Košarkaška reprezentacija Srbije i Crne Gore će do kraja ovog meseca dobiti selektora, i kako stvari stoje, najveće šanse ima Dušan Vujošević

      Mi smo euforični u mnogim stvarima, pa tako i u košarci. U stanju smo da stvorimo takvu atmosferu euforije u javnosti, putem medija, da je to mnogima sa strane jednostavno nezamislivo. Vrlo često se događa da mi o sebi mislimo da smo najbolji, da na svetu ne postoji niko bolji od nas. Kasnije, kada prođe euforija i dodirnemo tlo, pravimo se kao da smo iznenađeni.
       Tako je govorio i neretko smirivao svekoliku euforiju u našem najtrofejnijem sportu - klasik košarke, profesor Aleksandar Nikolić.
       Jugoslavija, odnosno od sada Srbija i Crna Gora, zvanično je(su) košarkaški šampioni Evrope (Istanbul 2001) i sveta (Indijanapolis 2002). Po ovim pokazateljima, znači, najtalentovanija nacija sveta u ovom sportu. Naravno, kada bi na to pristali Amerikanci! Samo u SAD za tamošnje klubove NBA-lige nastupa više igrača sa ovih prostora nego iz čitave Evrope. Recimo, važne role u svojim timovima imaju: Divac, Stojaković, Drobnjak, Radmanović, donedavno Rebrača, nešto manju minutažu imaju Jarić, Rakočević, Savović, Čanak... Trenerski krem je, na primer, poodavno “okupirao” Evropu: Dušan Ivković (Rusija), Željko Obradović (Grčka), Svetislav Pešić (Španija), Božidar Maljković (Španija), Duško Ivanović (Španija), Bogdan Tanjević (Italija)... Ali, šta bismo mi kada ne bi bili euforični i onda kada pobeđujemo. Ostali smo bez selektora reprezentacije!
       Svetislav Pešić, do šampionata sveta u Indijanapolisu, selektor reprezentacije Jugoslavije, danas zvanično Srbije i Crne Gore, po slovu dogovora sa Stručnim savetom KSJ, trebalo je na ovom poslu da ostane sve do avgusta 2004. i olimpijskih igara u Atini. Ali, čovek je shvatio da i pored osvojenih evropske i svetske titule sa reprezentacijom - više nije poželjan.
       U stvari, iza brda se pojavio problem koji je gurnut ispod tepiha, radi “mira u kući”. Grupa igrača iz Američke lige (pre svih Radmanović i Drobnjak) nije više bila voljna na zajedničku saradnju. Odlazeći u španski klub “Barselonu”, Pešić se ponašao diplomatski: “Postigao sam, za dve godine, sve što je moglo i bilo je vreme da odem i nešto zaradim u ovom poslu.” O selektorskoj plati samo još i toliko - da nije bila mala čak i za evropske prilike! Ostali razlozi Pešićevog napuštanja kormila reprezentacije, da to oni i nisu, ostala je mala tajna, osim što su selektora “pobedili” igrači. Onako, euforično!
      
       Nešto se valja...
       Upitan da prokomentariše ponašanje igrača i njihovu ulogu u “smeni” selektora, Predrag Drobnjak, krilni centar američkog “Sijetla” i reprezentacije, za NIN je rekao: “Naše obaveze u NBA su toliko velike da zaista nemamo vremena da razmišljamo - ko treba biti selektor reprezentacije. Verujte mi na reč. Igrače ne treba ‘trpati’ u taj koš. Koliko znam, selektora bira Stručni savet, a ne mi igrači...”
       Stručni savet u kome mesta zauzimaju 12 košarkaških ličnosti, pre svega trenera, pomenutih na početku teksta, jednoglasno je izabrao Božidara Maljkovića, trenera španskog kluba “Unikaxe”, za novog selektora. Kasnije, ispostaviće se da je to bio samo predlog, a ne i gotova stvar kako se “kuvalo” u glavama članova Stručnog saveta. U obraćanju košarkaškoj naciji, putem medija, Maljković je zadovoljan istakao: “Počastvovan sam da budem selektor prvaka sveta i smatram da je to istinska kruna moje košarkaške karijere. Opšta podrška medija i struke (!), svetski ugled naše košarke, rad prethodnih generacija, obavezuje me da sve što imam i sve što znam, stavim u funkciju tog cilja.”
       Euforija izbora novog selektora trajala je sve dok Direkcija španske lige (ACB) nije odbila predlog Predsedništva KSJ da Božidar Maljković preuzme mesto selektora, sada reprezentacije SCG. Takva su pravila u belome svetu (u KSJ su bili i ranije upoznati sa takvom opcijom) koja nacionalne interese ne stavlja u istu ravan sa visoko plaćenim klupskim ugovorom! Da li je samo zapelo u razgovorima na relaciji ACB i grupe članova Predsedništva KSJ, određene za pregovarački sto, nema i neće biti stoprocentnog odgovora. Tek, ljuti i posramljeni Božidar Maljković je u zagrebačkom “Jutarnjem listu” izrazio svoja nova osećanja: “Načelno sam pristao da budem selektor jugoslovenske košarkaške reprezentacije, zbog euforije koja je tada postojala. U stvari, hteo sam da odbijem, jer selektorski posao je takav da se deset meseci gotovo ništa ne radi!”
       Hod po košarkaškom trnju nastavljen je licitiranjem novih imena poznatih i manje znanih trenera. Oglasio se i Duško Ivanović iz španske “Taukeramike”, takođe kluba pod jurisdikcijom Direkcije ACB. Ivanović kaže da je voljan da ostavi sve u Španiji i bude selektor reprezentacije na Olimpijadi u Atini, ali pod svojim uslovima koje za sada ne želi da obelodani. Ivanović je, inače, član Stručnog saveta, sada KS SCG!
       Koliko god da su vrata KS SCG, za javnost “zamandaljena” iza sedam brava, bolje upoznati sa situacijom izbora novog selektora reprezentacije skloni su tvrdnji - da se tamo, u stvari, vodi neobjavljeni “tihi” rat između “Partizana” i “Crvene zvezde”. Član Predsedništva KS SCG Dragan Kapičić, u svojoj izjavi za NIN tvrdi: “U najboljoj nameri predložio sam da selektor hitno bude izabran, ali pošto prethodno Dušan Ivković, najstariji član Stručnog saveta i čovek od velikog autoriteta, prihvati da bude koordinator u celokupnom radu sa reprezentacijom. Mnogi su u Predsedništvu ćutali što je za mene bio znak neodobravanja. Hteo sam samo da razgovaramo na ovu temu, ništa lično! Mi moramo odluku doneti hitno, ne da čekamo da neko drugi to učini za nas.”
       Poslednja vest glasi: Košarkaška reprezentacija Srbije i Crne Gore će do kraja ovog meseca dobiti selektora, i kako stvari stoje, najveće šanse ima Dušan Vujošević, aktuelni trener beogradskog “Partizana”...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