(“Gavrilo Princip - terorista!?”, NIN br. 2719)

      Nedoumica u tekstu “Revolucionar ili terorista”, odnosno ko je bio mlađahni Gavrilo Princip, može biti zanimljiva samo za političare ili istoričare, dok je za one koji su najosetljiviji na nepravde i osionost - dakle za pesnike, to isključivo retoričko pitanje. (Ako se pouzdano ne zna da li je Miloš Obilić “rasporio turskog cara Murata”, - čak ni da li je Miloš Obilić uopšte postojao, za Principov čin postoje verodostojni dokazi, pa to ni u kom slučaju nije sporno, a to su srpski pesnici znali i znaju.)
       Korifej našeg pesništva Njegoš eksplicitno je, da eksplicitnije ne može biti, zapisao: “Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat, to je ljudska dužnost najsvetija.”
       Epski pesnik Radovan Bećirović u pesmi “Sarajevski atentat” napisao je stihove koliko jednostavne, toliko i teške za odgovor onome kome su upućeni: “...O aždajo što Slovene gutaš/Šta li tražiš što ovuda lutaš/Ni malo te poželjeli nismo/Niti smo ti opravili pismo/Dobro ne znaš srpski govoriti/Evo tebi srpska gramatika/Iz mojega automatika/Puče strašno, ču se do nebesa...”
       Klasik naše književnosti Miloš Crnjanski u komentaru svoje pesme “Spomen Principu” decidirano kaže da je pesmu napisao “u slavu ubistva i Principa”.
       Jedan od vodećih savremenih pesnika Milan Nenadić napisao je sonetni venac pod naslovom “Venac za Gavrila”, gde u tercinama uvodnog (prvog) soneta peva:/ Pogodiću smerno, iz brisanih čula/ Samo srce pakla, kao da je šala/ Prerezaću slatko aortu rasula/ U time vekovnih, surih ideala/, Šiknulih na međi pada i uzleta/ Akrostih mi ovaj iz gušenja cveta/.
       Mora biti da su pesnici osetili da je Principov hitac bio artikulisani gnev naroda, te stoga za njih to nije retorsko pitanje koje je pomenuto na početku ovog teksta, već će pre biti da je sholastičko.
       A to zašto je pucanj jednog gimnazijalca bio inicijalna kapisla za kasniji posvemašnji rusvaj po Evropi, treba da odgovore oni kojima je Bećirović postavio ono jednostavno pitanje: “Šta li tražiš, što ovuda lutaš?”
       Biće da je pitanje iz naslova “Revolucionar ili terorista” večno, jer i danas se spremaju neke “ekipe” da krenu u goste, a da ih domaćin nije pozvao!
       Mogu se diljem sveta organizovati okrugli stolovi na temu revolucionar ili terorista, ali srpski pesnici očigledno znaju ko je bio Gavrilo Princip.
      
       MILENKO PEJOVIĆ,
       Novi Beograd