“Prošlo je više od godinu dana otkako su izabrane institucije privremene samouprave na Kosovu i vreme je da se suoče sa stvarnim problemima”

      Čović pokušava da izazove novi rat na Kosovu, zavapili su prištinski mediji posle nedavne izjave potpredsednika srpske vlade da su “sukobi neminovni” ukoliko ta pokrajina, uz podršku UNMIK-a, nastavi da “klizi” ka nezavisnosti. Strasti, srpske i albanske, uzburkala je odluka prvog čoveka međunarodne administracije Mihaela Štajnera s početka marta da proširi nadležnosti kosovske vlade, beznadežno rastrzane između nerealnih predizbornih obećanja i nemoći da se suoči sa pitanjima manje atraktivnim od rešavanja konačnog statusa Kosova.
       Vlada Bajrama Redžepija će, tako, u skoroj budućnosti dobiti priliku da razreši neka od nebrojenih ekonomskih pitanja, kao i probleme u zdravstvu i javnim službama. Štajner je, istovremeno, za Unmik i Kfor zadržao brigu o manjinama, kontrolu bezbednosnih struktura, spoljnu politiku.
       Vlasti u Beogradu i kosovski Srbi oštro su se suprotstavili “klizanju u nezavisnost”, smatrajući da proširivanje ingerencija kosovske vlade, praktično, predstavlja početak kraja rešavanja konačnog statusa Kosova. “Tu su, čini mi se, srpske vlasti delimično u pravu. Međunarodna zajednica će, pre no što pitanje statusa Pokrajine bude zvanično otvoreno, svakako testirati sposobnost institucija da preuzmu odgovornost za stanje na Kosovu.
       Pri tom značajan činilac predstavljaće i razvoj odnosa između Srba i Albanaca, kao i vlasti u Beogradu i Prištini”, rekao je za NIN zapadni diplomata koji je želeo da ostane anoniman. Istovremeno, misija UN na Kosovu obznanila je kako je prenošenje nadležnosti sa međunarodne administracije na kosovske institucije “saglasno duhu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN” - temeljnog akta trenutnog statusa Kosova i svojevrsne “Kvake 22” prema kojoj je sve moguće ali i ništa nije tako lako kao što možda u prvi mah deluje.
       “Beograd ne može da dozvoli da Unmik na Kosovu radi šta mu padne na pamet”, rekao je Čović agenciji Beta, naglašavajući da srpske vlasti ni u kom slučaju ne mogu da budu preskočene prilikom neke buduće procene jesu li ili ne u Pokrajini postignuti međunarodni standardi, što je često isticano kao najznačajniji faktor prilikom odlučivanja o konačnom statusu pokrajine. “Ajde da vidim da uradi Priština nešto bez Beograda. Ajde neka proglase nezavisnost Kosova.
       Taj ko to uradi, taj će nositi odgovornost za sukobe, jer ćemo mi onda morati da reagujemo - da zaštitimo svoju teritoriju i svoj narod. Mora da bude jasno i međunarodnoj zajednici da ćemo mi to braniti. Mi nismo za to, ali nemojte da nam uzimate sve”, rekao je Čović. Istovremeno, kosovski Srbi najavili su proteste zbog Štajnerove odluke.
       Čović, međutim, neće uspeti da zaustavi proces prenošenja novih ingerencija na Vladu Kosova, jer je taj proces u toku, tvrdi Redžepi, dodajući da je izjava potpredsednika srpske vlade “neumerena”, i da međunarodna zajednica treba da u što skorije vreme, a “najkasnije za godinu-dve”, okonča proces rešavanja konačnog statusa Kosova.
       Srpski član Predsedništva Skupštine Kosova, Oliver Ivanović rekao je, međutim, da bi Štajnerovo insistiranje da se dodatne ingerencije ipak prenesu na Redžepijevu vladu, moglo dovesti do izlaska Srba iz institucija. S obzirom na njihovu zastupljenost u kosovskim javnim službama, ali i institucijama, teško je i pomisliti da bi takav korak mogao zabrinuti predstavnike međunarodne zajednice, pogotovo ukoliko se u obzir uzme način na koji je svojevremeno definisan ustavni okvir Pokrajine, u čijoj izradi Srbi, takođe, nisu učestvovali.
       “Mislim da će Unmik morati da obavi nekoliko razgovora sa vlastima u Beogradu i kosovskim Srbima i reši problem na obostrano zadovoljavajući način. Pitanje transfera dela ingerencija, svakako, ne sme da predstavlja prepreku za suštinski napredak odnosa između vlasti u Beogradu, međunarodne administracije i kosovskih institucija”, ocenio je zapadni diplomata.
       Nepostojeći odnosi dva decenijama zavađena naroda na Kosovu, ukoliko se ne računa mržnja, preneli su se i na vlasti u Prištini i Beogradu, te se njihov prvi zvaničan kontakt, ni posle dve i po godine od pada Miloševićevog režima, čak se i ne nazire. Mada su prištinski političari ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i vanredno stanje u Srba koje je usledilo, iskoristili kao odličan alibi za vremenski neodređeno odlaganje početka razgovora sa vlastima u Beogradu, zla sudbina tog susreta bila je poznata i pre snajperskih hitaca ispaljenih 12. marta. Sveobuhvatnom retoričkom gimnastikom, najznačajniji politički prvaci kosovskih Albanaca odbacili su inicijativu za susret sa predstavnicima Beograda - po treći put od oktobra 2000. godine.
       Pre rešavanja konačnog statusa, Kosovo će morati, međutim, da se suoči sa mnogo manje atraktivnim problemima, pre svega sa sve slabijim interesom Amerike za “Balkanskim slepim crevom” usled tekuće akcije razoružavanja iračkog lidera Sadama Huseina. Tu prazninu, koja će se neminovno pojaviti na Kosovu, ali i u ništa manje zlosrećnoj Bosni, kako navode zapadni diplomati, pokušaće da popuni Evropska unija, koja je već preuzela nadziranje mira u susednoj Makedoniji.
       “Operacija Konkordija”, kako je imenovana prva mirovna akcija evropskih snaga, predstavljaće stvaran test sposobnosti EU da se uhvati u koštac sa mnogo većim, ali i komplikovanijim operacijama čuvanja mira posle krvavih međunacionalnih sukoba. Kako navode predstavnici EU, uspeh “Konkordije” otvoriće vrata za preuzimanje misija na Kosovu i Bosni.
      
       RADE MAROEVIĆ