Naslov: Višnjik
Pisac: A. P. Čehov
Reditelj: Aleksandar Popovski
Pozorište: Narodno pozorište

      Nesporno je da je makedonski reditelj Aleksandar Popovski, i inače sklon eksperimentisanju, na smeo i originalan način postavio “Višnjik” na scenu, da je uspeo da Čehov deluje kao nov, nama do sada nepoznat dramski pisac.
       U stvari, on je taj komad dopunio, čak iz temelja prekrojio. To je podrazumevalo, osim eliminisanja dva sporednija lica, i uvođenje u priču, pored nekih Harmsovih tekstova i Bodlerovih stihova, i odlomaka iz drugih Čehovljevih drama, ali i citata iz njegovih pisama i dnevnika. S druge strane, u svojoj inscenaciji, reditelj je izbegao gotovo sve što bi moglo da spada u pozorišni iluzionizam, u mimetsko pozorište. Umesto toga, on je maksimalno stilizovao i likove, i odnose među njima, i scenski prostor u koji su oni situirani. Od takve građe, čiju je okosnicu i dalje činila osnovna situacija iz “Višnjika”, reditelj je sklopio neku vrstu muzičko-dramske partiture, u kojoj su, oblikujući glavne teme iz izvorne verzije, stajali jedni pored drugih i ispovedni monolozi i gestovi sa simboličkim značenjem, pa i pesme i koreografisani pokreti.
       Ta predstava je u osnovi ličila na pozorišni asocijcioni test, zasnivala se na postupku planiranom s ciljem da se u gledaocima izazovu asocijacije na ponuđene podsticaje. Nevolja s tom procedurom bila je u tome što je ona, čim je sadržaj komada dekonstruisan i veoma slobodno dopunjen, dovodila do proizvoljnih odgovora na postavljeni zadatak, do disperzivnog, neusmerenog i nekontrolisanog doživljaja u gledalištu. A još gore je što je time, naravno podstaknuto i prekomernom stilizacijom, onemogućavalo da Čehov pruži apsolutnu, sublimisanu sliku svakodnevnog života, koja u publici izaziva jezu prepoznavanja, jer opisuje šta pritiska i truje čovekovu egzistenciju.
       Posle svega, umesno je i pitanje da li je takav eksperiment s “Višnjikom” trebalo izvesti baš u centralnom nacionalnom teatru, umesto u nekom manjem pozorištu gde čak i eventualni promašaj može na duže staze da doprinese unapređivanju pozorišne izražajnosti.
      
       VLADIMIR STAMENKOVIĆ