NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ovo je borba, ovo je rat

Bilo bi loše ukoliko bi Demokratska stranka počela da zanemaruje DOS i ostale partnere i da na neki način ignoriše političku realnost. Ja verujem da do toga neće doći

      Reakcija građana koji su masovno izašli na ulice posle ubistva premijera Zorana Đinđića “jedan je od najjačih političkih utisaka” Dragoljuba Mićunovića. “Oni su mogli da ostanu kod kuće, ispred televizora, da se isplaču unutar svoja četiri zida. Ali ne, ta demonstrirana potreba da izađu, da prekriju ulice i prepešače kilometre je događaj koji zaslužuje da se o njemu najozbiljnije razmišlja.” Vidno iscrpljen, sagovornik NIN-a objašnjava kako je on shvatio poruku. Pre svega kao potrebu da se suprotstavimo zlu: “U tome je bilo protesta protiv zla svake vrste i neka vrsta potrebe da se ljudi skupe zbog ugroženosti i straha koji ih je obuzeo, ali i da iskažu protest i ogorčenje. Jasno je da se sa takvim građanima može graditi ozbiljna država i ozbiljno društvo.”
      
       Vi ste prvi i zasad jedini od političara na vlasti koji je pogledao malo dalje. Rekli ste da ćete preuzeti na sebe da okupite sve demokratske snage koje hoće da promene Srbiju u bolju državu. Za sada ne izgleda da ste naišli na razumevanje svojih kolega iz DOS-a?
       - Ne može se očekivati da su svi u ovom trenutku spremni. Na neki način možda nije ni red sad da odmah počinjemo nekakav razgovor te vrste. Brz predlog o koncentracionoj vladi je takođe preuranjen. U ovom trenutku najvažnije je da stvorimo institucije, kako bi naše komunikacije sa svetom i normalan privredni život u kontinuitetu trajali. To znači, morali smo da formiramo Savet ministara i ministar spoljnih poslova je već u inostranstvu, razgovara sa Evropskom unijom. Međunarodna zajednica je doživela šok. Sada je spremnija da nam pomogne i bilo je važno da u tom trenutku imamo institucije koje mogu da pregovaraju sa njima.
      
       Dok je premijer bio živ mnogi su mu prebacivali da je najveći deo vlasti uzeo u svoje ruke. Sada, posle njegovog odlaska mnogi su takođe zabrinuti jer im se čini da Demokratska stranka osvaja državu i neki se, zbog težih reči koje smo u međuvremenu čuli, čak i otvoreno pribojavaju da bi mogli da dođu na neki crni spisak zbog drugačijeg političkog mišljenja.
       - Mislim da treba razumeti kontekst. Prvo, tugu, šok koji se dogodio Demokratskoj stranci pogibijom Đinđića. Tu dolazi do reči koje nisu uvek dobro izmerene. Sa druge strane, žestina dolazi zbog vanrednog stanja, borbe protiv kriminala i potrebe da se što pre oslobodimo tog zla. Na neki način se oštrije formulišu ciljevi. Mi moramo da reaktiviramo DOS što pre upravo da bismo pomogli i sebi i Demokratskoj stranci. Danas DOS polaže ispit političke zrelosti i odgovornosti i verujem da će ga položiti. Naravno, vlada ima svoje nadležnosti, vlada će voditi svoj deo poslova, ali politička strategija jeste nešto što pripada celokupnoj Demokratskoj opoziciji Srbije i o tome ćemo morati da vodimo vrlo ravnopravne dijaloge.
      
       Čuli smo da je kolegijum DOS-a jednoglasno prihvatio odluku i da Čedomir Jovanović postane potpredsednik vlade. O tome se ranije nije razmišljalo.
       - Pa nije. Ja na primer nisam bio na toj sednici, od drugih obaveza nisam stigao. To je bilo brzo odlučeno.
      
       To znači da je preterano reći da je odluka bila jednoglasna.
       - Čeda Jovanović ima politički potencijal i mislim da je mnogo napredovao kao političar u poslednje dve, tri godine i u tom pogledu nemam primedbe da mu se da veća odgovornost. Ali činjenica je da se o tim kadrovskim pitanjima u budućnosti DOS-a moramo dogovarati. Da se odmah razumemo, da sam bio tamo, ja bih podržao taj predlog. Ali bilo bi loše ukoliko bi Demokratska stranka počela da zanemaruje DOS i ostale partnere i da na neki način ignoriše političku realnost. Ja verujem da do toga neće doći, jer je trenutak vrlo osetljiv i verujem da ćemo uz mnogo širi dijalog rešavati sve probleme pa i neke kadrovske koji se budu pojavljivali.
      
       Rekli ste: “Ko hoće u demokratski front dobro je došao, zaboravićemo razlike” - potvrdili ste da se to odnosi i na DSS.
       - Po završetku vanrednog stanja za koje mislim da će trajati još nekoliko nedelja i kada se završi ova borba sa kriminalom i počiste ti ešeloni ubica i narkodilera, otkriju izvršioci i nalogodavci zločina, imaćemo jedno normalno stanje i onda treba da pokrenemo dijalog sa ostalima. Da vidimo koji su to uslovi i koji su prioriteti. Politički razgovor je neophodan. Bilo bi loše da se stvara neki blok i da se u taj blok, koji bi predvodili radikali, gurnu i neki ljudi koji sa njima stvarno nemaju nikakve veze.
      
       Ipak, niti je DOS bio jedinstveniji niti je bilo većeg jaza između DOS-a s jedne strane i drugih političkih činilaca s druge strane.
       - Mislim da se cela tragedija sa ubistvom Đinđića dogodila u trenutku dosta pokidanih komunikacija između DOS-a i DSS i G17 na drugoj strani. Danas nije situacija kakva je bila juče i mi ćemo čim se prilike smire imati mogućnosti za ozbiljne razgovore.
      
       Građani su ponovo pokazali veću zrelost od političara koji su ostali duboko ušančeni na istim stranama kao ranije. Koliko je bitno da shvatimo da je jedan Miroljub Labus i te kako bitan za budućnost države, kao i Koštunica za koga ipak glasa najveći broj ljudi?
       - Kažem vam, problem je u sledećem - izašlo se prerano sa predlogom za koncentracionu vladu. I sad ako kažemo: pa mogu i neparlamentarne stranke, mogu sve, odjednom vam se baci na sto neka konstrukcija o kojoj se nije razgovaralo, onda sigurno da to ne može naići na prihvatanje. Pri tom postoji vrlo negativan odnos prema politici DOS-a i u jednom i u drugom parlamentu. Sigurno da ima dragocenih ljudi, to je sve svet iz nekadašnje Demokratske stranke. Ja uvek sa tugom posmatram kako se to sve rasejalo i negde sukobilo. Mi nemamo mnogo kadrova, nemamo mnogo ni zrelih političkih ljudi. Imamo puno dobronamernih, vrednih, ali mi smo zemlja sa malo demokratskog političkog iskustva. Mnogi ljudi brkaju vrste ponašanja, misleći da su demokrati onda kada u gestovima i izjavama nisu, i obratno.
      
       Javnost se pribojava da bi mafija mogla da uzvrati udarac, kao i reakcija “crvenih beretki”.
       - Vojska sa velikom ozbiljnošću, potpuno lojalna civilnim vlastima, učestvuje u obezbeđivanju sigurnosti građana upravo stavljajući pod kontrolu sve moguće oblike naoružanih grupa koje bi mogle da ugroze ljude. Tako da bezbednost jeste pod kontrolom, to mogu da vam kažem.
      
       Mnogima se prosto čini da je neozbiljno što je Dušan Mihajlović i dalje na svom mestu posle svega što se dogodilo.
       - Pitanje svačije odgovornosti mora doći na dnevni red. Od toga niko neće bežati. Ali u ovom trenutku ja želim da dam punu podršku Dušanu Mihajloviću. I mislim da sada napad ili kompromitovanje Dušana Mihajlovića šteti celom poslu, šteti celoj akciji. I naravno, kad se sve završi, svako će podneti izveštaj, svako će se suočiti sa svojim stepenom odgovornosti. Ja bih želeo da to osećanje odgovornosti potraje, da počnemo da ga negujemo kod svih ljudi. A moramo isto tako da osećamo odgovornost za izgovorene reči, da kao političari malo promislimo. Pogotovu državni funkcioneri moraju imati veliku odgovornost jer govore u ime institucija. U susretu sa Đinđićem pre nekoliko dana o tome smo razgovarali. Zaključili smo da mi imamo strašno slabo društvo. Društvo koje nije slobodno, nije samoinicijativno, nije organizovano. Onda, naše institucije su strahovito slabe.
      
       Neki kažu obesmišljene.
       - Kada nemate institucije ili imate vrlo slabe institucije onda je vrlo važno da imate ljude na čelu tih institucija koji imaju hrabrost da donose odluke da bi te institucije radile. Moj naglasak bio je na tome da te ličnosti moraju da budu odgovorne i moralne, jer od njihovog moralnog kredibiliteta zavisi ugled, autoritet te institucije.
      
       Što se aktuelne situacije tiče, zasad se gone isključivo kriminalci iz zemunskog klana, međutim, kriminalnih grupa je nažalost mnogo više. Da li je realno očekivati obračun sa svima njima?
       - Naravno, nije sve zemunski klan. Stvari su otišle dosta šire. U situaciji kad ima hiljadu ili nekoliko hiljada kriminalaca, čija je profesija ubijanje, reketiranje, kidnapovanje, dilovanje droge, to je jedan strašan pritisak na čitavo društvo. Onda društvo nema mogućnosti da se spontano razvija. Ono gubi samouverenost i nadu u svoju budućnost. Ovde čovek nije siguran kad dete pošalje u školu da ga tamo diler ne čeka sa drogom, najobičnija mala radnja nije sigurna da neće neko doći po reket, svaki imućniji građanin nije siguran da mu neće neko kidnapovati decu, mnogi građani su iz raznih razloga meta ubica i onda je jasno da smo imali neku vrstu paralelne vlasti, paralelne dominacije, koja je ilegalna, mračna. Nestanak najvećeg dela ili najvažnijih ljudi kriminala bitno će izmeniti prilike u našem društvu. Prosto, ljudi će malo odahnuti. Nisu bili nikakva tajna ovi dvorci poznatih kriminalaca koji se danas pretresaju i ruše. Oni su tu boli oči svima i unosili sumnju da se išta ozbiljno promenilo.
      
       Da li je eliminisanje tih simbola kriminala nešto što je pretpostavka za naš normalni politički i socijalni život?
       - Ovo je borba, ovo je rat. Kad ga završimo onda ćemo moći sa mnogo više slobode, sa manje okamenjenosti u predrasudama (što je karakteristika naše politike) da razgovaramo. To vidite i u parlamentu - nikakvi argumenti mnogo ne vrede. Emocionalni oklopi su strašni i sputavaju razmišljanje. Moramo pripremiti ustav što pre, moramo stvoriti pretpostavke za popunjavanje institucija koje su prazne, moramo se pripremiti za normalne izbore, stvoriti uslove za punu slobodu.
      
       Koliko je DOS sad u stanju da percipira, da lokalizuje svoje greške i da tu eventualno nešto menja?
       - Funkcionisanje DOS-a se mora promeniti i unaprediti. Videćemo koliko je, kako i koga otreznila ova tragedija. Mnogo više odgovornosti, više dogovaranja i više poštovanja sopstvenih odluka.
      
       Tu sad ima jedna zamka. Koliko je dobro što je DOS sad jedinstven, toliko se pričalo prethodno o rekonstrukciji vlade, jer mnogi nisu bili zadovoljni pojedinim ministrima.
       - Pazite, moramo da odvojimo dva perioda. Jedan je period vanrednog stanja kad, po mom mišljenju, ne treba otvarati ta pitanja. Drugi je period koji će brzo doći kad treba otvoriti mnoga pitanja. Distribuciju moći i uticaja u samom DOS-u treba preispitati. Tu se mora napraviti ozbiljnija ravnoteža. Potrebna je verovatno i rekonstrukcija vlade, ali to u tom drugom periodu.
      
       Ali prosto kao da nema nacionalnog konsenzusa ni o jednom bitnom pitanju u našem društvu.
       - Ne, to nije problem konsenzusa. To je problem slobodnog kritičkog javnog mnjenja, nepodilaženja ovome ili onome interesu. Dobiće glasove onaj ko bude brinuo o građaninu da bude slobodan, da ima šta da jede, da mu deca sigurno idu u školu, da ima neku budućnost. To dobija glasove, a ne jeftini pogubni populizam koji eksploatiše emocije. Mi moramo da budemo zdravo društvo da takva politika dobija glasove.
      
       Da li mislite da se zaista ozbiljnije menja stav međunarodne zajednice. Išlo se čak dotle da se poslednjih dana vrlo često kaže da mnoge peče savest zbog sopstvenog ponašanja posle tragedije koja se dogodila. Koliko su ti zaključci realni?
       - Ja u tu političku savest koju države treba da ispoljavaju ne verujem mnogo. Čak ne verujem nimalo. Države imaju svoje interese i njima se isključivo rukovode. Uostalom, kao i većina ljudi. A sad ono što mi zovemo savest, to je više preispitivanje politike i svest o posledicama koje nisu bile predviđene ili su predviđene drukčije.
       Sad su shvatili da to ne može ići samo ucenjivanjem nego da moraju da ojačaju našu mladu demokratiju.
       Nešto se menja, to je sasvim sigurno, ali će sad mnogo zavisiti i od nas. Ako mi pokažemo punu ozbiljnost i odgovornost i kad se očistimo dobrim delom od kriminala onda će sigurno i međunarodna pomoć biti ubrzana, bićemo sigurno brzo primljeni u Savet Evrope narednog meseca, počeće razgovori o harmonizaciji sa EU što pre. Dakle, sve će se ubrzati na neki način. Ali, ako mi krenemo u svađe, rasprave, nefunkcionalnost, krize vlade, obaranje vlada, bojim se da će onda dići ruke od nas i reći: oni ništa ne vrede. Zato je u ovom trenutku odgovornost političara ogromna.
      
       A koliko s druge strane može da nas “pojede” ova situacija s Irakom. Doći će do rata i onda ćemo biti na nekom desetom planu.
       - Kako se uzme. Svetske sile, globalne imperije, fokusirajući se na jedno pitanje nikad ne ostavljaju u mraku druga pitanja. Uvredili su se zbog Đinđićevog pisma o Kosovu u stilu: šta vi sad mislite, da smo okupirani Irakom, pa sad možete mimo naših dogovora da pokrećete pitanja Kosova ili bilo čega drugog. Ne, ne, mi smo budni na celoj zemaljskoj kugli. To je otprilike logika svih velikih imperijalnih sila. S druge strane, oko Iraka će biti velika koncentracija, ali to će davati i odrešenije ruke Evropi upravo oko nas i oko Kosova. I mislim da će zadatak Evrope biti da ubrza naše integracije.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu