NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

U penziju po novom

Unmik je na Kosovu uveo kapitalizovan penzijski fond i socijalnu penziju za sve starije od 65 godina

      U utorak usvojeni novi Zakon o invalidsko-penzijskom osiguranju trebalo bi da već u petak osvane u novom izdanju “Službenog glasnika Republike Srbije” i da na snagu stupi istog dana. Zakonom je ukinuto pravo budućim penzionerima da pred odlazak u penziju izaberu najpovoljnijih deset godina radnog staža. Bez izuzetaka, prelaznih rešenja i postepenog navikavanja na novinu, svima će u penzioni osnov biti uračunat ceo radni staž. Pošto im je za punu penziju potrebno pet godina manje radnog staža nego muškarcima, što bi po novom rešenju moglo da ih dovede u neravnopravan finansijski položaj, ženama će obračunom, penzije biti povećane u proseku za 15 odsto. Poljoprivredna domaćinstva će imati obavezu da penzijsko osiguranje uplaćuju za samo jednog svog člana, dok će ostalima kao mogućnost ostajati dobrovoljno dopunsko osiguranje.
       Zakon predviđa da se za svakog penzionera i za svaku godinu staža posebno utvrdi lični koeficijent kao odnos između prosečne plate u Srbiji i lične plate, pa njegov prosek pomnoži sa godinama staža. Kako bi se izjednačio položaj sadašnjih i budućih penzionera lični bod penzionera biće pomnožen sa korektivnim opštim bodom do koga se došlo tako što je masa penzija onih koji su se penzionisali tokom protekle dve godine podeljena sa njihovim ličnim bodom.
       Simulacija, koju je Ministarstvo za socijalna pitanja uradilo na grupi od 67 000 penzionera penzionisanih tokom poslednje dve godine, navodno je pokazala, da se iznos penzije neće promeniti za one koji bi primali između devet i 12 hiljada dinara mesečno, da će taj iznos za tri do sedam odsto biti veći za one koji bi primali između tri i devet hiljada dinara, a manje penzije za tri do 10 odsto imaće oni sa penzijom većom od 12 000 dinara.
      
       Sad je moderno da se poredimo sa bivšim jugoslovenskim republikama. Makedonija je kao sad Srbija odmah prešla na računanje celog radnog staža u penzijski osnov dok je Hrvatska penzijsku reformu sprovodila postepeno i isključujući iz nje starije od 50 godina. Kakva su bila iskustva sa jednim i drugim rešenjem?
       - Mi smo mnogo radili sa socijalnim partnerima da bismo kad je reč o zakonu koji se tiče svih imali jako važan konsenzus. Između ostalog i u vezi s njihovim zahtevom da se na nova penzijska rešenja pređe postepenim produžavanjem radnog veka koji se uračunava u penzijski osnov. Računicama smo ih ubedili da je to, u stvari, nepovoljnije rešenje.
      
       Već ste sami rekli da će novom formulom za izračunavanje penzija biti pogođeni osiguranici sa nestabilnijim karijerama. Koliko će to osiguranika biti i kakav će efekat imati na penzioni fond?
       - Novom formulom izbegli smo penzijsko privilegovanje svih onih koji su radili tokom specifičnih devedesetih godina. Jer, zahvaljujući inflaciji i načinu obračuna prosečne plate, ispalo je da su svima koji su radili devedesetih godina i kojima je uplaćivan penzijski doprinos, te godine najpovoljnije za penzionisanje. Kad pogledate odnos prema prosečnoj plati proizlazi da su svi koji su radili devedesetih godina imali veću platu od prosečne. Jer, najpre je prosečna plata izračunavana kao odnos mase plata i zaposlenih koji platu primaju, a onda kao odnos mase plata i ukupnog broja zaposlenih, što je prosečnu platu značajno smanjilo.
      
       Kakav će biti finansijski efekat novousvojenih zakonskih izmena za penzioni fond?
       - Na kratak rok neutralan, ali na srednji rok bi trebalo da bude ustanovljena razlika između poslednje plate i prve penzije i da plate rastu brže od penzija.
      
       Koliko će još dugo penzioni fond biti subvencionisan iz budžeta?
       - Sigurno još dugo. To je i pitanje visine stope doprinosa koje smo smanjili da bismo radno mesto učinili jevtinijim, a zato smo fond učinili zavisnim od budžeta. Pri ovom nivou doprinosa, uravnoteženje samog fonda se u narednih nekolik godina ne može očekivati.
      
       Slede li nam nove izmene penzijskih propisa?
       - Na srednji rok može da se očekuje izjednačenje žena i muškaraca i u smislu visine penzija i starosne granice, što podrazumeva dalje pomeranje starosne granice. Razvijene zemlje imaju visoku starosnu granicu za odlazak u penziju, ali one nemaju industrije u kojima je rad zaista opterećenje za ljude u određenim godinama. Da li će do tih promena doći za deset godina ili ranije teško je reći. Moja je procena da smo već uradili ono čime smo se uskladili sa regionom, da smo se našli negde na onim pokazateljima koji su čak prihvatljivi i za Evropsku uniju i da dalje ne bismo morali da žurimo.
      
       Možemo li očekivati skoro uvođenje obaveznog dopunskog osiguranja?
       - Lično sam najviše sklona, ali to srećom neće biti za vreme mog ministarskog mandata, razmišljanju o nekim specifičnim kategorijama zaposlenih, kao i da se obavezno dopunsko osiguranje veže za teška radna mesta koja podrazumevaju beneficirani radni staž. Tu bi poslodavac bio obavezan da te ljude dopunski osigura ustanovljavanjem pravih štednih računa. Za nas je neprihvatljivo da generalno uđemo u obavezno dopunsko osiguranje na način na koji su to učinile neke druge zemlje. Jer, to bi značilo da mlađi osiguranici, oni starosti oko 40 godina, ne uplaćuju ceo doprinos u penzioni fond nego da jedan njegov deo ide na njihove štedne račune i tamo se kapitalizuje. To bi pri tekućem finansiranju penzija, kakvo imamo, značilo još manje novca za islatu penzija postojećim penzionerima.
      
       Kosovo se smatra političkom temom par ekselans. Zato je vest da ćete vi predvoditi delegaciju Srbije za pregovore sa Unmikom bila malo iznenađenje?
       - To je ad hok formirana delegacija za pregovre o svakodnevnim problemima kao što je problem penzija nekoliko desetina hiljada raseljenih lica sa Kosova. Oni ne mogu da dođu do dokumentacije potrebne za ostvarivanje prava na penziju, pa im se ovde odobravaju privremene penzije. O tome je, recimo, trebalo da razgovaramo, ali i o prenošenju nadležnosti sa Unmika na lokalne organe. Ti pregovori su zbog tragične smrti Zorana Đinđića odloženi, da li će sada ta ideja biti realizovana ili će se stvar vratiti na političke teme, ne znam.
      
       Da li je sa Kosova bilo materijalnih zahteva prema sektoru kome ste vi na čelu?
       - Ne zvanično, ali smo čitali u novinama koje tamo izlaze, postoje dileme da ne kažem potraživanja, da oni koji su do 1999. godine ostvarili pravo na penziju, pravo na tu penziju imaju i dalje. Ali, tu se radi o nerazumevanju suštine tekućeg načina finansiranja penzija: time što uplaćujete doprinose dok radite, stičete pravo da vas neki budući uplatioci doprinosa izdržavaju, odnosno izdvajaju za vaše penzije. Činjenica je da se danas penzioni fond ne puni doprinosima sa Kosova i Metohije, prema tome nema osnova da sadašnje penzionere izdržavaju sadašnji zaposleni sa tog područja. A i do 1992. godine je penzioni fond za Kosovu bio potpuno odvojen fond, a od 1992. do 1999. to je funkcionisalo kako direkcija i analize pokazuju da su tamo prikupljeni doprinosi bili manji od isplaćenih penzija jer je zaposlenost bila niska, jer su postojale paralelne institucije.
      
       Kakav je penzioni sistem na snazi na Kosovu?
       - Unmik nas je pre dva meseca obavestio da je na Kosovu uvedena socijalna penzija i kapitalizovani penzioni fondovi. Socijalna penzija znači da pravo na neku, čini mi se vrlo nisku penziju od 30 evra, stiče svako čim napuni 65 godina. A zaposleni svoje doprinose uplaćuju na individualne štedne račune, te se pare ulažu, obrću i jednog dana kad dođu do odgovarajuće starosne granice, penzija će im biti isplaćivana sa ličnog štednog računa. Na Kosovu je bilo lako preći na kapitalizovane fondove jer je tamo došlo do sloma penzijskog fonda, jer je mali broj ljudi radio u društvenim i državnim firmama, jer je stanovništvo vrlo mlado, imaju tek šezdesetak hiljada penzionera. Oni imaju pravu starosnu piramidu, za razliku od nas...
      
       R. Ć.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu