“Očekujem da se zemlja brzo vrati u normalno stanje. Držim novog premijera Srbije za reč da vanredno stanje neće trajati posle aprila. I to je dugo, ali imam razumevanje za potrebe istrage”

      Živimo u vanrednom stanju, koje nije uvedeno iz obesti, nego iz moranja. A kad se sve to završi, moraćemo da nastavimo da živimo kao sav normalan svet. Vlast i opozicija nastaviće da rade svoj posao. Bilo bi dobro da bude mnogo manje nepotrebnih trvenja, radikalizma, nacionalizma, jer su živci ovoga naroda jako zategnuti. Kako dalje? Razgovaramo sa dr Miroljubom Labusom, opozicionarom i predsednikom danas relevantne stranke G17 plus.
      
       Kako ocenjujete razvoj događaja posle monstruoznog ubistva premijera Đinđića?
       - Pre ubistva, državne institucije su bile slabe, tako da je ovaj tragičan događaj mogao da baci zemlju u haos. Na sreću, to se nije dogodilo. Brzo su izabrane jedna i druga vlada, a organi gonjenja su krenuli u odlučan obračun sa organizovanim kriminalom. Dobijeno je međunarodno razumevanje za uvođenje vanrednog stanja, što se retko dešava, a građani su dali odlučnu podršku da se obavi nedovršeni posao iz oktobra 2000. godine. Otvorena pitanja odnosa sa Hagom, Crna Gora i Kosovo potisnuta su u drugi plan da ne bi ometala početnu stabilizaciju u zemlji. Vlada i državni organi dobili su podršku i potrebno vreme da preduzmu neophodne mere. Nažalost, i ovom prilikom pokazala se naša stara boljka da lako pravimo mitove i da žalimo za “čvrstom rukom” u državi. Sve u svemu, zemlja je pokazala zrelost u ovom teškom trenutku.
      
       Da li imate utisak da se akcije, koje su preduzete u vanrednom stanju zbog obračuna s kriminalom, privode kraju?
       - Imam utisak da postoji napredak svakog dana, ali ne vidim kraj ovoj akciji. Svi smo osećali da je organizovani kriminal rak-rana našeg društva, ali nas njegove razmere svakog dana ponovo potresaju. Ovde se očigledno radi o jednoj dugoročnoj akciji. Sada, međutim, svi očekujemo da budu privedene vođe “zemunskog klana”. Time bi vanredno stanje ispunilo svoju svrhu. Nakon toga, ostaju drugi klanovi i trajna stabilizacija policije, tužilaštva i sudstva.
      
       Očekujete li uskoro vraćanje zemlje u normalno stanje?
       - Da, očekujem. Držim novog premijera Srbije za reč da vanredno stanje neće trajati posle aprila meseca. Po mom mišljenju, to je dugo, ali imam razumevanje za potrebe istrage.
      
       Pored hapšenja visokih funkcionera javnog tužilaštva, smenjivanja mnogih sudija, došla je i ostavka (posle nesumnjivog pritiska) predsednika Vrhovnog suda Leposave Karamarković. To su krupne stvari za demokratsku zemlju. Kako vi na to gledate?
       - Ako sam ja dobro razumeo, sudije nisu smenjene, nego penzionisane u jednom postupku koji je sporan. To je važna razlika, ali ste vi u pravu da to ne menja opšti utisak o smeni sudija. Moj lični odnos prema smenjenim sudijama Vrhovnog suda je da za njima ne žalim, osim u jednom slučaju. Oni su doneli jedan niz skandaloznih presuda u privrednim stvarima. To mi je bliže poznato. O krivičnim stvarima nisam pozvan da cenim. Ali ovde nastaje problem. Profesionalna odgovornost sudija se ne sprovodi pravilima o penzionisanju. Za to su potrebna druga pravila, uključujući i lustraciju.
       Visoko cenim sudiju Leposavu Karamarković. U demokratskoj javnosti nije dobro primljena njena ostavka. No, šta je, tu je. Sada su važne dve stvari: da li će se poštovati procedura pri izboru novih sudija i koje su to nove sudije. Bilo je dosta spornih postavljenja u pravosuđu u prethodne dve godine.
      
