NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Novine su roba

Čuveni nemački izdavač u Beogradu ima deset listova, a tiraž najuspešnijeg je dostizao i 160 000 prodatih primeraka

      U razorenoj Nemačkoj, posle Drugog svetskog rata, bavarska domaćica Ene Burda našla se pred velikim problemom - njenom sinu trebala je nova zimska jakna. Razmišljajući u spavaćoj sobi o tome šta da radi ugledala je ćebe na krevetu i shvatila da od njega može da sašije jaknu. Kada su komšinice videle novu jaknu zamolile su je da im objasni kako je to uradila. Umorivši se od objašnjavanja zamolila je muža, koji je imao štampariju, da odštampa krojeve. U početku ih je delila besplatno, a onda je shvatila da ih može prodavati. Tako je prema legendi nastao časopis “Burda”.
       Zaposleni u beogradskoj filijali izdavačke kuće “Hubert Burda medija”, koja je sa časopisom “Liza” napravila dar-mar na domaćem tržištu ženske štampe, nisu mogli da potvrde istinitost ove legende. Odgovor smo potražili kod nekog ko dolazi iz Nemačke - Bernda Morhuta, generalnog direktora Izdavačke kuće “Burde Beograd”.
       “Žao mi je što ne mogu da vam potvrdim istinitost ove legende. Priču o početku “Burde” mogla bi da vam potvrdi samo Ene Burda, ali kako ona danas ima 95 godina, mislim da je ipak ne bi trebalo uznemiravati zbog toga - objasnio je Bernd Morhut (51), iza koga je 27 godina karijere i više od jedne decenije rukovodećih mesta u izdavaštvu.
       Poslednjih 10 godina je proveo u istočnoj Evropi radeći za nemačke i austrijske izdavače, a od 1997. godine zaposlen je u “Burdi”.
       Kao i neke naše, i “Hubert Burda medija” je porodična firma, a Hubert Burda nije samo njen nominalni vlasnik već i aktivni rukovodilac koji smatra da zaposleni u njegovoj kući i šira javnost ne moraju biti upoznati sa svim detaljima porodične istorije. I Burde su vezane za grad iz koga potiču zbog čega firma nikada nije brže-bolje sve poslove prenela u Minhen već se i danas svi modni časopisi izdaju u provincijalnom Ofenburgu.
       Prostorije “Burdinog” beogradskog predstavništva su jednostavno nameštene, a poseban detalj čine dve police na kojima se nalaze primerci listova koje ova kuća izdaje u svetu i kod nas. Police su ogromne, jer na njih treba smestiti bar deo od 254 izdanja koje ova kuća izdaje na svih pet kontinenata uključujući zemlje kao što su Tajland, Kazahstan ili Meksiko.
       Kako se “Burda” odlučila da dođe u Srbiju?
       Prema rečima Bernda Morhuta posle 5. oktobra u ovoj kući su zaključili da se zemlja okrenula Evropi i poslali su svoje stručnjake u Srbiju.
       “Videli smo ljude otvorenog uma od kojih je većina pre početka sukoba bila na Zapadu i poznavala ga. Šetali smo ulicama i videli veliki broj dobro obučenih žena što je značilo da ih zanima moda. Analizirali smo tržište štampe i videli da na njemu postoji veliki broj slovenačkih i hrvatskih časopisa i shvatili smo da se oni dobro prodaju jer nema sličnih srpskih. Tako smo zaključili da treba pokušati sa izdavanjem naših listova”, objašnjava Morhut.
       Od zemalja bivše Jugoslavije “Burda” je prisutna u Sloveniji i Hrvatskoj, ali tamo ne nastupa samostalno već se udružila sa domaćim partnerima. U Srbiji se “Burda” pojavljuje samostalno. Srpska izdanja “Burdinih” listova prodaju se pored Srbije i Crne Gore i u Republici Srpskoj dok se u Federaciji prodaju hrvatska izdanja.
       “Burda” trenutno izdaje 12 nedeljnih, mesečnih i periodičnih izdanja. Sva se štampaju u punom koloru i za naše prilike prodaju se po neuobičajeno niskim cenama zbog čega “Burdu” optužuju za damping.
       “Mi smo velika medijska kuća, i zbog toga što štampamo veliki broj listova dobijamo povoljnije cene u štamparijama ali to ipak nije tako veliki popust. Pre nego što sklopimo ugovore sa štamparijama trudimo se da dobijemo što veći broj ponuda i od njih biramo onu ponudu koja za najoptimalniju cenu nudi najbolji kvalitet. Iz tih razloga se naša istočnoevropska izdanja ne štampaju u zapadnoj Evropi jer su tamošnje štamparije preskupe. Izdanja koja se prodaju u Srbiji štampaju se u Slovačkoj i Rumuniji. Ukoliko nam se javi neka ovdašnja štamparija i ponudi nam bolje uslove mi ćemo naše listove štampati ovde”, kaže Morhut.
