Koji su svetski gradovi najviše povezani u smislu finansijskih i poslovnih usluga - računovodstva, oglašavanja, bankarstva i finansija, osiguranja, pravnih i upravnih konsultantskih usluga?

      Novo istraživanje profesora Pitera Tejlora sa Univerziteta Lafboro, koje je finansirao ESRC (Savet za ekonomska i društvena istraživanja), stavlja London i Njujork daleko ispred ostalih. Dok to i ne predstavlja veliko iznenađenje - mada takvo merenje nikada ranije nije obavljeno - istraživanje donosi mnoga druga iznenađenja.
       Tokio se obično vezuje za Njujork i London, kao tri svetska “globalna grada”. Ali prema analizi profesora Tejlora - koji koristi specijalan i jedinstven paket podataka zvaničnih mreža stotinu poslovnih uslužnih firmi da bi izmerio veze između 316 gradova širom sveta i procenio relativnu “vezivnost” svakog grada - Tokio se rangira ispod Hongkonga i Pariza. Hongkong, koji se rangira kao treći, odražava tekući uticaj nastajućeg kineskog tržišta na globalno snabdevanje poslovnim uslugama.
       Čista brojka povezanosti među gradovima veoma je značajna: 123 grada imaju nivoe povezanosti od najmanje jedne petine londonske brojke. To su gradovi sa svih strana sveta, uključujući Lagos i Najrobi u Africi, Limu i Bogotu u Latinskoj Americi i Karači i Kalkutu u južnoj Aziji. Ali generalno, ti dobro povezani gradovi koncentrisani su u Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi i pacifičkoj Aziji.
       Globalizacija nije monolitna: uzorak finansijskih i poslovnih usluga širom sveta varira prema sektoru, stvarajući šest različitih globalizacija:
       - zakonsko/bankovni uzorak koji se artikuliše preko Frankfurta i Minhena kao panevropski proces
       - Bankovni uzorak koji se fokusira na pacifičku Aziju i artikuliše preko Tokija
       - Oglašivački uzorak koji se artikuliše preko Njujorka i pokriva nacionalna tržišta širom sveta
       - Američki zakonski uzorak koji se artikuliše preko Njujorka i Vašingtona
       - Računovodstveni uzorak sa “zapadnjačkom granom” širom sveta, koji se artikuliše preko Londona
       - Menadžmentsko/konsultantski uzorak koncentrisan u Sjedinjenim Državama, koji se artikuliše preko Čikaga.
       Ostali gradovi imaju različite uloge kao ulazna mesta za regionalna i nacionalna tržišta, izvan specifičnih sektora finansijskih i poslovnih usluga:
       - Glavni ulazni gradovi su Hongkong za Kinu, Singapur za južnu Aziju, Majami za Karibe i Latinsku Ameriku, Mumbai za Indiju, Toronto za Kanadu, Sidnej za Australiju, Sao Paulo za Brazil i Južnu Ameriku, i Meksiko Siti za Meksiko.
       - Ima gradova koji razvijaju nova ulazna mesta za nastajuća tržišta; naime, Moskva za Rusiju i Peking za Kinu.
       Kako se gradovi povezuju jedan s drugim u smislu finansijskih i poslovnih veza, to zalazi u samo srce globalizacije. Ali do sada nismo dobili podatke da bismo mogli razumeti to povezivanje. Ironija svetske mreže gradova, sa izuzetkom Njujorka i Majamija, jeste što su američki gradovi mnogo lokalizovaniji u svojim vezama nego što su to gradovi u Zapadnoj Evropi i pacifičkoj Aziji. Njihova preterana orijentacija na SAD u vezi je s veličinom domaćeg tržišta, što znači da strategija rasta firmi globalnih usluga zasnovanih na SAD, nema potrebu za globalizacijom na širokoj skali.
       Ovo istraživanje - prva globalna urbana analiza - pokazuje međusobno povezan poslovni svet organizovan putem gradova, s hijerarhijskim, regionalnim i sektorskim varijacijama. Rad prof. Tejlora jeste poziv da se pogleda u naš svet na nov i različit način. Ovde nam naši gradovi služe kao sočiva da kroz njih vidimo svet kao globalno povezanu mrežu. Ovo odudara od uobičajenog viđenja sveta na “internacionalan” način, i baca posebnu svetlost na zemlje i granice. S globalizacijom, i gradovi moraju biti shvaćeni mnogo ozbiljnije.