       Brzina u radu jeste vrlina, ali u prevelikoj brzini može lako da se izleti iz krivine. Krojači kažu: triput meri, jednom seci.
       - Generalno ste u pravu da je potrebno dobro razmisliti pre nego što se donesu krupne odluke. Takođe, vanredno stanje nije najpogodniji trenutak za donošenje takvih odluka. Međutim, ja u ove dve nedelje nisam video da je doneta bilo kakva krupna odluka, osim one da se krene u definitivni obračun s organizovanim kriminalom.
       Nije bilo ni nekih drugih promena. U policiji nije bilo kadrovskih promena, dok je takvih promena bilo samo u tužilaštvu i sudu. Na političkom planu postoji sužavanje demokratskih prava i sloboda, ali to je nužna cena koja mora da se plati u vanrednom stanju. U medijima postoji mnogo snažnija autocenzura, nego što je vlast uvela cenzuru.
      
       Kakve sve posledice mogu da pogode našu zemlju - od ubistva premijera Đinđića, uvođenja vanrednog stanja, krhke i nepredvidljive većine u parlamentu (znamo da važan zakon o koncesijama nije izglasan, jer nije bilo većine)?
       - Vi me zapravo pitate šta bi sve loše još moglo da nas zadesi. Uvek postoji mnogo više “crnih” scenarija, nego “ružičastih”. Iako pretpostavljam da lično niste pesimista, vaše pitanje se uklapa u jedan opšti pesimizam koji traje već duže vreme. Ja redovno pratim istraživanja o raspoloženju javnog mnjenja prema promenama ili onome što nazivamo reformama. U 2001. godini postojao je veliki optimizam. U 2002. godini tog optimizma više nije bilo. Imam utisak da smo u svojim planovima za velike reforme zaboravili običnog čoveka. I sada kada gledam unatrag, mislim se da li smo dobro odredili ciljeve za ovu godinu - nastavak privatizacije, reforma javnih preduzeća, borba protiv korupcije. Sve je to potrebno, ali gde su tu obični ljudi? Ove mere su nužne, ali će one privremeno povećati nesigurnost građana. I kada se desi ubistvo premijera na pragu zgrade vlade, ljudi pitaju dokle to može da ide i šta oni za sebe mogu da očekuju. Moram da kažem da smo imali sreće što su građani mudro reagovali i da su nam svima dali još jednu šansu da obećanim reformama, ne samo u ekonomiji, izvučemo zemlju iz krize.
      
       Šta je danas prioritet - Ustav ili izbori?
       - Nema sumnje da je danas prioritet da se donese novi ustav. Potreban je diskontinuitet sa starim režimom, što onda podrazumeva i obračun sa političkim nasleđem S. Miloševića u koje spada i sprega mafije, politike i ratnih zločinaca. Ali to ne isključuje prevremene izbore. I danas, kao i juče, redosled poteza koji izvlači zemlju iz krize jeste isti - ustav za šest meseci, novi izborni zakoni, pa izbori do kraja godine. Kada postoji kriza, najjeftinije je za celo društvo da ona što kraće traje. Želim da ponovim ono što sam i ranije tvrdio. Zemlja je u institucionalnoj i političkoj krizi. Potrebne su stabilne institucije - zbog čega nam treba novi ustav - ali i stabilna većina u parlamentu. Ona je nužna da bi obezbedila kredibilni položaj vlade. To je ono što traže građani radi borbe protiv mafije. No, to je ono što očekuju i investitori radi stvaranja novih radnih mesta.
      
       Kakve su danas šanse da se brzo donese ustav? Vi ste tvrdili da ima malo suštinski otvorenih pitanja i da je ustav moguće brzo doneti ako se njegovo usvajanje ne iskoristi kao povod za tekuće političke borbe.
       - Ta tvrdnja još uvek stoji, ali se plašim da su se neke stvari promenile u međuvremenu. Prostor za regularnu političku utakmicu je sužen. Ako se bitnije ne promeni to stanje, na uskom prostoru ustavne debate prelamaće se sve moguće političke razlike. To je velika opasnost za ustav. Nama je potreban ovaj najviši pravni akt da bismo sutra ušli u Evropsku uniju, a ne kao moneta za potkusurivanje u dnevnim političkim nagodbama.
      
       Ustav će biti napisan i usvojen, lako ili teško, ali kako naterati Srbe da Ustav poštuju, a ne da ga posle svako tumači kako njemu odgovara?
       - Ustav mora biti tako napisan da ga svaki čovek razume. Nije teško napisati takav ustav, ukoliko postoji volja da se jasno definišu stvari. Ako te volje nema, onda se namerno sve ostavlja da se tokom primene ustava postignu naknadni dogovori. To je loše, zato što onda oni koji tumače ustav, određuju ustavnu normu, a nisu za to ovlašćeni.
      
       Kad neko pomene izbore, rizikuje da ga protivnici izbora proglase gotovo nesvesnim. Taj se čovek oseća, onda, kao neko ko bi pre trideset godina izjavio da više voli majku nego Tita...
       - Ovo je više pitanje takta i dobrog ukusa nego politike. Da ste posle Titove sahrane rekli da više volite majku od Tita, niko vas ne bi razumeo. I mislim da bi imali pravo. Posle je to postalo normalno mišljenje. Danas je trenutak odavanja dužne pošte pokojnom premijeru Srbije i prerano je da se polemiše ko je odgovoran za krizu koja je postojala i dok je on bio živ. Ali ima jedna izreka koja kaže da je velika mudrost u nevolji misliti na dužnost. Mi jesmo u nevolji i obavezni smo da razmišljamo kako iz nje da izađemo. Nakon prestanka vanrednog stanja moraćemo da otvoreno govorimo o tome. Pokazaće se da su prevremeni izbori jedna realna opcija.
      
       Kako procenjujete promene na političkom planu u Srbiji?
       - DOS je ojačao, a da li će da zadrži taj položaj zavisi od rezultata politike koju bude vodio, a ne od pozivanja na “lik i delo” tragično preminulog premijera Đinđića. Formiran je G17 plus kao jedna ozbiljna i odgovorna partija. Još uvek nijedna politička grupacija ne bi imala potrebnu većinu u parlamentu ako bi se sutra održali izbori. Potreba za nacionalnim konsenzusom o osnovnim državnim pitanjima je danas veća nego juče, mada još neko vreme ne treba očekivati konkretne rezultate na tom planu. Ali i tu su pomaci nužni. Ne vidim kako će se doneti jedan demokratski ustav - i po formi i po sadržini - ukoliko se ne približe pozicije svih partija unutar oktobarskog demokratskog bloka.
      
       Da li su najave koje ovih dana slušamo o mogućim zabranama rada nekih partija (SRS, SSJ), a dolaze od ljudi iz DOS-a, njihova pojedinačna mišljenja ili je to opšti politički stav?
       - To je odraz interne rasprave koja se vodi u DOS-u. Na sreću, ona nije još završena. Da bi se zabranila neka partija, potrebne su tri stvari: čvrsti dokazi da je partija svojim delovanjem izvršila inkriminisana dela navedena u čl. 44 Ustava. Za sada takvi dokazi nisu prezentovani javnosti.
       Politički posmatrano, zabrana neke partije, pa i ekstremističke partije, jeste čista glupost. Ako zabranite partiju, ne možete da zabranite njihove glasače da glasaju za srodnu opciju. Time samo nešto manje ekstremna partija iznenada dobija na političkoj težini, a to je sigurno nešto što niko u demokratiji ne želi. Pogledajte malo kakvo je iskustvo u Republici Srpskoj sa zabranom partija. Iz njega bismo mogli mnogo da naučimo.
      
       Da li vanredno stanje menja naš međunarodni položaj, pre svega u ekonomskim odnosima?
       - Ovaj položaj bio je pogoršan pre uvođenja vanrednog stanja. To je bila posledica neuspeha predsedničkih izbora, sukoba između vlade i parlamenta, zastoja u reformama i predugog redefinisanja ustavnog statusa zajedničke države. Vanredno stanje je, u domaćoj i mnogo više u međunarodnoj javnosti, shvaćeno kao nužan kratkoročni odgovor na tragično ubistvo premijera Srbije. U tom smislu postoji više razumevanja za propuste iz prošlosti. U međunarodnim finansijskim institucijama neće biti više para nego što smo ranije okvirno dogovorili, ali će biti malo više spremnosti da se ubrza procedura odobravanja kredita. Jedina institucija od koje možemo da očekujemo dodatnu finansijsku podršku, jeste Evropska unija. Iznos je, međutim, još uvek neizvestan. Takođe, porasle su šanse da se organizuje druga donatorska konferencija. Zbog naših političkih prilika ona je prvo bila pomerena od oktobra prošle godine na novembar, pa potom definitivno otkazana. Oni koji su već u zemlji i veliki investitori koji su zainteresovani za privatizaciju, neće nas napustiti. Drugi će da sačekaju prestanak vanrednog stanja i tada će ponovo da procene koliko je rizično investirati kod nas.
      
       PETAR IGNJA