepromočiva odela, već tako što spremaju logističku podršku svojim ljudima. A logistička podrška se sastoji u osiguravanju komunikacija, dogovaranju sa provajderima o tome koje informacije mogu da “procure” a koje ne mogu. Trgovina informacijama postaje najunosniji posao, a novinari koji znaju da ih nabave, proslede ili kasnije analiziraju, postaju veoma plaćeni stalež.
       “Mada putujem sa svom ovom, skoro fantastičnom, naprednom opremom, osnove dobrog izveštavanja ostaju iste”, kaže Mendenhol. Znači, pred novinara sutrašnjice postavljaju se novi zadaci, traže se nova znanja, ali osnove se ne menjaju. Tužno je to, ali tek u ratovima novinarstvo čini nove pomake. Još je tužnije što se tehnička dostignuća pokazuju i primenjuju, kasnije verifikuju, tek u njima (ratovima) i što ova profesija služi kao zamorče, još od pronalaska telegrafa. Svet on-line novinarstva je demokratski raspoložen svet i sigurno će biti protiv rata, ali, ponekad se čini, jedva čeka da on otpočne, kako bi se neke stvari isprobale.
      
       M. DAMNJANOVIĆ