ANTIGLOBALISTIČKI POKRETI
       Antiglobalistički pokret predstavlja napore da se suprotstavi aktuelnim procesima globalizacije. Najjače je izražen u otporima i protestima usmerenim prema globalnim ekonomskim procesima. Pokret je heterogen i uključuje različita, ponekad i suprotstavljena gledišta u ideologiji i strategijama suprotstavljanja globalizaciji. Delom, antiglobalistički pokret svoju kritiku usmerava i prema političkim aspektima globalizacije, pre svega netransparentnosti demokratskih procesa koja, prema pristalicama pokreta, odlikuje pokušaje izgradnje sistema globalnog upravljanja (v. Globalne elite moći). U domenu kulturne globalizacije, pristalice pokreta načelno kritikuju “vesternizaciju” i zalažu se za očuvanje originalnih kulturnih identiteta. Antiglobalistički pokreti su najradikalnije suprotstavljeni ideologiji neoliberalizma, i upravo najžešći protesti i kritike su usmereni protiv međunarodnih institucija koje, prema njima, promovišu neoliberalizam, kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Svetska trgovačka organizacija i druge.
       Pokret se nalazi pod uticajem brojnih divergentnih ideologija, tako da okuplja pristalice najrazličitijih orijentacija, kao što su sindikalni aktivisti, feministkinje i feministi, enviromentalisti i zeleni, anarhisti, komunisti, antikapitalisti ili reformski orijentisani prema kapitalizmu, protivnici genetskog inženjeringa ... Ovakav diverzitet među pristalicama antiglobalističkog pokreta donekle otežava posmatranje pokreta kao celine, odnosno za sada onemogućava koherentnu, afirmativnu formulaciju pokreta i njegovih ciljeva.
      
       DRŽAVA BLAGOSTANjA
       Ideja države blagostanja nema jedno precizno značenje. Sam pojam je nastao tokom Drugog svetskog rata i neposredno nakon njegovog završetka, kada se nasuprot Nemačkoj koja je bila država sile odnosno država rat (njarfare state), za Veliku Britaniju govorilo da je država blagostanja (njelfare state) koja brine o svojim građanima “od kolevke do groba’’. Uopšteno, ovaj izraz se koristi za svaku državu koja se na bilo koji način bavi i drugim stvarima, a ne samo održavanjem zakona i reda. U ovom smislu država blagostanja je opozit državi noćnom čuvaru XVIII i XIX veka. U periodu posle Drugog svetskog rata, većina kapitalističkih zemalja imala je neki oblik države blagostanja. Suština svih modela u manjoj ili većoj meri odnosila se na raspodelu društvenog bogatstva, odnosno proizvoda. Cilj projekta države blagostanja trebalo je da bude pravednija raspodela među članovima društva putem poreza, socijalnog osiguranja i obaveznih socijalnih davanja. Osamdesetih godina prošlog veka projekt države blagostanja u smislu koji je naveden, masovno je napušten. Ipak, i danas se ovaj pojam često upotrebljava, istina u nešto izmenjenom značenju. On se danas odnosi na delovanje države u velikom broju oblasti društvenog života u kojima je kolektivno delovanje poželjno, kao što je osiguranje, davanja u slučaju nezaposlenosti, podrška nekim eksperimentalnim oblastima koje su tržišno neisplative, itd. Razlika u odnosu na prethodnu praksu je u izostanku cilja da se postigne zamišljeni nivo društvene pravde i njegova supstitucija ciljem obezbeđenja jednakog minimuma za one koji ne mogu da se brinu o sebi.
      
       ELEKTRONSKO POSLOVANjE
       Savremeni pojam koji predstavlja trgovinu robom, uslugama i informacijama, kao i marketing, putem globalne računarske mreže - Interneta.
       Uključuje odnose preduzeća sa krajnim korisnicima (busines-to-consumer, b2c) - plaćanje računa, rezervacija karata, on-line kupovina itd., kao i odnose preduzeća sa partnerskim preduzećima (business-to-business, b2b) - naručivanje, fakturisanje, finansijske transakcije. (...)
       Razvojem javne globalne računarske mreže i posebno servisa Njorld Njide Njeb (Http://www) (tokom devedesetih), koji je osnova savremenog EP, kao i padom cena računarske opreme, stvoreni su uslovi za široko korišćenje prednosti EP, uz relativno mala ulaganja.
       Te prednosti obuhvataju, između ostalog:
       - globalnu vidljivost i dostupnost - globalno tržište
       - smanjenje troškova marketinga
       - smanjenje transakcionih troškova
       - manje zalihe
       - brži obrt sredstava
       EP je primena Interneta koja se trenutno najbrže razvija. Taj razvoj je, između ostalog, značajno finansijski stimulisan od strane Klintonove administracije, koja je pokazala koliko joj je on važan time što je na čelo svog projekta za razvoj Interneta postavila lično potpredsednika Ala Gora. (...)
      
       GLOBALNA EKONOMIJA
       Globalna ekonomija je organizacija proizvodnje, razmene i konzumacije robe i usluga na svetskom (globalnom) nivou. Za razliku od međunarodne ekonomije, ovaj proces se ne odvija između nekoliko država, već su njime obuhvaćene skoro sve svetske države, na globalnom tržištu koje nastaje kao novi ekonomski fenomen. Nosilac i glavni subjekt globalne ekonomije su multinacionalne kompanije koje su u stanju da planiraju i obavljaju poslovanje na globalnom nivou. Kao regulator globalne ekonomije, sem međunarodnih višestranih ugovora kojima se uspostavljaju određena pravila, javljaju se međunarodne ekonomske, odnosno finansijske institucije, kao što su MMF, STO, Svetska banka. Globalno kao odrednica u okviru ovog pojma, podrazumeva se stanje u kome je zaista moguće ostvariti stalno svetsko kretanje kapitala, određenu standardizaciju pravila igre na svetskom tržištu, te postojanje izrazitog uticaja globalnih kretanja na sve nacionalne ekonomije i subjekte koji u okviru njih deluju.
      
       GLOBALNE KORPORACIJE
       Restrukturiranje multinacionalnih kompanija i velike promene u svetskoj privredi poslednjih godina dovele su do stvaranja globalnih korporacija. Za razliku od MNK čije se osnovne funkcije (marketing, istraživanje i razvoj, finansije, prodaja...) vode iz sedišta u matičnoj zemlji, u globalnim korporacijama ove funkcije su izmeštene i vođene sa mesta u kojima su ljudi najstručniji, a troškovi najniži. Pored nastajanja izvornih novih globalnih kompanija, mnoge MNK su evoluirale u globalne (npr. General Motors, Rodžal Dutch, Siemens AG, Nestle SA...)
      
       INFORMACIONA REVOLUCIJA
       Označava se i kao “druga” ili “treća industrijska revolucija” - proizilazeći iz konkretnog tehnološkog otkrića (mikročip, računar) kao i prethodne tehnološke revolucije (mašina za štampu, parna mašina, atomska energija), IR predstavlja iskorak u razvoju proizvodnih snaga društva, koji vodi višestrukom povećanju produktivnosti rada. IR prestavlja uticaj informacionih tehnologija na sve sfere ljudskog delovanja. Pomislite samo koliko je produktivniji jedan računovođa otkad koristi savremeni softver za rad sa tabelama.
       Brz razvoj digitalnih računara i telekomunikacionih sredstava, od otkrića tehnologije integrisanih kola koja je omogućila pojavu silikonskog mikročipa, tokom sedamdesetih, nije rezultat kapitalnih državnih projekata i ulaganja; on je nošen decentralizovanom inicijativom brojnih, malih i velikih, preduzeća i istraživačkih ustanova. (...)
       IR, odnosno razvoj telekomunikacionih sredstava, uz razvoj sredstava internacionalnog transporta, osnovni je nosilac procesa globalizacije. Proizvodi IR, poput satelita koji omogućavaju globalnu gledanost TV programa, prekookeanskih Internet kablova, GSM telefonije, itd., tehnološka su osnova za širenje globalne saradnje i uticaja u oblasti ekonomije, kulture, javnog informisanja...
      
       INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
       Široko definisane, IT označavaju svu tehniku i tehnologiju koja je zasnovana na tehnologiju ili koristi tehnologiju integrisanih kola (mikročipa). Uži pojam obuhvata računarsku i telekomunikacionu tehniku za obradu i prenos podataka, kao i tehnologije na kojima je izgrađena.
       U eri informacione revolucije, koja nosi imperativ visoke produktivnosti, IT igraju važnu ulogu u svim sferama ljudskog delovanja.
       Razvoj IT, uz razvoj sredstava internacionalnog transporta, osnovni je nosilac procesa globalizacije.
      
       INTERNET
       Svetska informaciona mreža, nastala povezivanjem manjih kompjuterskih mreža poštujući zajednički TCP/IP protokol (Transfer Control Protocol/Internet Protocol). Internet je nastao kao posledica razvoja decentralizovanih kompjuterskih mreža od strane američke vojske (ARPANET), koji je dao impuls za razvoj - takođe decentralizovanih - kompjuterskih mreža za razmenu naučnih informacija u Americi i Evropi.
       Ideja o decentralizovanoj kompjuterskoj mreži, mreži koja nije hijerarhijski organizovana na način tako da mali broj kompjutera, ili samo jedan, kontrolišu kompletan protok informacija u njoj, možda je najvažnija ideja koja je svoje otelotvorenje našla u Internetu. (...)
       Internet omogućava korisnicima upotrebu nekoliko servisa, od kojih su svakako najznačajniji elektronska pošta (e-mail) i svetska mreža (World Wide Web). Svetsku mrežu (WWW) čini sada već ogroman broj veb-sajtova koji pokrivaju praktično sve moguće vrste sadržaja. Materijalno, svetska mreža je mreža međusobno povezanih host kompjutera - kompjutera koji funkcionišu kao početne i krajnje tačke transfera podataka kroz Internet, i koji se najčešće popularno predstavljaju kao “mesta” gde se nalaze veb-sajtovi. Svaki Internet host ima jedinstvenu Internet adresu (IP adresa) i ime (domain name, ili host name).
       Prema nekim novijim istraživanjima (Internet Softnjare Consortium, http://www.isc.org/, jul 2002), na svetu trenutno postoji oko 162,128.493 host kompjutera, sa potencijalno eksponencijalnim rastom ovog broja. Prema proceni UN, iz decembra 2001. godine, u svetu je bilo oko 500 miliona korisnika Interneta, pri čemu i ovaj broj rapidno raste. Geografska raspodela korisnika je zabrinjavajuća u tom smislu što je, prema istoj proceni, 36,6 posto korisnika u Americi, 31,9 posto u Aziji, 29 posto u Evropi, dok ih je samo 1,4 posto u Africi i 1,7 posto u Okeaniji.
      
       KORPORATIVNA GLOBALIZACIJA
       Termin koji se koristi za pojavu sve većeg postojanja multinacionalnih korporacija u svim sferama društvenog života. Tako one postaju najvidljivija manifestacija globalizacije. Deo istraživača smatra da je to pozitivna pojava koja će dovesti do boljeg standarda života (preko investicija i slično), dok drugi smatraju da je to prikrivena težnja korporacija da što više utiču na živote ljudi, odnosno potrošača. Protivnici širenja moći, odnosno uticaja korporacija koriste, kao glavni argument činjenicu da korporacija po svojoj strukturi i funkcionisanju nije demokratska i kao takva ne bi trebalo da ima značajnu ulogu u društvenom životu (v. Antiglobalistički pokret, Globalne elite moći).
      
       MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
       Međunarodna organizacija koja obezbeđuje saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja i politike deviznih kurseva i odobrava kredite za kratkoročno uravnoteženje platnog bilansa. Ciljevi MMF-a su:
       1) unapređene međunarodne saradnje i zajedničko rešavanje monetarnih problema
       2) proširivanje međunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje
       3) stabilizacija deviznih kurseva i smanjenje platnobilansnih neravnoteža.
       Osnovna jedinica obračuna su Specijalna prava vučenja (Special Dranjing Rights-SDR). SDR je sintetička valuta koja predstavlja ponderisan prosek četiri valute: dolara, evra, jena i funte.
       Svaka zemlja članica uplaćuje u MMF 25 posto u SDR-u ,a 75 posto u nacionalnoj valuti.
       Od veličine kvote zavisi mogućnost dobijanja kredita. Svaka zemlja ima po 250 osnovnih glasova i po još jedan glas na svakih 100 000 SDR-a.
       Najviši organ Fonda je Odbor guvernera u kojem svaka zemlja ima po jednog predstavnika i zamenika. Odbor guvernera se sastaje jednom godišnje. Poslovima MMF-a rukovodi Odbor izvršnih direktora kojih ima 24. Osmoricu imenuju zemlje sa najvećim kvotama (SAD, V.Britanija, Nemačka, Francuska, Japan, S. Arabija, Rusija i Kina),a ostale članove biraju zemlje članice po grupama. Na čelu Odbora je direktor (od marta 2000. to je Nemac Horst Keler)).
       Jugoslavija trenutno ima kvotu u iznosu od 467,7 miliona SDR-a, što je 0,22 posto od ukupnog iznosa.
      
       MULTINACIONALNE KOMPANIJE
       Multinacionalne ili transnacionalne kompanije bitno utiču na pravce, strukturu i obim odvijanja međunarodne trgovine, a njihovi interesi i značaj prevazilaze nacionalne okvire, pa svojim delovanjem podstiču proces globalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa. Međutim, paralelno sa podsticanjem internacionalizacije, kroz filijale one stvaraju sisteme sopstvenih, zatvorenih tržišta čime podstiču suprotan proces, internalizaciju. Delovanje MNK se može pratiti kroz njihovo prisustvo u spoljnoj trgovini matičnih zemalja, u spoljnoj trgovini zemalja domaćina stranih filijala, u međunarodnom prometu pojedinim proizvodima i na internim, zatvorenim, međufirmskim tržištima. Izmeštanjem dela proizvodnje u filijale van matične zemlje TNK postaju vrednosno i strukturno pandan klasičnom izvozu, a njihovo visoko učešće u svetskom izvozu opredeljuje kontrolu međunarodne trgovine pojedinim proizvodima (npr. ’80-ih godina 90 posto svetskog prometa pšenice, pamuka, duvana, gvozdene rude i još nekih primarnih proizvoda bilo je pod njihovom kontrolom). Devedesetih godina se čak trećina međunarodne trgovine odvijala kroz intrafirmske razmene između matične kompanije i njenih filijala (ne računajući MNK iz sfere usluga). Interna razmena između matice i filijala odvija se na bazi transfernih cena koje su, po pravilu, manje od tržišne vrednosti robe.
       MNK se šire tako što investiraju u već postojeće kompanije ili prave potpuno nove (tzv. greenfield investments). Polovina od 600 najvećih MNK ima matičnu kompaniju u SAD. Žalbe na aktivnosti MNK zemalja u razvoju (koje se odnose pre svega na nepoštovanje zakona zemlje domaćina, potpisanih ugovora, eksploataciju prirodnih resursa i ljudi) podstakle su organizovanje grupe pri Ekonomsko-socijalnom savetu UN za praćenje i izučavanje rada MNK, a postoji predlog za donošenje kodeksa ponašanja MNK na nivou UN koji bi bio obavezujući za ove svetske gigante.
      
