NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čudesna sudbina YU domena

Ono što je daleko zanimljivije od budućnosti našeg nacionalnog domena, jeste njegova prošlost koja zaslužuje da bude poznata i van naše zemlje i kao takva da služi za primer drugim narodima šta ne treba raditi

      Nacionalni Internet domen je generalna oznaka jedne zemlje ispod koje se upisuju imena računara koji su u toj zemlji priključeni na Internet. Ukoliko neka zemlja nema svoj nacionalni domen, pretpostavlja se da u njoj nema računara koji su priključeni na Internet ili ih je toliko malo da je neisplativo organizovati njegovo uvođenje i brigu o njemu.
       Preduzeća koja posluju u takvoj državi kada žele da se priključe na Internet, moraju da uzmu Internet imena u drugim državama ili neutralna iz kojih se ne vidi iz koje su zemlje.
       U konkretnom slučaju: sajt NIN-a nalazi se na adresi www.nin.co.yu. Poslednja dva slova NIN-ove adrese (yu) predstavljaju nacionalni domen i označavaju da je NIN list koji izlazi u Jugoslaviji, a odnedavno u Srbiji i Crnoj Gori.
       U zemljama koje smatraju da žive u informatičkom dobu, o nacionalnom domenu vodi se posebna briga jer tamo smatraju da će neko ko želi privrednu saradnju otići na neki od lokalnih pretraživača u zemlji da bi pronašao poslovnog partnera.
       Naša javnost se prvi put ozbiljnije zainteresovala za naš nacionalni domen sa formiranjem državne zajednice Srbije i Crne Gore kada se postavilo pitanje iz kojih će se slova sastojati naš novi Internet domen.
      
       Početak
       Ono što je daleko zanimljivije od budućnosti našeg nacionalnog domena, jeste njegova prošlost koja zaslužuje da bude poznata i van naše zemlje i kao takva da služi za primer drugim narodima šta ne treba raditi.
       Inženjer Mirjana Tasić, šef računarske laboratorije Matematičkog fakulteta, ujedno je i administrator YU domena i poznavalac njegove istorije.
       “Pre pojave Interneta postojao je EARN, računarska mreža koja je povezivala univerzitete u Evropi i imala je blisku saradnju sa sličnom mrežom u Americi koja se zvala BITNET. Kada smo 1992. godine zbog uvođenja sankcija isključeni iz EARN-a, morala sam da pronađem način da i dalje ostanemo u vezi sa svetom. Od svih mreža koje su postojale u tom trenutku, Internet mi se učinio najpristupačnijim ali da bismo na njemu mogli da se pojavimo, bio nam je potreban nacionalni domen koji je već bio registrovan, a administrator domena je bio Ljubljanski institut ‘Jožef Štefan’. Pošto se Slovenija već otcepila i dobila svoj nacionalni domen SI, pisala sam im više puta moleći ih da nam prepuste YU jer njima više nije potreban. Kolege iz Slovenije nisu odgovarale na moje molbe, pa sam se obratila Džonu Postelu, tadašnjem administratoru Interneta, koji je pisao kolegama u Sloveniji i naložio im da nam vrate domen na administraciju. Tako sam 1993. dobila nacionalni domen”, priseća se Mirjana Tasić.
      
       Kalifornija
       Posle toga ona se našla pred novim problemom; u zemlji nije postojao računar koji je bio povezan na Internet, te nije bilo ni mogućnosti da se nacionalni domen administrira u zemlji.
       ‘’U to vreme kolege su već počele da se iseljavaju. Jedan naš kolega je pronašao dobrovoljca Karla Deningera koji je pristao da ugosti naš domen. Karl je kazao da mu je čast da ugosti nacionalni domen jedne zemlje ali da on ne može da se bavi upisivanjem pojedinačnih imena u tabele, tako da smo, shodno ovom Karlovom zahtevu, dr Božidar Radenković sa Fakulteta organizacionih nauka, dr Đorđe Paunović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i ja organizovali strukturu YU domena kako bismo omogućili održavanje registra.’’
       Do 1995. godine u zemlji nije bilo Internet provajdera, a sa njihovom pojavom počinje da raste broj zahteva za nova imena u YU Internet registru.
       ‘’Tada smo morali da donesemo naš interni pravilnik. Prema njemu, u registar nacionalnog domena mogu se upisati samo pravna, ne i fizička lica, a i pravna mogu imati samo jedno ime. Bili smo svesni koliko je to restriktivno ali mi, budući da smo sav posao radili volonterski, nismo bili u mogućnosti da veći broj zahteva obradimo.”
       Od 1998. godine glavni serveri za YU domen su smešteni na Elektrotehničkom fakultetu i FON-u jer je domaća Internet infrastruktura postala dovoljno razvijena i stabilna.
       Mirjana Tasić ističe da su njene kolege i ona sve vreme ukazivali na neodrživost ovakve situacije.
       “Kad god bi se promenio ministar za nauku i tehnologiju, mi smo mu se obraćali sa molbom da se osnuje institucija koja će imati sopstvenu opremu i profesionalne operatere, jer je ovo isuviše važan posao koji ne može zavisiti od dobre volje pojedinaca. Uvek smo nailazili na razumevanje i na tome se sve završavalo. U oktobru mesecu 2002. godine je, konačno, formirana radna grupa pri Zavodu za informatiku i Internet u Ministarstvu za nauku Srbije koja ima zadatak da izradi potrebna dokumenta za funkcionisanje YU Internet registra, te se nadamo da ćemo ovaj posao konačno privesti kraju.”
      
       Budućnost
       Dalja sudbina našeg Internet domena zavisiće od odluke koje će doneti Međunarodna organizacija za standarde (ISO). Kombinacije koje se nama čine logičnim kao što su SC ili SM su već zauzete tako da bi nova oznaka mogla biti SNj ili SX. Posle dodele nove slovne oznake, naša zemlja će morati da se dogovori sa ICANN-om koji vrši globalnu administraciju Interneta i kod kojeg je već registrovan YU domen oko tranzicije na novu oznaku.
       Po svemu sudeći, registracija pojedinačnih Internet domena u budućnosti neće biti besplatna kao dosad. Prema rečima Mirjane Tasić, ovakvo rešenje je u skladu sa svetskim standardima.
       “Mi smo bili volonteri i radili smo na računarima koje su nam pozajmili fakulteti. Kada se konstituiše institucija koja će se time baviti, njeni službenici moraju primati platu i imati opremu. Osim toga, ICANN-u se mora plaćati godišnja taksa. Dosad nismo ništa plaćali jer je ICANN bio obavešten da se ceo posao obavlja na dobrovoljnoj osnovi i da ne postoji budžet koji pokriva troškove administriranja.’’
       Šta će se dogoditi sa dosadašnjim imenima kada bude odrećen novi domen?
       “Jedina realna mogućnost je da se neko vreme oba domena koriste paralelno i da se korisnici starog domena pozovu da se registruju u novom, a da se stari posle izvesnog vremena zatvori za nove upise. Moje kolege i ja mislimo da je najbolje tokom sledeće tri godine, koliko traje ‘probni period’ nove države, sve ostaviti po starom, da se u slučaju osamostaljenja Srbije i Crne Gore ne bi sve moralo raditi iz početka”, smatra Mirjana Tasić.
       Na pitanje NIN-a da li je tokom burnih devedesetih kao administrator nacionalnog domena imala neprijatnosti, Mirjana Tasić kaže da su ona i njene kolege bili izloženi najrazličitijim pritiscima “ali to je prošlost o kojoj ne vredi govoriti”.
       O tome da li su ikada dobili priznanje za ono što su uradili, ona kaže:
       “Mi smo ovo radili zato što smo hteli da naša zemlja ima ono što imaju sva civilizovana društva. Jedino što očekujemo je da već jednom bude osnovana institucija koja će početi da se stara o našem nacionalnom domenu jer smo mi to dovoljno dugo radili.”
      
       VLADAN STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu