Svaka čast vlastima ali i šiptaru, armiračima, betonjercima i ostalim, ali jednom će pasti. Pašće k’o Prozor

      Sad, ko je mene terao da deci pokazujem demokratiju na delu. Što dete mora sve da zna. Pa, ja sam godinama živeo u neznanju - i šta mi fali. E, sad deca žive u drugom vremenu. Sve znaju iako su mali. A vi hoćete da im pomognete da budu još pametniji, još viši - “k’o nebo iz snova”.
       Tako, pre neki dan počeše da ruše kuću nekom šiptaru iz Šilerove u Zemunu. Kažu - ‘bespravna gradnja’. Dobro, sećam se ja toga još od kad sam bio mali. Čovek, ako nije član Partije, sazida kuću ‘bespravno’. Oni dođu sa kamionom, obaviju kuću sajlom i kamion povuče. Kuća padne, padne i vlasnik. Što od žalosti za kućom što zbog radosti partijskih drugova. Onda kretoše da grade Centar, Dedinje, Pink... I nikom ništa. Istina, bilo je govora da je sve to bespravno, ali, znate već, ljudi vole da pričaju.
       Kad, pre neko veče, direktan prenos rušenja bespravne gradnje na TV - i to na TV Pink. Ne ruše TV Pink - ruše nešto drugo. Kažu, tržni centar, zatvor...
       Pa to je isto, kaže dete.
       Nije isto, to je drugačije, kažem ja.
       Neću da spavam, hoću da vidim, kaže dete.
       Hoću i ja. Nisam video kako su Amerikanci srušili CK, Generalštab... pa, barem da vidim ovo. Čekamo, čekamo. Sad će kaže TV reporter. Neće. Evo, sad će... puče kuća u Šilerovoj... opet neće.
       Znate li vi, pitam decu, ko je bio Šiler. Naravno, nemaju pojma. Da je u toku veliki post i borba protiv kriminala - to znaju, a ko je Šiler - ne znaju. E, to vam je bio veliki nemački pesnik: Johan Kristof Fridrih fon Šiler, pisac Don Kihota... pripadnik pokreta “Sturm und Drang”...
       Tataaa, ruše kuću šiptaru, najmlađi je najnestrpljiviji.
       Znam, znam.
       Je l ‘ Sloba bio bolji? Na televiziji kažu da je on rušio kuće šiptarima. Hoće li i ovi u Hag?
       Marš na spavanje, je l’ te to uče u školi?
       Samo da pukne.
       I puče - ćorak. Valjda je i to pucanj, barem opaljenje.
       Sutradan, opet ruše kuću u Šilerovoj. Tuku, biju, ruše, kažu ‘tvrđava’ - u Šilerovoj. Prekosutra, opet ruše, biju, gaze, miniraju, kidaju sajle, grebu, ujedaju. Ej ljudi, ‘ajd da zamolimo tog šiptara da dođe i poruši sopstvenu kuću, da mu lepo kažem: šiptaru, ako si čovek i Srbin poruši tu kuću ili ću morati da zovem Amerikance da bace jedan tomahavk. Hoćeš da budem ‘žena u crnom’ i da pišem za “Feral tribjun”. Kako, bre, da objasnim detetu da ovde ne može da se sruši ni jedna obična kuća, a pola grada u ruševinama. Ne ide mu ona veronauka, ni Šiler, više je “raspoložen” za Miloša Obilića.
       Naravno, pričam gluposti. Sve to se slučajno događa u Šilerovoj ulici. Šiptar nije od onih koje mi, ponekad tako zovemo, naročito ako smo sa Kosova. Pokret kome je Šiler pripadao - “šturm und drang” ne znači “juriš” i “proboj” već predstavlja romantičarski “period mladenačkog nesređenog oduševljenja”. Sve vam je kao u američkom filmu: “Svi likovi su izmišljeni i svaka slučajnost sa...”
       Jedino... što moj sin u periodu mladenačkog nesređenog oduševljenja... Dobro. Jedino što moj sin “u saradnji sa Višnjičkim klanom” osmogodišnjaka, pokušava da petardama digne moju kuću u vazduh kako bi dokazao da su oni bolji - ‘od onih’. Sve dok mu je javim: Prozor je pao. Ako zna šta to znači.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