       MULTINACIONALNE KORPORACIJE
       Multinacionalne korporacije, često se upotrebljavaju i pojmovi trans-nacionalne ili međunarodne korporacije, jesu firme koje proizvode i(ili) distribuiraju proizvode i usluge u najmanje dve države. Pri tom u jednoj od zemalja se nalazi sedište kompanije, dok se u ostalim uspostavljaju podružnice ili divizije. O izuzetnom povećanju obima delovanja multinacionalnih kompanija možemo govoriti tek u periodu posle Drugog svetskog rata. Više od polovine od 600 najvećih multinacionalnih korporacija nalazi se u SAD. Multinacionalne korporacije kontrolišu oko četiri petine svetskog kapitala i oko dve trećine svetskih investicija na godišnjem nivou, a ovaj udeo se konstantno povećava. Njihovo delovanje umnogome zavisi od razvoja međunarodnog finansijskog sistema i unifikacije pravila poslovanja na svetskom nivou, odnosno uklanjanja barijera za slobodno poslovanje.
       Danas se uz pojam multinacionalne korporacije vezuju mnoge kontroverze. Smatraju se za jednog od nosilaca procesa globalizacije, te im se i pripisuje odgovornost za posledice koje nastaju. U zavisnosti od stava koji pojedini autori ili pojedinci imaju prema globalizaciji, multinacionalne kompanije se optužuju za rast nezaposlenosti, iskorišćavanje jeftine radne snage u zemljama u razvoju, povećanje jaza između bogatih i siromašnih zemalja, odnosno, pripisuje im se zasluga za rast bogatstva na svetskom nivou, rast svetske trgovine, otvaranje novih radnih mesta, izuzetan napredak na polju nauke i tehnologije...
      
       PAX AMERICANA
       Pojam označava period posle hladnog rata koji protiče u nesumnjivoj dominaciji Sjedinjenih Američkih Država kao jedine velesile u svetu koji je naizgled postao unipolaran. Nastao je po analogiji sa izrazom pax romana, kojim je u starom veku označavan mir i relativno blagostanje koje je rimska hegemonija donela Sredozemlju. Vremenom se ideja o velikoj imperiji koja svojom hegemonijom obezbeđuje materijalni i kulturni prosperitet ustalila, te se tako upotrebljavao pojam pax ottomanica koji je sugerisao napredak koji su pod otomanskom upravom doživeli njeni evroazijski posedi u XVI veku, i pax britanica, za period od 1815. do 1914. kada je Velika Britanija, kao imperija u kojoj sunce nikad ne zalazi i gospodarica mora, bila nesumnjivo najmoćnija zemlja sveta. Sam termin pax americana ubrzo je ušao u široku upotrebu, te je stoga ideološki iskrivljen. Zastupnici unipolarnog sveta koriste ga naglašavajući prednosti koje civilizaciji može doneti ekonomska, ideološka i vojna prevlast jedne sile. Kritičari postojećeg stanja ga pojednostavljuju na pasku pod kojom SAD, “svetski policajac”, kontroliše planetu.
      
       REGANOMIKA-TAČERIZAM
       Poznata još pod nazivom Suppldž side economics) - ekonomska politika konzervativnih vlada SAD i Velike Britanije osamdesetih godina XX veka, koja je dobila ime po američkom predsedniku Ronaldu Reganu i britanskom premijeru Margaret Tačer. Glavna karakteristika ovakve politike ogledala se u potpunom odsustvu ekonomsko-socijalne regulacije od strane države i stimulisanju proizvodnje putem smanjenja poreza najbogatijim slojevima. Po teoriji i praksi reganomike, time se oslobađa deo dohotka koji će da se vrati privredi u obliku investicija. Rezultati nisu ispunili očekivanja. Posle perioda izvesne stabilnosti, koja se reflektovala u padu inflacije, nastupila je recesija. Iako su posledice bile ogroman budžetski deficit i povećano zaduženje američke privrede u inostranstvu, trebalo bi napomenuti da je veliki udeo u negativnim trendovima imala povećana potrošnja za trku u naoružanju sa SSSR-om.
      
       SVETSKA BANKA
       World Bank je nastala kao posledica ideje o stvaranju međunarodne banke sa glavnim zadatkom da obezbedi sredstva za finansiranje obnove ratom i krizama uništenih privreda posle Drugog svetskog rata. Odluka o osnivanju Međunarodne banke za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD) doneta je na Bretonvudskoj konferenciji jula 1944, a IBRD formalno počinje sa svojim aktivnostima 25. juna 1946. godine.
       Banka je prvenstveno finansijska kooperativa koju čine 184 države članice . Organizovana je kao akcionarsko društvo, a Kuba i Severna Koreja su jedine države na svetu koje ne poseduju deonice Svetske banke. Prema ekonomskoj snazi svake države određuje se visina upisane kvote (učešće), a na osnovu nje broj glasova koji pripada svakoj zemlji. Bankom upravlja Odbor guvernera koji čini po jedan predstavnik svake zemlje i Odbor izvršnih direktora na čijem je čelu direktor, koji se bira sa mandatom od pet godina (trenutno tu funkciju obavlja Džems D. Volferson).
       Od osnivanja do danas, struktura Banke je bitno izmenjena, tako da sada govorimo o Grupi Svetske banke koju čine:
       1. International Bank for Reconstruction and Development (IBRD),
       2. International Finance Corporation (IFC, pod čijom upravom se nalazi Southeast Europe Enterprise Development - SEED),
       3. International Development Association (IDA),
       4. International Centre for Settlement of Investment Disputies (ICSID),
       5. Multilateral Investment Guarante Agencdž (MIGA) i
       6. Foreign Investment Advice and Services (FIAS).
       Za IBRD (koja odobrava zajmove) i IDA (koja odobrava kredite) često se koristi zajednički naziv Njorld Bank, odnosno Svetska banka.
       Glavni cilj je borba protiv siromaštva, a projekti za koje se odobravaju sredstva moraju biti održivi i sa dugoročnim efektima. Sredstva se obezbeđuju na različite načine. IBRD izdaje obveznice na međunarodnim tržištima kapitala, pozajmljuje novac državama, finansira projekte i naplaćuje troškove i maržu. IDA se finansira od nepovratnih donacija iz industrijskih država, od otplaćivanja ranijih kredita, od dohotka ulaganja iz donacija i doprinosa iz IBRD profita.
      
       SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA
       World Trade Organization - WTO je međunarodna institucija pod čijim se okriljem uređuju odnosi između zemalja članica u oblasti međunarodne trgovine, promoviše slobodna trgovina, smanjenje carina i drugih barijera na otvorenom tržištu. Izrasla je iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (General Agreement on Tariff and Trade - GATT) koji 15. aprila 1994. na pregovorima u Urugvaju završen potpisivanjem Sporazuma o uspostavljanju STO i postaje njegov integralni deo.
       Osnovne funkcije STO su:
       1) usaglašavanje nacionalnih spoljnotrgovinskih politika
       2) sprovođenje sporazuma koji su postignuti u okviru STO
       3) nadzor nad vođenjem nacionalnih spoljnotrgovinskih politika
       4) rešavanje trgovinskih sporova nastalih između zemalja članica
       Najviši organ STO-a je Ministarska konferencija u kojoj su predstavljene sve zemlje članice. Sastavljena je od četiri tela:
       1) Generalni savet
       2) Komitet za trgovinu i razvoj
       3) Komitet za platnobilansna ograničenja
       4) Komitet za budžet, finansije i administraciju
       STO donosi odluke konsenzusom. U izuzetnim situacijama kada nije moguće postići konsenzus, pristupa se glasanju po principu - jedna zemlja, jedan glas.
       STO doprinosi procesu liberalizacije i ekspanzije međunarodne razmene putem smanjenja carina i subvencija, usklađivanja trgovinskih politika, porasta konkurentnosti i dr. što zajedno deluje stimulativno na rast svetske privrede, zaposlenosti i životnog standarda. Protivnici delovanja STO smatraju da je ova organizacija suviše moćna, jer može da nameće promene zakona suverenim državama i da se meša u njihovu politiku, zatim da ne štiti dovoljno interese radnika i uopšte se ne bavi problemima zaštite zdravlja i životne okoline koji su vezani za međunarodnu razmenu.
       Najviši organ STO-a je Ministarska konferencija u kojoj su predstavljene sve zemlje članice.
      
       SVETSKI SOCIJALNI FORUM
       Skup, savetovanje levog bloka antiglobalista ili preciznije alterglobalista (alternativnih globalista) koji se do sada (do 2003. godine) dvaput održao u gradu Porto Alegreu na jugu Brazila. Poslednji put ja na skupu, po procenama organizatora, prisustvovalo oko 70.000 ljudi iz celog sveta. Skup se održava u istom vremenskom periodu kada i Svetski ekonomski forum.
      
       SVETSKI EKONOMSKI FORUM
       Međunarodna organizacija koja periodično organizuje savetovanje svetskih vođa, predstavnika velikih korporacija i stručnjaka iz različitih oblasti povodom globalnih pitanja i problema. Iako nezavisna organizacija, Forum je finansiran od oko 1 000 vodećih svetskih korporacija.
      
       TREĆI PUT
       Političko-ekonomski kurs socijalističkih i socijaldemokratskih partija država članica Evropske unije, označen od strane Tonija Gidensa kao alternativa levoj (komunizam) i desnoj (kapitalizam) opciji. Suština ideje i prakse je izmenjen način delovanja socijaldemokratije u uslovima globalizacije i ekonomskog neoliberalizma kroz sinergiju privatnog i javnog sektora. Nezadovoljavajući rezultati u oblasti socijalne politike koji su uticali na oštar pad popularnosti socijaldemokratskih partija prinudili su Evropsku socijalističku partiju, nakon izbornog poraza portugalskog socijalističkog premijera Guteresa, da na sastanku u Barseloni 2002. godine proglase usklađivanje ekonomskih reformi sa socijalnim interesima kao prvenstveni zadatak evropske socijaldemokratije, gde je politika trećeg puta izbačena iz programa Socijalističke internacionale.
      
       TOBINOVA TAKSA
       Takođe poznata kao Taksa na razmenu valuta, jeste taksa koju je osmislio profesor Džejms Tobin još 1972. godine. Po njegovom mišljenju, taksa bi sprečila špekulacije valutama tako što bi se svaka razmena oporezovala u nivou od 0,01 posto do 0,5 posto. Glavna svrha takse je da se obeshrabri nestabilno kratkoročno ulaganje i njegov narušavajući efekat na valutu države. Pretpostavlja se da bi se primenom ove takse mogla dobiti sredstva od oko 150 do 300 milijardi dolara na godišnjem nivou, koja bi se zatim mogla iskoristiti za razvoj nerazvijenih delova planete (po procenama UN, potrebno je oko 225 milijardi dolara godišnje da bi se svet lišio nepotrebnog uništavanja okoline i najgoreg oblika siromaštva). Taksa još nije stupila na snagu (maj 2002. godine).
      
       VESTERNIZACIJA
       Društveni proces preuzimanja tekovina zapadne civilizacije. Pozapadnjačenje se odražava različito u različitim društvima i zavisi najviše od stepena uticaja evropskog društva i odlika društva koje prima zapadne vrednosti. Koristi se u pozitivnom i negativnom značenju. U pozitivnom smislu, pozapadnjačenje predstavlja integrisanje zapadnih vrednosti u kulturu koja pripada drugom civilizacijskom krugu. Protivnici zapadnih vrednosti koriste termin da bi označili preterano primanje tekovina zapadnih društava koje ugrožavaju temelje funkcionisanja drugih društava. U eri globalizacije često se poistovećuje sa amerikanizacijom.
      
       (Odlomci iz knjige “Aspekti globalizacije”, priredili G. Milovanović i dr., Beogradska otvorena škola)
      
       Ilustracije: Rastko Ćirić