Politika i ideje pokojnog premijera nisu poražene

      “Ima mnogo važnijih stvari u ovom trenutku, ali smo smatrali da ovo treba da se uradi. Simbolično, želeli smo da pokažemo da nisu poražene ideje koje je zastupao, politika koju je vodio. DHSS, pogotovo Batić i ja, bili smo njegovi saborci, stari prijatelji, i normalno je da ova inicijativa potekne od nas. Jasno je da Zoran zaslužuje da znamenita mesta ponesu njegovo ime. Zoran je bio simbol demokratske, emancipovane, moderne Srbije. Predložili smo da to bude Studentski trg, jer je Zoran tu stanovao, jer je tu Filozofski fakultet na kome je diplomirao, gde je bio predvodnik studentskog protesta i uzor mnogim mladima. Verujemo da Ulica 29. novembra može postati Ulica Zorana Đinđića, zato što taj praznik više ne postoji, a Zoran je bio jedan od onih koji su ga ukinuli. On je simbolizovao sve suprotno tom vremenu. Naš aerodrom se zove aerodrom ‘Beograd’. Smatrali smo da je važno da, slično Francuskoj ili SAD, naš aerodrom ponese Zoranovo ime. Ovo ima i simbolički značaj, jer je Zoran radio na povezivanju demokratske Srbije sa svetom.”
       Predsednik Upravnog odbora aerodroma “Beograd” Vlatko Sekulović, izjavio je NIN-u da “ ne želi da komentariše inicijative političkih partija”, jer postoji procedura u ovim slučajevima. “Bitno je šta će vlada da odluči, kao predstavnik građana, jer je aerodrom imovina građana, i važno je da porodica da saglasnost”, objašnjava Sekulović.
       Takođe, pravilnik po kojem radi gradska Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica predviđa da moraju proći dve godine da bi ulica ili trg mogli da budu nazvani po nekoj zaslužnoj ličnosti. Ali, kako se najavljuje, u ovom slučaju pravilo bi moglo da se prekrši. “Nema potrebe da se to pravilo poštuje, niti je toliko važno da bi se rigorozno primenjivalo. Mislim da je i uvedeno zbog stranih državnika, pesnika, književnika... da niko nije ni razmišljao da bi nešto ovako strašno moglo da se desi. Kad govorimo o aerodromu, mi smo dali predlog, a šta će nadležni da urade, ne zavisi od nas. Ali, važno je da se to brzo reši. Simboli su vrlo važni. Svaka nacija, svaka država vodi računa o svojim simbolima”, kaže Protić. On odbacuje i eventualne primedbe da ovakve i slične inicijative podstiču kult ličnosti, tvrdeći da se kult ličnosti gradi dok je ličnost živa, ne kad umre: “Koliko će te ličnosti ići dalje u legendu, a ja mislim da Zoran hoće, to ne zavisi ni od ulica, ni od spomenika. Znate li da vašingtonski aerodrom nosi Reganovo ime, iako je čovek još živ”?
       Svi se slažu da je pokojni premijer bio čovek vrlo modernih nazora. Otuda i pitanje, kolika je opasnost da se sa brojnim, dobronamernim inicijativama ne pretera, da ne postanu suprotne duhu modernizma koji je želeo da sledimo?
       “Svojim predlogom nismo išli u krajnosti. De Gol je u svom testamentu rekao da ne želi nikakva obeležja ili spomenike, već da bude sahranjen pored ćerke, na groblju varoši u kojoj je rođen. Francuzi su mu ipak dali aerodrom i trg. To što su pojedini ljudi skromni, kao što je i Đinđić bio, ne znači da narod ne treba da im oda priznanje. Jasno je da mora da se vodi računa o dostojanstvu, njegovom i njegovog naroda. Ne treba preterivati. Celom ovom činu mora se dati dostojanstvena forma. To je pitanje mere i ukusa”, objašnjava Protić.
      
       DIJANA LAKIĆ