Lokalno i globalno gledano, život postaje sve nepregledniji. To je nemački filozof Jirgen Habermas sasvim tačno uočio pre skoro dve decenije, ne sluteći da će naš život u najkraćem vremenu, istorijski nepojmljivom brzinom, postati stostruko komplikovaniji i kompleksniji - tehnološki, ekonomski, kulturno, vrednosno.

      Razmere i posledice isprepletenosti svega sa svačim se, po prirodi stvari, danas mogu teško sagledati, kako to Habermasov zemljak, sociolog Ulrih Bek, formuliše: “Kada iz Pariza komuniciram sa prijateljem u Tokiju elektronskom poštom, kada neposredno posmatram kulturne događaje širom sveta a da ne napuštam svoj dom, kada se podaci iz mog personalnog dosijea koriste od vlada i korporacija širom planete bez mog znanja, kada kupujem u drugim zemljama preko kompjutera, pitanje koje lebdi na svim ustima je: gde ja živim, ko sam ja, kome i gde pripadam?”
       Jedno je sigurno u moru planetarnih nepreglednosti i nepoznanica - niko, ni individue ni nacije, ne mogu danas da se prave kao da žive na pustom ostrvu. Bez obzira na to da li nam se dopalo ili ne, događaji koji tobože nemaju nikakve veze sa nama mogu posredno ili neposredno, a ponekad i odlučujuće, uticati na naš život. Čarobna reč, kojom se taj fenomen obično - pežorativno ili odobravajući - objašnjava, glasi “globalizacija”, a malo ko zna šta se pod tim pojmom zaista podrazumeva.
       Specijalni dodatak NIN-a o globalizaciji, drugi u saradnji sa Karić Fondacijom, predstavlja, s obzirom na širinu i obuhvatnost teme, više skroman pokušaj približavanju najzagonetnijem fenomenu našeg doba.
       Ipak, pogled na današnji svet nam otvara naš istaknuti sociolog Miroslav Pečujlić na veoma pristupačan način, mada sa ne toliko svetlim dijagnozama globalnog i lokalnog stanja. Kockice obilatog mozaika globalizacije slažu u raznim bojama nobelovac i zastupnik radikalnog libertarijanizma Milton Fridman kao i najpoznatiji sociolog našeg vremena Ričard Senet, koji govori o društvenim i individualnim posledicama novog vida rada, i Arundati Roj, indijska književnica i vodeći protagonista antiglobalističkog pokreta.
       Jedna od gorućih tema, koja bi trebalo da se tiče svakoga ma koju teoriju - globalističku ili antiglobalističku ili nešto između - on zastupao, jeste pitanje jednog od osnovnih sredstava za život i pretnja da ono bude oteto čoveku, a to je voda. NIN-ov dodatak prikazuje i to alarmantno stanje.
       Putokaz kroz doba globalnih procesa predstavljaju u ovom dodatku i druge teme, a da pri tome jedna bitna nije zaboravljena - kako stoje Srbi sa globalizacijom? Imamo i odgovore na to složeno pitanje - ozbiljne i jedan šaljiv.
      
       MIRA BEHAM