       Kolege u drugim izdavačkim kućama zasad ćuteći prate “Burdino” poslovanje. Jedini koji se dosad oglasio je novosadski “Svet” Roberta Čobana. U članku objavljenom u “Svetu” ekspozitura “Burde” u Srbiji optužena je za “prljave poteze” i konstatovano je da se “nameštenici ‘Burde’ ponašaju kao da su u Srbiju ušli na nemačkim tenkovima u aprilu 1941”.
       O ovim tvrdnjama Morhut kaže:
       “Mislim da bi trebalo da razgovaramo koristeći argumente, a priča o nemačkim tenkovima to sigurno nije. Na nedavno održanom novosadskom Sajmu medija potražio sam gospodina Čobana ali on trenutno nije bio tamo. Nadam se da ćemo se ipak sresti, obećavam da na sastanak neću doći u tenku. U svakom slučaju hvala mu što nam je posvetio toliki prostor, to je lepa besplatna reklama.”
       Morhut ne poriče da su cene pojedinih “Burdinih” izdanja niske, ali smatra da to ipak nije damping.
       “Ukoliko prodamo veliki broj primeraka naših listova po nižoj ceni, mislimo da ćemo ostvariti istu dobit kao da prodajemo manji broj primeraka po višoj. Po našem iskustvu takva strategija doprinosi da se veliki broj čitalaca upozna sa listom i veže se za njega. Posle izvesnog vremena moguće je listu povećati cenu a time i profit izdavača, ali čitaoci će tada već znati kakav je list u pitanju i pristati da za njega plate više.”
       Govoreći o listovima koje izdaje Morhut često koristi reč “proizvod” i ističe da su listovi “proizvod koji treba prodati”. Po Morhutovom mišljenju cilj “Burdinih” časopisa je da pomognu ženama da se izbore sa svakodnevnim problemima.
       “Žene u celom svetu moraju da se brinu o deci i mužu, da sve troškove uklope u porodični budžet. Postoje razlike u mentalitetu, istoriji zemlje u kojoj žive, ali svi žele da budu srećni i naš posao je da im pomognemo da to ostvare.”
       “Burdin” najveći uspeh u Srbiji je časopis “Liza”, preko koga se može shvatiti filozofija poslovanja ove kuće. Kada se pojavila ona je bila dvonedeljnik, a kada se učvrstila na tržištu prešla je na nedeljno izlaženje. Njena cena je 29 dinara, a nedavno je broj njenih strana sa 40 povećan na 60. Po Morhutovim rečima do povećanja obima lista došlo je zbog većeg priliva oglasa dok je tekstualni deo časopisa ostao isti, a veći priliv oglasa omogućio je da list i dalje zadrži promotivnu cenu. Na početku izlaženja, tiraž “Lize” bio je prodatih 80 000 primeraka, a da bi posle samo nekoliko meseci dostigao čak 160 000 prodatih primeraka (Morhut ističe da kada govori o tiražu misli isključivo na prodate primerke “jer ukoliko imate dovoljno novca možete odštampati koliko god hoćete primeraka što nije isto što i prodati tiraž”).
       “Hubert Burda medija” nema ništa protiv ćirilice i na policama srpske filijale nalaze se inostrana izdanja štampana ćirilicom. O tome zašto se srpska izdanja štampaju latinicom gospodin Morhut, kaže:
       “Pre pokretanja lista pitao sam ovdašnje saradnike da li je bitno na kom se pismu štampa list. Oni su mi rekli da je svejedno, da se i mnoga ovdašnja izdanja štampaju na latinici i ja sam se opredelio za latinicu.”
       Bernd Morhut ističe da tokom dosadašnjeg poslovanja u Srbiji kompanija nije imala većih problema.
       “Ponekad se samo susretnemo sa sitnim administrativnim problemima sa kojima se verovatno sreće svaka izdavačka kuća u Srbiji, a to je ponekad i teško objasniti našoj centrali u Nemačkoj. Oni rade u svetu koji je drugačiji od ovog u kome mi poslujemo i ne mogu da shvate da izveštaje o prodaji listova ne možemo da dobijemo svakodnevno i verovatno im se nikada nije desilo da im zbog pada strujnog napona otkažu kompjuteri. Kada me pitaju kako je to moguće ja im odgovaram da su zaboravili da smo se pre 10 godina, kada smo počeli da poslujemo u istočnoj Evropi, susretali sa istim problemima i da Srbija sada prolazi kroz ono kroz šta su drugi prolazili pre 10 godina.
       Jedno je sigurno: “Burda” je stigla u Srbiju i u njoj će ostati. A sa njom je stigla i filozofija da su listovi roba kao i svaka druga i da njihov opstanak zavisi od tiraža. Ovakvo shvatanje je od “Burde” stvorilo jednog od najvećih evropskih izdavača.
      
       VLADAN STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu