Da li su dva slučaja pretnji beogradskim profesorima samo brzopleto povezani i izolovani incidenti čiji kontekst i motivi još uvek nisu do kraja razjašnjeni ili zaista mogu da posluže kao dokaz za povampirenje nacionalističkog bezumlja

      Profesor Predrag Polić sa Hemijskog fakulteta nestao je 15. marta nakon što je dobio SMS poruku “proći ćeš kao Đinđić”, a nekoliko dana kasnije profesoru Filozofskog fakulteta Aljoši Mimici stiže pismo u kome mu se saopštava “proći ćeš kao prof. Polić”. Za Polićem se traga, a Mimica i njegov advokat Ivan Janković podneli su krivičnu prijavu Prvom opštinskom tužilaštvu.
       Ono što povezuje ova dva slučaja, jeste da su obe poruke upućene profesorima Beogradskog univerziteta koji su hrvatske nacionalnosti, a potpisnici su navodne organizacije očigledno slične ideologije: “patrioti Srbije”, u Mimičinom pismu, odnosno “srpski nacionalisti” u Polićevom slučaju. To je i poslužilo kao povod da se u javnosti ova dva slučaja povežu i dobiju etiketu opominjućih incidenata na nacionalnoj osnovi, izazvavši lavinu reagovanja i negodovanja od strane nevladinih organizacija, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu. Ipak, iako u javnosti dominiraju interpretacije događaja koji ukazuju na renesansu šovinizma, dekan Hemijskog fakulteta Sofija Sovilj, povodom slučaja Polić kaže: “Sigurno ne mislim da je u pitanju nacionalna pripadnost, čak sam sigurna da većina kolega i ne zna ko je koje nacionalnosti na fakultetu niti se bilo kada postavljalo pitanje nečije nacionalnosti.”
       Ipak, kao dekan, profesor Polić je imao dve prilično burne godine na fakultetu. Kako NIN nezvanično saznaje, Polić je bio jedan od retkih dekana koji je nakon oktobarskih događanja izabran po starom Zakonu o univerzitetu, imenovanjem direktno od strane ministra, dok je na većini drugih fakulteta dekane biralo nastavno-naučno veće. Prema rečima našeg sagovornika, Polić je zbog toga imao žestok otpor među zaposlenima. Ilustracije radi, Polić prošle godine nije prošao na izboru za redovnog profesora na Nastavno-naučnom veću, kao ni na ponovnom izboru za dekana u oktobru, što svedoči o podelama i sukobima na fakultetu koji mogu biti stručni, profesionalni ili lični, ali se nisu zasnivali na nacionalnoj osnovi.
       Slučaj Polić dodatno mistifikuju i tvrdnje njegovih kolega da je on i tokom prošle godine nestao na nekoliko dana a da niko nije znao gde je. Uz činjenicu da je imao i zelenu kartu za boravak u SAD, sve navedeno otvara i mogući scenario da je Polićev nestanak možda i lični čin i da nije u direktnoj vezi sa pretnjama.
       A profesor Mimica? On je već imao iskustva sa telefonskim pretnjama i uvredama budući da se angažovao u mirovnom pokretu i bio protivnik rata i politike počivšeg režima. Ipak, ono što bi svakako moglo inicirati ili inspirisati poslednje zastrašivanje, jeste činjenica da je Mimica osnivač Beogradskog kruga i recenzent dve knjige u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo. Povezanost sa nevladinim organizacijama, pogotovo onim koje su aktivno angažovane na osetljivom terenu suočavanja sa prošlošću, lako može da iznervira domaće desničare koji, kada celu stvar ocene kao “protivsrpsku rabotu”, reaguju pretnjama. Uglavnom anonimnim.
       Zato autore ovakvih poruka, naravno, nije lako uhvatiti, što potvrđuje i Ivan Janković, advokat profesora Mimice. “Ipak, za ovih petnaest godina takvih pisama je bilo na hiljade, ja sam ih u svojoj praksi video na desetine, a policija nikad ništa nije preduzimala. Da se odranije pravila jedna baza podataka gde bi se svako takvo kriminalistički obrađeno pismo čuvalo, onda bi bila i veća verovatnoća da se autor bilo kog određenog pisma utvrdi i identifikuje”, kaže Janković za NIN.
       Da li iza pretnji Mimici stoje isti oni koji su poslali poruku i Poliću, Janković nije hteo da spekuliše. Jedina veza koja je očigledna, jeste da se Polić pominje u tekstu pisma adresiranog na Mimicu, kao i da je Polić potpisan kao njegov navodni pošiljalac. I pored očigledne namere autora da nestanak profesora Hemijskog fakulteta iskoristi kao zgodnu provokaciju, samo pismo je krajnje nelogično: ispalo je da Mimici preti prof. Polić da će “proći kao prof. Polić”.
       To na kraju krajeva i nije jedina aljkavost ovog pisma koje iako neveliko, predstavlja svojevrsni gramatički debakl. Delom i zato što autor očigledno svakodnevno koristi latinično pismo, te su latinična slova tu i tamo spontano umetnuta ili precrtana tako da je poruka na kraju ispala prilično musava. Da ne pominjemo činjenicu da jedan autentičan “srboljubac” nikad ne bi ni koristio mrsko mu pismo, a ćirilicu čuvao za svečane prilike kao što je ispisivanje pretnji. Istina, u glavnoj poruci pisma “idi odmah odavde ili popi otrov” može se učitati i parafraza sokratovskog izbora između otrova i dobrovoljnog progonstva. Ipak, verovatnije je da je u pitanju puka koincidencija, s obzirom na to da se autor nije previše zanimao ni za pravopis a kamoli za simbolička čitanja teksta.
       Na tribini “Protiv ekstremizma i diskriminacije”, održanoj prošle nedelje na Filozofskom fakultetu, moglo se čuti da “pretnje profesorima Univerziteta u Beogradu nisu usamljeni incidenti niti slučajnost, već je to sistematsko obnavljanje mržnje koju razvejava ekstremni nacionalizam” (prof. dr Zagorka Golubović), dok se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava, Centra za antiratnu akciju i Fonda za humanitarno pravo, kaže da “ovi događaji nedvosmisleno pokazuju da mračni glasovi prošlosti pojačavaju napore da homogenizuju javnost protiv politički i etnički drugačijih”. Na pomenutoj tribini prof. dr Sreten Vujović čak je i otvoreno izrazio stid što na Filozofskom fakultetu pod velom demokratije i pluralizma deluje studentska organizacija “Sv. Justin Filozof” koja raspiruje versku i nacionalnu netrpeljivost.
       Ivan Janković, međutim, smatra da je pismo upućeno profesoru Mimici verovatno delo pojedinca. Ukoliko je to tačno, cela stvar bi i dalje bila za osudu ali bi se mogla protumačiti i kao sasvim lična i anonimna demonstracija vlastite gluposti, a ne deo nekog šireg i narastajućeg fenomena. A Justin Filozof je onda tu nevin.
      
       JELENA VUKOTIĆ