Američki stručnjaci su na osnovu istorijskog iskustva došli do doktrine da velika vojna sila može da vodi simetrične i asimetrične ratove. Velike izglede na uspeh imaju asimetrični ratovi, to jest oni koji se vode protiv zemalja znatno manjih vojnih potencijala. Simetrični ratovi su ratovi sa zemljama sličnih vojnih potencijala.
       Za takav zaključak nije bilo potrebno mnogo pameti. Gotovo da je taj zaključak opšte mesto za koje nije bilo potrebno trošiti mnogo dolara.
       Rat koji su američki propagandisti nazvali operacijom “Iračka sloboda” je asimetričan rat.
       Reč simetrija je grčkog porekla i znači “jednaka proporcija”, asimetrija je suprotno od simetrije. Sastoji se od grčkog prefiksa sin (sa) i imenice metron (mera). To je ona reč koju smo čuli još u srednjoj školi kada smo čitali “Kir Janju”. U Predisloviju pisac objašnjava da njegova glavna ličnost savetuje: “Pan metron ariston”, što znači “Umerenost je polezna” (korisna).
       Šarl Bodler - a to bi se od njega “prokletog pesnika” najmanje moglo očekivati, jer je mnogo u poeziji ispevao mimo svake mere - rekao je: “Mrzim prirodu, jer je asimetrična.” Nama ostaje da mrzimo ratove i asimetrične i simetrične. Dobijali smo ih i gubili bez obzira na to kako bi se, u našem slučaju, mogli okarakterisati.
       Naša reč rat, po nekima, sadrži indoevropski koren er koji znači uzbuditi se, a dokaz je i staroindijska reč rtis koja znači napad i romska reč rat koja znači krv.
       Kako je ratova za ovih sedamnaest godina otkako pišem ovu rubriku bilo dosta, o njemu sam pisao još povodom Zalivskog rata 1991. godine. Tada sam citirao Napoleona koji je rekao da se i u ratu i u ljubavi mora biti u bliskom kontaktu. To se izmenilo. Ne mora. Bar u početku...
      
       JOVAN ĆIRILOV