NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Klanovi Beograda

      Sekretarijati MUP-a Republike Srbije evidentirali su 118 organizovanih kriminalnih grupa sa ukupno 541 članom i 205 samostalnih izvršilaca koji se bave vršenjem najtežih krivičnih dela a koji po stepenu organizovanosti i međusobnoj povezanosti predstavljaju najveću društvenu opasnost po bezbednost građana i Republike Srbije.
       Organizovane kriminalne grupe i samostalni izvršioci prikazani su po vrstama kriminalne delatnosti.
       Sekretarijat u Beogradu je evidentirao 13 organizovanih kriminalnih grupa sa ukupno 76 članova izvršilaca krivičnih dela po opštem kriminalitetu.
      
       Kriminalci koji se bave svim vrstama kriminalnih delatnosti
      
       I Grupa
       Vođa grupe je Stojanović Dejan, zvani “Keka” (Stojanović je izvršilac krivičnog dela ubistva Sibinović Gorana), a članovi grupe su: Šesto Nikola zv. Pika (izvršilac ubistva Mićić Siniše), Borovčanin Ivan (zajedno sa Pejanović Vojkanom izvršio ubistvo Vukmanović Milana), Spasojević Nebojša zv. “Spale” (pokušao ubistvo Ergić Nenada), Grujović Nenad zv. “Gruja” (zajedno sa drugim članovima grupe učestvovao u ubistvu Petrović Nikole), Arsenijević Nemanja zv. “Mutavac” (zajedno sa članovima grupe pokušao ubistvo nad Bandić Borislavom i Bandić Željkom), Milanović Nebojša zv. “Milano”, Dabić Aleksandar zv. “Daba” (izvršilac pokušaja ubistva Vujanović Milana i pokušaj ubistva Lazarević Zorana), Milinković Vladimir zv. “Milinko” (izvršio silovanje nad Nestorović Gordanom i Jovanović Natašom), Vlahović Aleksandar zv. “Rambo” (pokušao ubistvo Ilić Saše), Milosavljević Mario (pokušao ubistvo Stojanović Saše i Bujagić Nebojše). Grupu je formirao Stojanović Dejan, a uslov ulaska u grupu bio je da su članovi do sada već izvršili neko ubistvo ili pokušali nekog da ubiju. Grupa je više godina bila u sukobu (“ratu”) sa grupom pokojnog Jezdimirović Stevana zv. “Jezda”, a zbog primata za teritoriju Novog Beograda. U tom sukobu koji je dugo trajao bilo je na obe strane više mrtvih i ranjenih. Kriminalna delatnost grupe je vršenje svih težih krivičnih dela: ubistva, pokušaja ubistva, silovanja, razbojništva, iznude, ucene, nasilničko ponašanje, oduzimanje motornih vozila, vraćanje ukradenih vozila uz otkup, krijumčarenje opojne droge i dr. Članovi grupe se dovode u vezu sa izvršenjem više krivičnih dela ubistava i pokušaja ubistava u Beogradu. Za većinu tih krivičnih dela podnošene su prijave koje nisu okončane presudama, a izvršioci su na slobodi.
      
       II Grupa
       Grupa je poznata pod imenom “Bežanijci” čiji je vođa Mijatović Goran zvani “Mita” (izvršilac ubistva Ramadanov Adilja), a članovi grupe su: Nikolić Danko (pucanjem iz vatrenog oružja pokušao ubistvo Kormazović Momčila, pokušaj ubistva Katić Slobodana, pokušaj ubistva Stošić Milana i pokušaj ubistva Obradović Bojana), Jelić Slaven, Rusić Jovan (pokušaj ubistva policajca OUP-a Stari grad, kao i pokušaj ubistva Đani Ramadanovića), Stamatović Nemanja zv. “Žabac” i Golublović Miodrag zv. “Mitak” (izvršilac je krivičnog dela silovanja). Grupu je organizovao pokojni Petar Milošević zv. “Pera”, a okupljali su se oko FK “Bežanije”, otuda i naziv “Bežanijci”. U sukobima su sa drugim bandama. 1999. godine ubijen je Petar Milošević i tada vođstvo nad grupom preuzima pokojni Trlajić Radoslav zv. “Bata Trlaja”. Imenovani je ubijen iste godine a grupu preuzima Mijatović Goran zv. “Mita”, koji se za razliku od prethodnika manje pojavljuje na javnim mestima i izuzetno se čuva. Kriminalna delatnost grupe je izvršenje svih najtežih krivičnih dela kao što su: ubistva, pokušaj ubistva, razbojništva, iznude, oduzimanje motornih vozila, a najaktivniji su u krijumčarenju opojnih droga. Vođa grupe Mijatović zajedno sa pok. Trlajićem i drugim članovima grupe lišeni su slobode zbog krijumčarenja četiri kilograma kokaina i ubrzo pušteni zbog “nedostatka dokaza”. Krivična dela vrše na području celog Beograda. Radi se o veoma organizovanoj i naoružanoj grupi koja je povezana sa bivšim i sadašnjim kriminogenim grupama u Beogradu, kao što je bila grupa pokojnog Skoleta, sa grupom “Voždovačkog klana”, a trenutno su bliski sa Nedović Zoranom zvanim “Šok”.
      
       III Grupa
       Grupa je u kriminalnim sredinama poznata kao “Surčinska grupa”, čiji je vođa Buha Ljubiša zv. “Čume”, a stalni članovi grupe su: Milenković Dejan zv. “Bagzi” (Čumetov dugogodišnji nerazdvojni pratilac), Narandžić Milan zv. “Limun”, Jovanović Ljubomir zv. “Stakleni”, istaknuti članovi grupe bili su i pok. Šijan Zoran i Plećić Zvonko. U izvršenju svih težih krivičnih dela povezani su sa Spasojević Dušanom i njegovom grupom, a u trgovini narkoticima sa Kosmajcem Drgoslavom. U periodu od 1990. godine Buha i njegova grupa bavila se oduzimanjem motornih vozila i vraćanjem kradenih automobila za novac. Činili su organizovanu grupu sa “Selenkom Glavudžanom” iz Batajnice. Krijumčarenjem opojnih droga počeli su da se bave nešto kasnije. Krijumčarenje su vršili u većim količinama kako za tržište SRJ tako i za tržište zemalja zapadne Evrope. Veliku materijalnu dobit stekli su nedozvoljenom trgovinom nafte i naftnih derivata i cigareta. Nelegalno stečeni novac plasirali su u legalne tokove kroz razne investicije, kao što su trgovina naftom, nabavka i kupovina mašina za asfaltiranje puteva i dr. U transformaciji novca u legalne tokove direktno je učestvovao Ranković Predrag zvani “Peconi”. Prema operativnim saznanjima zajedno sa grupom Dušana Spasojevića učestvovali su u mnogim oružanim obračunima i likvidacijama u podzemlju. Najžešći obračun bio je sa kriminalnom bandom Uskoković Zorana zvanog “Skole”, gde je obostrano bilo više mrtvih i ranjenih. “Surčinska grupa” zajedno sa Kosmajcem Dragoslavom i grupom Dušana Spasojevića predstavlja najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope.
      
