Hoće li doći do rehabilitacije imena i istorijske uloge kneza Pavla?

      U utorak 25. marta u Domu Vojske u Beogradu, u organizaciji Civilnog kabineta Nj.K.V. kneza Aleksandra Karađorđevića, otvoren je trodnevni Okrugli sto sa temom “27. mart 1941: knez Pavle u vihorima evropske politike”.
       Pred punom salom, ovaj skup je otvorila Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Jelisaveta Karađorđević.
       Izdvajamo izlaganje gospodina Nila Balfura, koji je kao istoričar napisao biografiju kneza Pavla. Evo nekih delova:”...Princ Pavle je verovao da mu je dužnost da radi na učvršćivanju jugoslovenskog zajedništva i da je odgovoran da ne dozvoli da dođe do klizanja u fašizam... Međutim, iako je princ Pavle uspešno ostvario svoj dvostruki cilj kod kuće, njegovi napori da skrene pažnju britanskim vlastima na razmere i prirodu ambicija nacističke Nemačke, bili su tragično i potpuno bezuspešni. On je pokušavao da upozori London na opasnost koju predstavlja Hitlerovo otvoreno naoružavanje i tražio je finansijsku i vojnu pomoć za zemlju, ali bi uvek bivao odbijen kao preterano zabrinut, i njegovi zahtevi nisu nailazili na razumevanje...Tim je nepravednija britanska vlada bila...posle pet godina odbijanja svih zahteva za vojnu pomoć Jugoslaviji, u svom očekivanju da namesnik i Krunski savet izvrše nacionalno samoubistvo i svrstaju se, početkom 1941. na stranu saveznika.
       Ispravna taktika Beograda bila je (naročito pošto su Mađarska, Rumunija i Bugarska bezuslovno pristupile Trojnom paktu) da pokuša da dobije na vremenu, da ne dozvoli nemačke trupe na svojoj teritoriji, kao ni prolaz ratnog materijala...Pregovori su trajali nedeljama, i kulminirali 4. marta, ličnim maratonskim petosatnim sastankom princa Pavla i Adolfa Hitlera. Sedmoga, Krunski savet jednoglasno insistira na ispunjenju tri osnovna preduslova (da suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije budu očuvani, da neće biti prolaza nemačkih trupa i da Jugoslavija neće pružati nikakvu vojnu pomoć i podršku). Hitler 19. marta prihvata sve jugoslovenske uslove, 20. konačna odluka saveta da se potpiše, i 24. Cvetković i Cincar Marković putuju u Beč. Pre tačno 65 godina 25. marta Pakt je potpisan (u bečkom dvorcu Belvedere). Usledila je tragedija za princa Pavla i za Jugoslaviju, jer je 26. objavljena vest u obliku konačne presude: nisu bile objavljene najvažnije klauzule sporazuma koje su oslobađale Jugoslaviju obaveze da dozvoli slobodan prolaz nemačkim trupama preko svoje teritorije. Drugim rečima, štampa je propustila da naglasi da je princ Pavle jedini među šefovima još nepokorenih evropskih država uspeo da obezbedi neutralnost za pregovaračkim stolom. Uspeo je da osigura opstanak svoje zemlje a da se ne odrekne ni grama državnog suvereniteta... Potpisivanje je postalo velika propagandna pobeda za Nemce i smrtna presuda za ugled, ime i reputaciju princa Pavla. Iste noći, voz kojim je putovao je zaustavljen, a princ Pavle je uhapšen. Britanski inspirisan puč je zbacio Namesništvo u ime mladog kralja Petra.
       Ime i ugled princa Pavla biće nepovratno oštećeno do kraja njegovog života. Biće označen kao izdajnik Jugoslavije i saveznika. U engleskom Parlamentu biće naružen kao kvisling i čak optužen da je hteo da uzurpira Krunu; da je on lično fašista, da je ljubomoran na kralja Petra i da gaji lične ambicije. Kao britanski podanik moram da kažem da me je sramota kako se postupalo prema ovom časnom i poštenom čoveku...”
       Posle burnog aplauza kao reakcije na njegovo izlaganje, g. Balfur je dodao: “...Više od 30 godina osećao sam bes i frustraciju što se moja zemlja tako ponela prema čoveku koji zaslužuje časno mesto u srpskoj, jugoslovenskoj i evropskoj istoriji.”
       Hoće li sada, kada su njegova vizionarska upozorenja saveznicima dostupna javnosti, nešto da se promeni u našem poimanju novije istorije, i hoće li to doprineti rehabilitaciji imena i istorijske uloge kneza Pavla, ostaje da se vidi.
      
       MILENA ČUKIĆ