Osnovna misija Reda Malteških vitezova jeste odbrana katoličke vere i pomaganje onima kojima je to najpotrebnije. Rukovode se zakletvom “Bolesnici su naši gospodari”

      Uskoro će prvom predsedniku državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozaru Maroviću akreditive predati ambasador Malteškog viteškog reda dr Stefan Falež.
       Prvi ambasador Malteškog reda u Beogradu Slovenac dr Stefan Falež doći će iz Rima, gde je do 1997. bio ambasador Slovenije pri Svetoj stolici a potom predstavljao Red u Vatikanu.
       Diplomatski odnosi između tadašnje SRJ i Malteškog reda uspostavljeni su 2001. godine (Sredinom prošle godine Velikom majstoru Reda akreditive je predao naš ambasador pri Malteškim vitezovima g. Darko Tanasković).
       Inače, Malteški viteški red star je više od devet vekova i ima diplomatske odnose sa 91 državom.
       Osnovna misija Reda Malteških vitezova osnovanog 1050. godine jeste odbrana katoličke vere i pomaganje onima kojima je to najpotrebnije. Rukovođeni zakletvom “Bolesnici su naši gospodari”, Red pomaže ostarelim, bolesnim, nemoćnim ali i mladima koji teško žive.
       Ambasador Falež je svojevremeno podsetio da ne piše slučajno na nadgrobnoj ploči jednog od najzaslužnijih Majstora Reda: “Ovde počiva vrlina koja je trijumfovala nad bogatstvom.”
       Srbi i Crnogorci sa Malteškim vitezovima imaju posebne veze, ako se tako može reći.
       Najčuvenije relikvije Malteškog reda nalaze se baš u novonastaloj državnoj zajednici, odnosno u Crnoj Gori.
       Reč je o ikoni Bogorodice Filermose, delu Časnog krsta i ruci svetog Jovana Krstitelja.
       Kada ih je Napoleon prognao sa Malte, Veliki majstor Malteškog reda Ferdinand fon Hompes je 1799. godine ruskom caru Pavlu predao ikonu Bogorodice Filermose, deo Časnog krsta i ruku svetog Jovana Krstitelja. Posle revolucije, majka cara Nikolaja predala ih je na čuvanje jugoslovenskom kralju Aleksandru Karađorđeviću. Pre odlaska u izbeglištvo, kralj Petar II Karađorđević poverio je relikvije monasima manastira Ostrog, gde su se nalazile do 1952. godine.
       Dakle, relikvije su bile čuvane pod Ostrogom narednih jedanaest godina. U septembru 1952. u stanu arhimandrita Leontija Mitrovića, u Gornjem Ostrogu, pronađena je ikona Bogorodice zajedno sa rukom Jovana Krstitelja i prenete su u Titograd, današnju Podgoricu. U zapisniku iz 1978. godine kada ikonu predaju na čuvanje muzeju komunisti je nazivaju “ikona nekog sveca”.
       Smatra se da su ikonu Maltežani dobili na poklon od turskog sultana Bajazita. To je bio povod da se pronese legenda, bez dokaza, da je Bajazit ikonu zaplenio u nemanjićkoj državi.
       “Bogorodicu Filermosu slave i katolički i pravoslavni vernici. Bogomajka je univerzalna. Hodočašće je jedan od načina da se zaborave određeni problemi iz prošlosti. Mi zajedno slavimo Boga, a Njegova Majka je za sve jednako vredna. Ona je slavljena čak i više od pravoslavaca nego od katolika. Iako sam katolik, mislim da je Ikona prevashodno pravoslavna. Međutim, ona može biti element koji udružuje, ili čak predstavlja pripremu za neko udruženje. To može da bude i glavni razlog posete, hodočašća na koje ne bi krenuli samo članovi Reda, već i mnogi vernici, početak koji može da znači i dublju saradnju”, rekao je za “Pobjedu” budući ambasador Falež prilikom prošlogodišnje posete Crnoj Gori.
       Red je nastao u 11. veku kao pokret za oslobođenje Hristovog groba u Jerusalimu. Osnovao ga je benediktinski fratar Gerard zajedno sa nekolicinom Amalfitanaca (Amalfi, pomorska republika u Južnoj Italiji, u blizini Napulja). Fratar Gerard se tu našao kao jedan od branilaca Hristovog groba kada je uočio potrebu da se pomogne onima koji su braneći Hristov grob zadobili povrede i ostali unesrećeni.
       Otac Gerard je u Jerusalimu osnovao bolnicu. Bilo je to prvo delo Reda, koji su tada zvali i Jerusalimci i hospitalci. Red je prvobitno i imao ime Red sv. Jovana Jerusalimskog.
       Ubrzo se Red seli na Kipar. Kipar je odabran iz odbrambenih razloga. Mala ostrva davala su Redu bolju mogućnost da se zaštiti od Turaka. Sa Kipra Red prelazi na Rodos odakle se zbog sve češćih turskih ataka seli na Maltu. Tako je Red i menjao ime.
       Dekretom iz 1513. godine Šarl V francuski dodelio je Maltu vitezovima a zatim im i priznao teritorijalni suverenitet Reda Malteških vitezova. Većina tadašnjeg stanovništva Malte pripadala je Redu koji se nazivao Red vitezova Malte i Tripolija.
       Jedna važna karakteristika Reda jeste da je on u bliskim vezama sa Vatikanom i Katoličkom crkvom, jer je još papa Lav XIII svojom poslanicom zvanično priznao Red.
       Kada je reč o našoj zemlji, iz Reda upozoravaju da poseduju podatke da u SCG postoje pojedinci koji su zloupotrebili ime ove institucije i, predstavljajući se kao njeni “Vitezovi”, uvlačili naivne osobe u finansijske malverzacije. Ti se prevaranti, kako je rečeno Tanjugu u sedištu Reda, lažno predstavljaju kao “Vitezovi Malte”, ali nazivom bez prevoda, “Knights of Malta”, a zapravo imaju sedišta na Filipinima, u Singapuru, SAD i Austriji. Oni su uzimali od ljudi u Srbiji i Crnoj Gori novac za životno osiguranje, obećavajući visoke kamate na uložene svote, a potom nestajali. Otvaranjem ambasade Malteškog reda u Beogradu i ovaj kriminalni lanac će biti prekinut, s obzirom na to da Red nikada nije imao bilo kakve poslove vezane za finansije, bankarstvo, nekretnine ili životna osiguranja, kazao je budući ambasador Reda u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora dr Stefan Falež.
      
       LUKA MIČETA