Navikli smo da se, s vremena na vreme, na suđenju u Hagu pojave takozvani zaštićeni svedoci. Za sredinu koja nije navikla na tu instituciju bilo je zanimljivo šta je sve potrebno da se preduzme da bi zaštićeni svedoci zaista bili zaštićeni: recimo, deformacija glasa preko mikrofona, kao i lika svedoka na monitorima.
       S efikasnim merama da se uhvate inspiratori, organizatori i izvršioci atentata na premijera Zorana Đinđića, i kod nas je aktuelizovana institucija zaštićenih svedoka, na osnovu zakona koji je donet pre izvesnog vremena.
       Pragmatični Anglosaksonci došli su do saznanja da organizovanom kriminalu najbolje može da se stane na put time što se insajderi sa manjim krivicama, sitne ribe, mogu iskoristiti da provale - velike ribe. Nije slučajno što su pravnu instituciju zaštićenih svedoka preuzeli i Italijani, mučeći muku sa istrebljenjem mafije.
       Zaštićeni svedok ne mora da bude učesnik u protivzakonitim radnjama, već i nečija žrtva ili prosto očevidac. Njemu može biti potrebna anonimnost kada je izvan domašaja zakona još ostalo dovoljno saučesnika koji bi mogli da se svetite svedocima čije ih svedočenje tereti.
       Reč svedok potiče od staroslovenskog glagola veti, koji je značio znati. “Spelovanje” staroslovenske azbuke, kao što mnogi znaju, počinje ovako: az, buki, vjedi. Znači na trećem mestu je glagol veti za označavanje slova v. Prema tome, svedok je onaj koji nešto zna, baš kao što je i u engleskom reč njitness vezana za pojam znanja. Latini su svedoka zvali testis. Kod komediografa Plauta se može naći ista reč u značenju testis, muda, što je danas i medicinska reč za istu mušku star. Biti svedok očigledno je za Rimljane značilo imati muda.
      
       JOVAN ĆIRILOV