|
Strani investitori ne znaju novog srpskog premijera, više od njega zanima ih kad će redovno stanje i kakvo će biti
Ni od jednog domaćeg konsultanta za strana ulaganja, koje je kontaktirao NIN, njegovi klijenti nisu tražili da im napravi analizu dosadašnjih ekonomskih stavova, mogućih budućih ekonomskih koraka ili interesa koji su bliski novom srpskom premijeru Zoranu Živkoviću. Ni sami konsultanti nisu došli na takvu ideju, ne zato što smatraju dovoljnim Živkovićevo vlastito objašnjenje da je njegova vlada “vlada kontinuiteta Zorana Đinđića” sa istim zadacima, ciljevima i ljudima ili metaforični novinski naslov, “Ne ličim, ali menjam Đinđića”. Ekonomskih portreta Zorana Živkovića nema jer je oskudna dokumentacija o njegovom angažovanju u oblasti koju je Đinđić smatrao svojim prioritetom, a vanredno stanje novi akutni prioritet i novog premijera i starih i novih investitora.
“Ja ne poznajem novog srpskog premijera i nisam analizirao njegov ekonomski profil niti sam video ozbiljnih razloga da to činim jer iz dosad iznetog u ekonomskom delu programa vlade ne najavljuje se bilo kakav zaokret, bilo kakvo usporavanje ili bilo šta na tu temu”, kaže za NIN direktor vladine Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Dušan Živković. Da li su u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine institucije toliko ojačale, a personalne promene na njihovom čelu i nisu više tako bitne pitanje je koje mu dosad niko nije postavio.
I pošto više puta ponovi da je to nikad postavljeno, a dobro pitanje, Živković nakon brzog razmišljanja zaključuje da institucije jesu ojačane i da je “jako bitno da se sa tim nastavi i da postoje neke stvari koje funkcionišu nezavisno od ličnosti i da promena ličnosti na funkcijama u ekonomskom domenu ima marginalne posledice na fundamentalni ekonomski razvoj zemlje”.
Marginalne posledice
Sa mišljenjem Živkovića ne slaže se, naravno, konsultant za strana ulaganja i analitičar domaćih politekonomskih prilika Nebojša Medojević. On ponavlja svoju staru tvrdnju da uloga ključnih ličnosti u ekonomskom životu Srbije posle petooktobarskih događaja ne samo da nije smanjena nego je pojačana dotle da je “glavna priča bila ko šta može da vam sredi”. I tvrdi da se “oni kojima je sređivanje potrebno, nisu obraćali za savet njemu” nego onima koji su bliski vladi. “Recimo, poznato je da je Dilojt &Tuš blizak Vladi Srbije”, kaže Medojević, ali ni on nema mnogo da ponudi na već svakodnevnu provokaciju “imate li neko barem anonimno pismo koje to potvrđuje”.
Ni Medojević za potrebe svojih klijenata nije pravio ekonomski portret novog srpskog premijera, prvo, jer je uveren da će se on više baviti sad prioritetnom borbom protiv organizovanog kriminala, a drugo nije “ništa zapazio da je Živković dosad nešto mnogo govorio vezano za ekonomiju”. Sa tezom Medojevića da je Živković premijer za vanredno stanje, ne slaže se jedan uticajni ekonomista blizak vladi, koji svoje ime nerado vidi u novinskim tekstovima. To što su u vladi ostali ministri kao što su Božidar Đelić (finansije) i Vlahović (privatizacija), njemu je dovoljan dokaz da će “ekonomski brod vlade ploviti na kursu koji je uzeo Đinđić, čak i ako to bude usporeno, ali kurs se menjati neće”.
Ni najpoznatiji domaći individualni konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević nije od svojih klijenata dobio podstrek da analizira ekonomski profil Zorana Živkovića “jer on je nov čovek i teško je unapred ceniti, treba tek videti...”, ali smatra Kovačević, ako borba protiv organizovanog kriminala bude dosledna kako se najavljuje, Živković bi mogao imati “dobre uslove da se pokaže” jer će ekonomske reforme sprovoditi u ambijentu mnogo povoljnijem nego što je bio za vreme Đinđića.
Stanje
Ma koliko u stavovima među sobom bili različiti, sagovornici NIN-a se slažu u jednom: da su strani investitori u ovom trenutku najviše zaokupljeni pitanjem koliko će trajati u Srbiji zavedeno vanredno stanje i sa kakvim rezultatom će biti okončano. “Evropska unija neće tolerisati dugo trajanje vanrednog stanja jer to nije dobar ambijent za reforme”, kaže Medojević , a strane investitore pored vremena trajanja vanrednog stanja “veoma zanima i da li ćemo iz vanrednog stanja izaći jači ili slabiji”, smatra Kovačević.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Dušan Živković zna da u velikim stranim kompanijama postoje uverenja da je vanredno stanje uvedeno iz veoma preciznih razloga sa apsolutno ograničenim rokom trajanja.“Rizičan bi bio bilo koji rok koji prelazi osam meseci ili godinu dana”, smatra Živković.
Optimizam stranim investitorima, po njegovim rečima, uliva činjenica da je Srbija prvih dana posle atentata na premijera Đinđića pokazala da je u stanju da na kratak rok održi stabilnost, pa nije došlo ni do katastrofalnog napada na valutu, čega se ljudi obično boje, niti do raspada finansijskog sistema, a sve važne službe, poput carine, funkcionisale su najnormalnije. “Sad treba da se vidi da možemo da izađemo na kraj sa organizovanim kriminalom”, odnosno da “imamo sistem mera za iskorenjivanje tog problema”.
Strane investitore na dugi rok od 20 do 30 godina zanima da li je ono što radimo u skladu sa ekonomskom stabilnošću i rastom i procesom pridruživanja Evropskoj uniji. “A što se toga tiče, mi smo sasvim u redu”, tvrdi Živković.
Novoizabrani srpski premijer je ocenio da će “tragična smrt srpskog premijera za trenutak usporiti mnoge poslove što će se odraziti na ekonomske parametre”, odnosno rast društvenog proizvoda će umesto planiranih pet biti tri odsto, a inflacija iznad očekivanih devet odsto.
Test
Živković takođe smatra da plan Srbije da ove godine privuče oko milijardu evra stranih investicija - tri četvrtine kroz privatizaciju i jednu četvrtinu kroz čiste privatne investicije - neće biti ozbiljno ugrožen. “Da li će to biti baš milijarda, ili 900 miliona ili 880 miliona, nije bitno; sve je to u okviru plana”, kaže on.
Što se planiranih prihoda od privatizacije tiče, tu po njegovom mišljenju neće biti problema jer posle zastoja od samo nedelju dana sada sve ide najnormalnije i sem možda “smanjenog broja interesenata na ponekoj aukciji”, kod velikih tendera se ne očekuju neke bitne promene, recimo, u smislu odustajanja zainteresovanih ili podnošenja znatno nižih cenovnih ponuda.
“Ali što se tiče čistih privatnih investicija van privatizacije, tu će verovatno doći do jednog zastoja od dva do tri meseca u našim planovima da stimulišemo novi interes nekih stranih kompanija, ali sve što je dogovoreno, do februara biće realizovano.”
Ovaj vid stranih investicija bio je prošle godine u visini dva odsto nacionalnog dohotka, a njihov iznos po stanovniku porastao je sa dvadesetak dolara u 2001. godini na 32 dolara u prošloj. “To uopše nije malo”, oponira Živković često javno iznošenim nezadovoljstvima.
On se slaže sa Medojevićem da će najavljeni tenderi za prodaju dve fabrike duvanske industrije (DIN i DIV) biti važan test za strane investicije u Srbiji i obavešten je da će taj tender biti održan u planiranim rokovima, da su kompanije koje su nezvanično izjavile interes za učešće na njemu i dalje zainteresovane i da će učestvovati na njemu.
“Ovi tenderi svakako treba da budu raspisani i ako se taj posao odradi kako treba i BAT i “Filip Moris” podnesu dobre konkurentske ponude, to bi moglo ohrabriti investitore”, kaže i Medojević.
RUŽA ĆIRKOVIĆ
|
Živković ima priliku
Tragično ubistvo Đinđića je dalo novu dinamiku i široku podršku Đinđićevoj viziji moderne Srbije
Jedini sagovornik NIN-a koji se podrobnije informisao o ličnosti i prošlosti novoizabranog srpskog premijera je generalni sekretar Saveta stranih investitora Kristof Grojsing. On smatra da je ne samo u Srbiji nego i u zemljama u okruženju još velika uloga ličnosti i vođstva uopšte, ali zato ima opravdanje jer “političar reformator mora da ima moć ubeđivanja i određenu harizmu kako bi stvari mogao da sprovede u delo, ali i kako bi obezbedio podršku i razumevanje međunarodne zajednice”.
“Vidim da je Živković dosta prihvaćen u svojoj partiji, a politička prihvaćenost je veoma važna kad političar mora da donosi i konsekventno sprovodi nepopularne mere”. Grojsing smatra da Živković na mestu premijera, dakle, ima dobre polazne pretpostavke i jedinstvenu istorijsku šansu. Jer, tragični događaj i ubistvo Đinđića su, po njegovom mišljenju, dali novu dinamiku i široku podršku Đinđićevoj viziji moderne i otvorene Srbije. “Mnogo će zavisiti od toga u kojoj meri će Živković znati tu dinamiku da iskoristi za sebe”, kađe Grojsing.
Kristof Grojsing smatra da su tragični događaji izazvali nesigurnost ne toliko među stranim investitorima koji su već prisutni u Srbiji koliko među onima koji bi tek želeli da investiraju: “Mediji prenose snimke vojnika i sličnog što naročito kod potencijalnih investitora izaziva određenu iritaciju i nesigurnost, pa sam ovih dana imao više telefonskih poziva gde mi firme i institucije traže objašnjenje kakva je situacija stvarno”, kaže Grojsing. Vlada Srbije, po njegovom mišljenju, mora u svet emitovati odlučnije signale da sa reformama nastavlja kako bi ponovo zadobila poverenje investitora koji se sada premišljaju u čemu će joj promptna podrška međunarodne zajednice veoma pomoći. Grojsing smatra da Srbija ima veliki privatizacioni potencijal, ali da je očekivana milijarda evra direktnih stranih investicija u Srbiji za ovu godinu veoma ambiciozan cilj.
Grojsing tvrdi da je Srbija po obimu direktnih investicija po stanovniku na samom dnu liste zemalja u regionu. Prošle godine u Srbiju i Crnu Goru je stiglo manje od 500 miliona evra direktnih investicija, a u Bugarsku na primer 950 miliona. Na osnovu onog što zna, Grojsing smatra da će tokom 2003. godine cifra od prošlogodišnjih 500 miliona evra biti premašena.
KRISTOF GROJSING
|
|
