NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Osmo poglavlje

(ili: ako je Holivud, pre više od pola veka, “Anu Karenjinu” završio bacanjem Vivijen Li pod voz, a ne odlaskom Vronskog u dobrovoljce za Srbiju, onda je jasno zašto smo, danas, u hajci na Irak, samo - američki bašibozluk?)

      Buran vikend, nema šta. Pentagon krenuo u rat na Irak, u Holivudu dodela Oskara, tvrđava u Šilerovoj pala, a u Novom Sadu uhapšena mama Iboljka iz Banstola.
       Na sve to, zove me, telefonski, pukovnik Stojan Jović, osnivač i prvi komandant 63. padobranske brigade!? Kaže strogo konspirativno: “U petak, 0,40 časova, na Studiju B biće ‘Ana Karenjina’, stara verzija, sa Vivijen Li. Gledaj obavezno!”
       Ovi što su nas slušali, ko zna šta su pomislili. A nije nikakva padobranska šifra. Pukovnik Jović je predsednik Udruženja ljubitelja pukovnika Rajevskog, a ja mu dođem kao zadužen za štampu. Sumnjivo? Pa, jeste. Ajde, onda još malo da pevam. Pukovnik Jović je rodom iz Gornjeg Adrovca kod Aleksinca, tamo gde je poginuo pukovnik Rajevski, alijas, Vronski. Moja Suva planina je, u vazdušnoj liniji, dvadeset kilometara od Adrovca, a i služio sam vojsku u Nišu, na aerodromu. Od tada znam pukovnika Jovića. Uveo, baćo moj, četničku kamu u Titovu vojsku, i beretku umesto titovke, a lane skakao iz padobrana u sedamdeset drugoj godini!?
       I, sad, ajde, nemoj da gledaš Tolstoja i Vivijen Li. Vanredno stanje, nema zezanje.
       U 0,40 časova okrenem na Studio B. Počinje “Ana Karenjina”. Još je, bre, lepa Vivijen Li. Prošla bi i danas pored ovih ispranih beogradskih “lisica”. Koketna, pa seksipilna. Ali, da li je to Ana Karenjina? Nije, brate. Kao što ni Buš nije Napoleon. Nego, gledam, u gluvo doba, sa vampirima, “Anu Karenjinu”, utvrđujem gradivo, a i Jović naredio...
       Za to vreme na kablovskoj, tepih bombama patosiraju Basru. Javno, drsko, pred očima cele planete. Dakle, zločin u Basri, ali i atentat na Tolstoja!!! Jer, znate li kako se, po Holivudu, završava “Ana Karenjina”? Vivijen Li baca se pod voz, i, gotovo. Ende. I dok lokomotiva izlazi iz stanice Klin, a Vivijen Li leži, u komadu, između šina, titluju nam završnu rečenicu iz sedme, pretposlednje, glave najčitanijeg romana na svetu:”...Osvetli joj sve što je pre bilo u mraku, zatreperi, poče puckarati i gasiti se, i, zauvek se ugasi.” I kraj, špica!!?
       Otfikarila braća iz Holivuda celo OSMO, završno poglavlje romana?! NEMAAA!!!? I šlus!
       Nema ono, kada Vronski očajan zbog smrti Ane Karenjine, kreće kao dobrovoljac za Srbiju. Pa ono; “Bog nam je pomogao - došao srpski rat...” Jer, samo je to Vronskog “moglo podići”. Pa, opet, ono kad skrhani ljubavnik kaže: “Da, kao oružje, mogu za nešto još valjati. Ali, kao čovek, ja sam - ruševina.”
       To Holivudu nije važno. Za Holivud je i Tolstoj samo ruševina. Ubiše Tolstoja, ubiše Kenedija. Unakrsna snajperska vatra. Ma, bre, to su zveri!
       Noć uoči dodele Oskara u Holivudu, Bagdad gori, a Buš u Kemp Dejvidu muze krave i prima raport kako je i SCG proterala iračkog ambasadora iz Beograda, tako da su i Srbi i Crnogorci, poput Bugara, Mađara, Slovenaca, Čeha i Poljaka, postali bašibozluk koji arlauče ispred vojske i diže onu stvar na mrtvo kuče.
       O Gospode, da li je zato Tolstoj slao Vronskog u Srbiju, da li je zato dao život pukovnik Rajevski u adrovačkom boju kod Aleksinca? Da li su ovo, danas, oni Srbi koji su sami, mimo Evrope, ratovali protiv Turaka, a danas njihove diplomate, posle doručka u Beloj kući, u stanju su i zemlju da prodaju i da na grob Rajevskog pljunu i Tolstoja da se odreknu!?
       Ne mogu da spavam do zore. Čitam “Anu Karenjinu”, da osetim Njegovu rečenicu. Iznad kompjutera gleda me Tolstoj koga mi je poklonila Olga Božičković iz “Politike”. I njen otac bio - tolstojevac. Gleda me mrko “div iz Jasne Poljane” sa braon fotografije kao da sam mu ja izbacio Osmo poglavlje iz holivudske “Ane Karenjine”.
       Sviće. Čitam Osmo poglavlje, a ovi se još lome oko Basre. Sudarila se dva helikoptera britanskih marinaca. Jebem te, elito! Da su bili na obuci kod mog Jovića, leteli bi u nebo bez helikoptera, leteli bi ko da im je propeler u dupetu i ne bi se sudarali, garantujem!
       Subota. Pukovnik se ne javlja. Ne znam šta je direktiva. Šetam pored jezera na Adi. Dreči sunce, nigde žive duše. Pola Beograda gleda direktan prenos iz Bagdada, a pola “Mančester” - “Fulam”. A na Adi sve razrovano, kao u Bagdadu. Na jednoj tabli piše: “Plaža u izgradnji, kupate se na svoj rizik.” A što ne napišu: “Država u izgradnji, živite na svoj rizik.”
       Vrtim se ukrug oko jezera, a oko mene se vrti devojčica sa trotinetom na benzin. Prpće trotinet ko freza, kandiše nafta, kako li će, tek, letos da bude...
       Osmo poglavlje. Tu Tolstoj izlaže svoj stav o “slovenskom pitanju” i “kako će oslobođeni slovenski narodi, četrdeset miliona, zajedno s Rusijom imati da započnu novu epohu u istoriji”. Pa ono “o junaštvu Srba i Crnogoraca koji su se borili za veliku stvar i što je izazvalo u celom ruskom narodu želju da se pomogne braći i to ne rečju nego delom”.
       Osmo poglavlje piše o toj srpskoj nesreći, ali i podseća kako ruske “novine pišu jedno isto kao žabe pred olujinu.”
       Kod “Mulen ruža” izneli ligenštule. Dvojica adaxija igraju šah. “Igraj, paceru, razbiću te ko Basru.” Sunce pada ka Holivudu...
       A u vreme kada se u Holivudu snimala “Ana Karenjina”, Rusi su se, već, ozbiljno nasankali na boljševizam. Ali, šta Tolstoj ima s tim? Da nije, možda, sa Lenjinom učestvovao u rušenju Zimskog dvorca? I, ako nisu hteli o Srbima, o “slovenskom pitanju”, zar nisu mogli, iz Osmog poglavlja, da uzmu bar Tolstojevu teoriju o ratu. Ono njegovo: “Rat je, s jedne strane, tako životinjska, surova i užasna stvar da nijedan čovek, da i ne kažem hrišćanin, ne može lično primiti na svoju odgovornost početak rata....”
       Zar, nije moglo bar to? Nije. Jer, Holivud je prethodnica Pentagona. Prvo, Rusima obogaljiš Tolstoja u Holivudu, pa im onda, posle, svirneš Gorbačova u Kremlju...Kapirate?
       U subotu, repriza “Ane Karenjine” na Studiju B. Opet, Vivijen Li. Opet se baca pod voz i opet nema ono kako Vronski ide u Srbiju... A pukovnik Jović se ne javlja, mora da je poludeo od besa. Okrenem njegov telefon. “Otišao je u Adrovac, u vikendicu.” Otišao na rezervni položaj. Ispod velikog oraha.
       A u Holivudu pobedio “Čikago”.
       U Etrurskoj knjizi mrtvih piše da će se Satana pojaviti, krajem milenijuma, ali “ne kao zver, već kao lepota, kao osamnaest anđela”. Kao osamnaest holivudskih lepotica.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu