NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Triput meri, jednom ruši

Da je htela, vlast je i dosad primenom poreskih zakona mogla da oduzme imovinu stečenu kriminalnim radnjama

      Dobri vicevi su večni. Kao onaj o Lali koji je na jedno od omiljenih kritičkih CK pisama partijskoj masi zapitao: “Jel, ovo oni pišu nama ili mi njima?” Tako danas stvari stoje sa direktnim ili “saznaje se” saopštenjima naših aktuelnih vlasti. Zaprepašćeni što ih mi nismo obavestili da su se izvesni do juče lojalni građani i patriote kao Krezovi obogatili najpre krađom automobila, zatim dilovanjem droge, pa , kad su im apetiti i konkurencija porasli, i novim poslom - otmicom biznismena i njihove dece. Osvanule su po novinama slike grandioznih građevina podignutih, sad čujemo, i na mestima prvobitno predviđenim za izgradnju merno-regulacionih stanica, cela Srbija je bez daha pratila direktan prenos rušenja “pomoću čekića i nakovnja građevinske grdosije koju ni bombe ne mogu da sruše”.
       “U javnosti se još uvek ne spominju imena političara koji su, nesumnjivo, takođe bili umešani” (psiholog Žarko Trebješanin) sem što je lider Nove Srbije Velimir Ilić, priznajući da poznaje mnoge ljude iz podzemlja, obavesti javnost da “prevrat 5. oktobra 2000. godine nismo mogli da ostvarimo sa akademicima, profesorima univerziteta i uglednim javnim i kulturnim radnicima, nego sa ljudima sumnjive prošlosti i ponašanja”, što su “vrlo dobro znale i druge vođe DOS-a kao što su Zoran Đinđić i Nebojša Čović” , ali “drugo je pitanje kakav je odnos kasnije trebalo imati sa tim ljudima”.
       E, kakav je odnos bio dosad, nećemo, izgleda, uskoro saznati, ali pošto rušenje u zemunskoj Šilerovoj 38 nije bilo ni uspešno ni u javnosti primljeno kako se očekivalo, prvo su se naljutili reformisti Mileta Isakova i najavili podnošenje predloga zakona o konfiskaciji imovine stečene organizovanim kriminalom, a onda je skoru izmenu Zakona o krivičnom postupku u tom smislu najavio i ministar pravde Vladan Batić. “Rešenje o rušenju zgrade u Šilerovoj donela je Skupština opštine Zemun, ali ubuduće će biti stvoreni uslovi da se ide na konfiskaciju i prenamenu takvih objekata u socijalne svrhe”, rekao je za NIN srpski ministar urbanizma i građevina Dragoslav Šumarac.
       “Odgovorno tvrdim da bilo kakav zakon o konfiskaciji ne bi imao pokriće u sada važećim ustavima ni Srbije i Crne Gore ni Srbije, ali uvođenje tog instituta u zakon nije ni potrebno pošto dovoljno mogućnosti za oduzimanje i prodaju takve imovine na javnoj dražbi pružaju i postojeći poreski propisi”, kaže beogradski advokat Sava Anđelković. “Jer, ako sam ja danas niko i ništa, a već sutra imam tri vile i 30 automobila, to je dovoljan razlog da finansijska policija dođe i pita me odakle mi ta imovina. Siguram sam da ovi o kojima je sada reč, na to pitanje ne bi mogli da odgovore”, dodaje Anđelković.
       On tvrdi da je institucija konfiskacije imovine u krivičnom postupku ukinuta osamdesetih godina a izbačena iz Ustava Jugoslavije pre desetak godina kao nesaglasna sa Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka koju su Ujedinjene nacije donele 1948.godine. “Zakon koji bi u pravni poredak vratio konfiskaciju, ne bi imao pokrića u Ustavu; bio bi, naime protivustavan”, kaže Anđelković.
       I advokat Milenko Radić slaže se da su raniji zakoni o poreskoj disciplini bili dovoljni da se izađe na kraj sa onima koji su imovinu stekli na nelegalan način, pa i baveći se organizovanim kriminalom, mada je “druga stvar što u praksi od toga nije bilo ništa”. On posebno velike nade polaže u odredbu novog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji prema kojoj bi svi građani Srbije koji u zemlji ili inostranstvu poseduju pokretnu ili nepokretnu imovinu vredniju od 20 miliona dinara (300 000 evra), morali tu imovinu da prijave poreskim organima i, kako kaže srpski ministar za finansije Božidar Đelić, “na taj način krenu u regularan način poslovanja”. “Neki će reći da je to neka vrsta legalizacije ranije stečenog i tačno je da mi očekujemo da ogromna većina naših poslovnih ljudi od sada počne da izmiruje redovno svoje obaveze i da nećemo imati retroaktivne procene, ali tu očekujemo da se žito odvoji od kukolja”, kaže Đelić u intervjuu za dnevni list “Blic”.
       Radić, međutim, nema ništa protiv da se postojeći krivični zakon dopuni institutom konfiskacije i smatra da bi bilo naročito dobro da ta odredba uđe u propise državne zajednice Srbija i Crna Gora i proširi važenje i na drugu članicu te zajednice, ali ne veruje “da bi oni na to pristali”.
       Na teritoriji Srbije institut konfiskacije imovine primenjivan je posle Drugog svetskog rata na osnovu Zakona o vrstama kazni usvojenog 5.jula 1945. godine. Na bazi tog zakona i njegovog člana 14 koji kaže da će “kaznu konfiskacije imovine izreći sud uvek uz kaznu gubitka državljanstva”, imovina je konfiskovana i porodici Karađorđević, kaže advokat Milenko Radić.
       Zatim je 8. maja 1982. godine donet Zakon o ispitivanju porekla imovine, na osnovu koga su donošena rešenja i oduzimana imovina, ali onda kad je država “počela da prodaje, recimo stanove u bescenje”, taj zakon je prestao da važi (5. januara 1990. godine)”. “Zakon je zloupotrebljavan i primenjivan selektivno, jer tada su najbogatiji bili političari i zašto bi ga oni primenjivali na sebe same”, kaže Radić.
       On se ne seća, kao ni drugi advokati koje je konsultovao NIN, da je tokom poslednjih deset, pa i 20 godina bilo konfiskacija imovine po bilo kom osnovu.”Ja bar nisam upoznat”, kaže Radić.
       Aktuelna vlast je 2001. godine donela Zakon o posebnom porezu na ekstraprofit stečen korišćenjem posebnih pogodnosti koji nije dao zadovoljavajuće rezultate.
       Ako se prihvati komentar da su u vreme važenja Zakona o ispitivanju porekla imovine najbogatiji, pa prema tome i prirodni klijenti toga zakona trebalo da budu političari, sva tri dosadašnja posebna zakona o oduzimanju imovine imala su političku notu. Predmet sada najavljenih akcija trebalo bi da budu čisti kriminalci. Ukoliko se u međuvremenu ne obelodani i neka njihova deblja politička zaleđina, što javnost očekuje.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu