(“Oni koji nemaju srca”, NIN br. 2726)

      Poštovani gospodine Reljiću,
       Čestitam Vam prelazak na puni kolor, koji će sigurno doprineti boljoj prezentaciji vašeg rada i učiniti da NIN ponovo nađe svoje mesto u paleti naših uglednih nedeljnika.
       Nažalost, povod zbog kojeg Vam pišem nije samo ova čestitka već i članak doskorašnjeg, ne znam da li i sadašnjeg, predsednika Upravnog odbora NIN-a, koji ste objavili pod naslovom “Oni koji nemaju srca”.
       U tom članku gospodin Sava Dautović izneo je čitav niz neistina. Kako ste samim pojmom odgovornog urednika za to odgovorni Vi, prinuđen sam da se obratim Vama.
       U skladu sa još uvek važećim Zakonom o štampi, molim Vas da mi na istom mestu i na istom prostoru omogućite objavljivanje nekoliko istina:
       Na svoju radost, zakoračio sam u devetu deceniju. Pozivam Vas da mi odgovorite u čemu se ogleda odsustvo moje orijentacije u vremenu i prostoru, ukoliko me već smatrate nekim “pretendentom”?
       Slobodan sam da Vas obavestim da nisam samokandidovan da ponovo budem prvi čovek SANU.
       Generalni sekretar bio sam devet godina, a ne šest.
       Akademija se, od kada je osnovana, ne podmlađuje. U nju se ulazi na osnovu naučnih rezultata kandidata koji se biraju, bez obzira na njihovu životnu dob.
       Povodom konstatacije da bih mogao da postanem neka vrsta doživotnog predsednika, sa jasnom asocijacijom na pokojnog akademika A. Belića, koji je bio predsednik do svoje smrti 1960. a ne 1966. kako je napisano, želim da Vas obavestim da bih ja sebi zaželeo život duži od mandata. To je, srećom, u Božijoj, a ne autorovoj ruci.
       Sedmojulsku nagradu nisam primio iz ruku Slobodana Miloševića.
       Akademik Hajdin nije nov čovek na čelu SANU. Već dva mandata - 8 godina je potpredsednik Akademije.
       Ne razumem stav da se neideološkim čovekom može smatrati neko ko je, za razliku od mene, bio član partije. Kakve su veze N. Hajdina sa prethodnim režimima, izvolite utvrdite sami.
       Što se tiče prividno neutralne konstatacije da “se smatra” da nije bilo ponovnog glasanja, čime je naneta velika nepravda N. Hajdinu, moram da Vas obavestim da takav predlog niko nije ni učinio. Takođe, nije učinjen ni predlog da se Skupština nastavi.
       U novu proceduru se krenulo da bi Akademija izabrala predsednika, na pismenu inicijativu tri novoizabrana člana Izvršnog odbora, po hitnom postupku.
       Nije tačno da je u Akademiji uvedeno “v. d. stanje”, jer tako nešto nije predviđeno Statutom, kako se to navodi u pomenutom članku, kao što Statutom nije predviđeno ni to da bi Akademijom trebalo da rukovodi jedan od novoizabranih potpredsednika.
       Sasvim je jasno da onome ko je S. D. dezinformisao o ovome, ne odgovara situacija u kojoj bi predsednik pripremio i otvorio predizbornu konferenciju. Suprotno ima manu da bi bilo protivzakonito. Naime, Zakon i Statut jasno propisuju da predsednik SANU zakazuje i predsedava Skupštinom Akademije.
       Tvrdnja da se predstavljam kao v. d. predsednika SANU je kleveta.
       Ovo su “materijalne činjenice” koje potpisnik teksta, kako sam kaže, nije mogao da dokuči. Zato je ponudio “potpune spiskove akademika” raspoređene obrnuto od onoga kako su oni želeli. Dakle, ni to nije tačno.
       Poštovani gospodine glavni i odgovorni uredniče,
       Razumem Vašu poziciju, da predsedniku Upravnog odbora Vaše kuće niste mogli da vratite tekst zbog ovakvog obilja neistina koje sadrži. Njegova tendencioznost rezultat je naših davnih računa, u kojima je S. D. u jedno drugo vreme, u drugom režimu, radio isti posao, tj. neistinama blatio ljude. Zbog toga smo on i ja već decenijama na različitim pozicijama.
       Učešće NIN-a u predizbornim aktivnostima Akademije zasnovano na ovolikoj količini neistina, po mom dubokom uverenju, šteti i Vama i Vašim novinama i Akademiji.
       Na kraju, bez moje saglasnosti objavili ste deo mog Dnevnika, koji je jednog momenta bio predmet razmatranja za objavljivanje i u Vašem cenjenom nedeljniku. Iz činjenice da ste pristali da, suprotno Zakonu, neovlašćeno objavite autorski tekst, proizilaze dva pitanja:
       Da li ćete objaviti i druge moje radove, koji se, na primer, tiču gospodina Save Dautovića? Njihovim objavljivanjem bilo bi sasvim objašnjeno zbog čega ste u prilici da odgovarate za ovakav tekst u listu koji uređujete.
       Da li na ovaj način, makar i nehotično, podržavate pirateriju, u trenutku kada se čitava zemlja bori protiv kriminala? Pretpostavljam da to nije stav ni Upravnog odbora a ni Vaš.
       Skraćivanje ovog pisma, njegovo neobjavljivanje ili objavljivanje na neadekvatnom prostoru, smatraću svrstavanjem u klanove, koji su tema i Vaših novina.
      
       DEJAN MEDAKOVIĆ,
       SANU