       IV Grupa
       Najmasovnija kriminalna grupa koju je organizovao Spasojević Dušan zvani “Dule” i “Kum” (od strane MUP-a podneseno mu je 27 krivičnih prijava za razna krivična dela od čega je samo 4 puta osuđivan na manje vremenske kazne), članovi grupe su Luković Mile zvani “Kum” (podneseno mu je 28 krivičnih prijava za izvršenje raznih krivičnih dela u krivičnim evidencijama vodi se kao neosuđivano lice), Milosavljević Vladimir zvani “Vlada Budala” (podneseno mu je 22 krivične prijave za razna krivična dela, u krivičnim evidencijama vodi se kao neosuđivano lice), Simović Aleksandar zv. “Aca” (podneseno mu je 30 krivičnih prijava za razna krivična dela, u krivičnim evidencijama vodi se kao neosuđivan), Simović Miloš zv. “Miša” (podneto mu je 37 krivičnih prijava za razna krivična dela, po krivičnim evidencijama jedanput osuđivan kao maloletno lice), Stevanović Slavko, zv. “Šumski”, Bajić Nikola zv. “Baja”, Milić Loran zvani “Locko”, Krsmanović Đorđe, Krsmanović Dušan, Konstantinović Ninoslav, zv. “Nino”, Jurišić Milan zvani “Jure”, Jovanović Vladimir zvani “Japanac”, Nešković Slobodan zvani “Kobac” i Miladinović Dragan zvani “Gagec”. U izvršenju krivičnih dela uključuju i veliki broj drugih lica iz kriminogenih sredina kako iz Beograda i drugih gradova Srbije tako i Republike Crne Gore. Kriminalna delatnost grupe je izvršenje najtežih krivičnih dela i to: ubistava, pokušaja ubistava, otmica, razbojništava, iznuda - reketiranje, oduzimanje motornih vozila i vraćanje oštećenim uz nadoknadu, teških krađa, nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i drugih dela. Jedna od glavnih kriminalnih delatnosti grupe Spasojevića je krijumčarenje opojnih droga. U krijumčarenju droga i ilegalnoj preprodaji iste povezani su sa Kosmajac Dragoslavom i “Surčinskom grupom”. Zajedno čine jednu od najjačih međunarodnih krijumčarskih grupa za ovaj deo Evrope. Heroin najčešće krijumčare iz Turske, Bugarske i Kosova, prema zemljama zapadne Evrope, a organizuju nabavku i transport kokaina iz Južne Amerike, takođe prema zemljama Evrope. Operativna saznanja ukazuju da su u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu kao i drugim većim gradovima u Srbiji organizovali “lanac” ulične preprodaje opojne droge heroin na “sitno”. Spasojevićeva grupa se u zadnjih nekoliko godina sukobljavala i obračunavala sa mnogim kriminalnim grupama i pojedincima, a organizovali su i izvršili više likvidacija. Glavni razlog obračuna bio je borba za primat i teritoriju za izvođenje kriminalnih poslova (obračun sa Skoletovom grupom, Fiškalima iz Požarevca i dr.). Jedna od kriminalnih delatnosti grupe je i oduzimanje motornih vozila i vraćanje vozila za novac. Krajem 2000. godine i početkom 2001. delatnost grupe prerasla je u otmice ljudi i puštanje za milione nemačkih maraka. Zbog više izvršenih otmica protiv grupe Duleta Spasojevića, Mileta Lukovića i drugih članova trenutno se vodi istražni postupak u Četvrtom sudu u Beogradu. U izvršenju krivičnih dela grupa ispoljava drskost, nasilje i surovost i to čini uz upotrebu vatrenog oružja. Oteta lica i lica nad kojima su vršili iznude i reketiranje, često drže u svojim “privatnim zatvorima”. Od vršenja navedenih krivičnih dela stekli su veliki kapital, koji pokušavaju da legalizuju kroz kupovinu nekretnina, praveći tržne centre, lokale, stanove, kao i kupovinu hotela i drugih objekata u inostranstvu (Spasojević i Luković kao kumovi u Zemunu su napravili ogromne kuće sa bazenima i velikim tržnim centrom). U policiji, pravosuđu i politici, pokušavaju da dobiju informacije i često angažuju “svoje ljude” za šta izdvajaju velika novčana sredstva. U sudskim postupcima koji se vode protiv njih vrše veliki pritisak na oštećene i svedoke putem pretnji, ucenjivanjem, potkupljivanjem i drugim metodama. Iz tog razloga svi postupci u sudu koji se vode protiv njih često se prolongiraju, odugovlače, zastarevaju i većina postupaka se završava bez optuženja. Imaju velika uporišta i veze u svim kriminogenim sredinama kako u Beogradu tako i u drugim većim gradovima Srbije i Crne Gore i gradovima zapadne Evrope.
      
       V Grupa
       Vođa grupe je Nedović Zoran zvani “Šok” a stalni član grupe je Jevtović Branko zvani “Jorga”. Za vršenje kriminalnih poslova Nedović nema stalnu grupu ali često angažuje pripadnike iz drugih kriminalnih grupa. Nedović ima dugu kriminalnu prošlost i jedan je od retkih koji još uvek “opstaje” i ima autoritet u svim kriminalnim sredinama. Vodio je i organizovao grupu Uskoković Zorana zv. “Skole”, a blizak je i sa Andrijom Draškovićem i Mijatović Goranom zv. “Mita”. Dovođen je u vezu sa organizovanjem ubistva “Arkana”. Nedović i Jevtović se nalaze u bekstvu i “sklonili” su se u inostranstvu. Osnovna kriminalna delatnost njegove grupe je krijumčarenje opojnih droga, u poslednje vreme nedozvoljena trgovina nafte, cigareta, kradenih vozila, kao i vraćanje kradenih vozila za novac - “otkup”. Krivična dela najčešće vrše na prostoru Beograda, povremeno i na teritoriji Srbije i Crne Gore, a sa svojim članovima grupe aktivan je u izvršenju krivičnih dela u inostranstvu naročito u krijumčarenju opojnih droga. Kao organizator i savetodavac učestvovao je u grupi Uskoković Zorana zv. “Skole” u izvršenju više likvidacija. Nedović je osoba vrlo nepoverljiva, konspirativna i prilikom izbora članova grupa vodi računa koga će da angažuje za izvršenje kriminalnih delatnosti.
      
       VI Grupa
       Grupa je poznata pod imenom “Zvezdarska grupa”, a organizovao je Šljukić Sredoje zvani “Šljuka” (više puta prijavljivan za krivična dela ubistva u pokušaju i nanošenja teških telesnih povreda i do sada nije osuđivan), članovi grupe su Vojinović Momčilo, zv. “Moca”, Pejović Nenad, Drobac Slavko, Bursać Nemanja, Mrdeljić Goran (izvršio krivično delo ubistvo Banović Bojana, a ranio Miju Baškalovića), Adžemović Srđan zv. “Adžem” (u obračunu vatrenim oružjem sa pok. Grebenarević Brankom smrtno je stradala Nikolić Tatjana - nisu odgovarali za delo), Sandulović Nikola i Rutović Željko. Kriminalna delatnost je vršenje najtežih krivičnih dela i to: ubistava, ubistava u pokušaju, razbojništava, iznuda, reketiranje, nelegalna trgovina nafte i naftnim derivatima i krijumčarenje opojnih droga. Grupa je poznata po mnogim organizovanim obračunima sa drugim grupama i pojedincima u Beogradu, gde je najčešće dolazilo do ubistava i nanošenja teških telesnih povreda na obe strane. Raspolaže se operativnim podacima da kriminalnom grupom Šljukić Sredoja “tajno” rukovodi Mihajlović Milisav zvani “Miša Nojman”. Za svoje lično obezbeđenje Šljukić najčešće angažuje policajce i bivše policajce zbog mogućnosti nošenja oružja i službene legitimacije.
      
       VII Grupa
       Grupa je poznata pod imenom “Zemunska grupa”, koju je organizovao Guzijan Jovan zvani “Cuner” (podnete su prijave za pokušaj ubistva Pavić Zorana, pokušaj ubistva Paunović Lazara i ubistva Ugarković Dragana a sumnja se da je organizovao i ubistvo Andrić Borisa), članovi grupe su Zarić Dragiša zvani “Gile” i Stepić Dejan zv. “Đeni”.
      
       VIII grupa
       Grupa je poznata kao “Voždovački klan”, a organizovao je pokojni Vuković Goran zvani “Majmun”, a sada grupom rukovodi Baškalović Miodrag zvani “Mija” (učesnik u mnogim oružanim obračunima, gde je i sam više puta ranjavan), članovi grupe su Kontić Vladan zvani “Konta”, Kačarenda Srđan, Bogdanović Milan zvani “Miško”, Pavićević Bojan zvani “Đura”, Raca Boško i Petrović Aleksandar zvani “Aca”. Za vreme života Vuković Gorana grupa je bila najorganizovanija i najbrutalnija u kriminalnim sredinama na području celog Beograda. Grupa se često sukobljavala sa drugim kriminalnim grupama i posle obračuna u kojima su ubijeni članovi grupe Vuković Goran, Knežević Aleksandar zvani “Knele”, Banović Bojan, Dimitrov Zoran zvani “Žuća” i drugi, Grupa je potisnuta iz vrha krininala a celu organizaciju grupe preuzeo je Baškalović Miodrag.
      
       Kriminalci koji vrše krivična dela sa elementima nasilja
      
       I Grupa
       Grupu je organizovao Vuković Milan zvani “Kostelo”, a članovi grupe su Stojićević Pera, Žižić Milovan zvani “Mijo”, Jeftić Aco i Martinović Ognjen zvani “Ogi”. Posle višegodišnjeg bavljenja kriminalom po zemljama zapadne Evrope Vuković je na području Novog Beograda formirao grupu čija je kriminalna delatnost vršenje krivičnih dela sa elementima nasilja koja su se manifestovala kroz ucene, iznude - reketiranje, zelenaštvo, nelegalnu trgovinu cigaretama, preprodajom deviza i krijumčarenje opojnih droga. Krivična dela grupa najčešće vrši nad licima koji su iz kriminogenih sredina.
      
       Kriminalci koji se bave krijumčarenjem opojnih droga
      
       I Grupa
       Grupu krijumčara opojnih droga je organizovao Kosmajac Dragoslav, koji je jedan od najznačajnijih trgovaca opojnim drogama na području SRJ i zapadne Evrope. Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge i u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu a odavno ima i uhodani kanal za krijumčarenje heroina iz Turske, Bugarske i Makedonije preko SRJ za zemlje zapadne Evrope i to najčešće za Nemačku i Italiju (tzv. “Balkanski put”). Posao Kosmajca je organizovanje nabavke transporta i preprodaje opojnih droga i sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove već za određene poslove angažuje najčešće članove grupe Buha Ljubiše zvanog “Čume” i Duleta Spasojevića zvanog “Kum”. Uglavnom organizuje nabavku i trgovinu velikih količina narkotika za potrebe zapadne Evrope a jedan deo preko gorenavedenih članova grupe preprodaje na sitno u Beogradu i drugim većim gradovima Srbije. Od krijumčarenja droge stekao je veliki kapital koji je uložio u kupovinu placeva i izgradnju nekretnina na teritoriji Beograda. Operativna saznanja ukazuju da je veliki deo kapitala plasirao i na kupovinu nekretnina po raznim zemljama zapadne Evrope.
       Nastaviće se
      
KO JE KO U SRPSKOM PODZEMLjU

Krajem 2001. godine ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović obelodanio je postojanje dokumenta koji obrađuje kriminalno podzemlje u Srbiji i koji obuhvata spisak od nekoliko stotina imena, organizovanih u grupe ili samostalnih. U ovoj “beloj knjizi srpskog kriminala”, štampanoj pod nazivom “Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na teritoriji Republike Srbije”, detaljno su opisane kriminalne aktivnosti pripadnika srpskog podzemlja. Nekoliko listova - među njima i NIN - tokom prošle godine pokušali su da dobiju od MUP-a rečeni materijal kao i saglasnost za njegovo objavljivanje, ali na ova traženja nije odgovoreno. Nešto kasnije je nekoliko glavnih urednika beogradskih listova predložilo da zajednički objave ovaj dokument MUP-a, ali ni ta inicijativa nije uspela, da bi se sve završilo tako što su “Večernje novosti”, u feljtonu, u redukovanom obliku, objavile izvode.
       S obzirom na to da je ovaj materijal danas deo brojnih tekstova koji se pojavljuju u našoj štampi i da se mnogi od pobrojanih prekršilaca zakona pominju kao privedeni i zadržani u vezi sa akcijom protiv organizovanog kriminala u Srbiji, NIN će u nastavcima objaviti neke od delova koji se odnose na organizovane kriminalne grupe. Pošto, zbog ograničenog novinskog prostora, ovaj dokument nije moguće objaviti integralno, redakcija NIN-a će napraviti sopstveni izbor ograničavajući se samo na one grupe koje joj se, na osnovu procena objavljenog policijskog opisa, čine najopasnijim.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu