NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ništa ispod pojasa

Francuski gej časopis Tetu je u jeku izborne kampanje za francuskog predsednika dobio intervjue od oba predsednička kandidata, jer su oni bili svesni da su i homoseksualci deo biračkog tela. Kako je to u Srbiji?

      Prema svetsim istraživanjima u svakom društvu ima sedam, a najverovatnije deset odsto homoseksualaca. Po toj računici u Srbiji ima oko 600 hiljada homoseksualaca i toj publici trenutno se obraćaju jedna radio emisija, dva lista i jedan Internet sajt.
       “Gejming” se emituje na talasima “Beograda 202” kao noćni program između ponedeljka i utorka od jedan čas posle ponoći do četiri sata ujutro. Dušan Maljković, koautor i voditelj “Gejminga”, kaže da naslov ove emisije predstavlja poigravanje sa reči gej ali i aluziju na istoimenu emisiju o kompjuterskim igrama koja je svojevremeno emitovana na Trećem kanalu.
       On ističe da se “Gejming” ne bavi samo homoseksualcima.
       “Emisija se bavi društvom u celini, a samo neke teme se obrađuju sa gej stanovišta. U našoj rubrici ‘Gej treš ikona’ kritikovali smo politiku u oblasti energetike koju vodi Kori Udovički. Cilj emisije je da se bori za slobodu informisanja u svim oblastima”, kaže Maljković.
       “Gejming” se ne obraća samo homoseksualcima već svim seksualno različitim manjinama u našem društvu. Maljković naglašava da se termin seksualno različite manjine odnosi na osobe koje svesno stupaju u dobrovoljne seksualne odnose. Ti odnosi nisu zakonski zabranjeni i tokom njih niko nije ugrožen na bilo koji način. Po njegovom mišljenju “Gejming” je pre svega noćni program čiji je zadatak da zabavi slušaoce “Beograda 202” i zbog toga u njemu gostuju javne ličnosti raznih zanimanja. Među dosadašnjim gostima bili su i pisci Vladimir Arsenijević i Isidora Bjelica, psiholog Tijana Mandić, umetnica Kejt Pendri kao i zagrebački teoretičar Petar Milat. Niko od njih koje je uredništvo ove emisije pozvalo u goste nije odbio da dođe u emisiju.
       “Emisija je nastala na inicijativu ‘Beograda 202’ i on joj pruža punu podršku. Jedina neprijatnost sa kojom se susrećem zato što vodim ‘Gejming’ su preteće SMS poruke koje se povremeno pojavljuju na mom mobilnom telefonu ali na njih ne obraćam pažnju”, kaže Maljković.
       Časopis “Dečko” je najpoznatiji od svih medija koji se obraćaju homoseksualcima. Redakcija ovog lista nalazi se u socrealističkom soliteru na periferiji Novog Sada. Uprkos pričama koje se mogu čuti, zidovi redakcije nisu ofarbani u ružičasto, a nasred redakcije se ne nalazi krevet.
       “Nedavno nam je u poseti bila novinarka koja je bila toliko razočarana što izgledamo kao svaka druga redakcija da smo joj, da bi je utešili, rekli da su dve ribice u našem akvarijumu lezbijke”, kaže Atila Kovač, glavni urednik “Dečka”.
       Prelistavanje ovog lista donosi razočaranje svima koji očekuju senzaciju, jer u listu nema fotografija golih muškaraca.
       “Ukoliko neko želi da gleda gole muškarce neka kupi porno časopis. Mi objavljujemo fotografije lepih muškaraca ali se na njima ne vidi ništa ispod pojasa” objašnjava Kovač.
       Neke od tema kojima se u dosadašnjim brojevima bavio “Dečko” bile su: crkva i homoseksualnost, evropsko gej zakonodavstvo i nacionalizam među srpskim homoseksualcima. Ipak, ono po čemu je ovaj list najpoznatiji i što izaziva najviše komentara je rubrika “Gej ikona” koja je nastala po uzoru na rubriku “Obucite Cicu” koju je svojevremeno objavljivao “Zabavnik”. Čitaoci “Dečka” dosad su mogli da obuku lutkice s likom Čede Jovanovića, Sergeja Trifunovića, Gorana Svilanovića, Mlađana Dinkića, Petra Kapisode, Mila Đukanovića, Nataše Mićić, Toše Proeskog, Jelene Karleuše i Olivere Kovačević.
       Kriterijum po kome se uredništvo “Dečka” rukovodi kada odlučuje koja će se ličnost pojaviti u ovoj rubrici je popularnost koju neko uživa među pripadnicima gej zajednice.
       “Ko je najpopularniji saznajemo na osnovu upitnika i iščitavanja gej sajtova. Posle pojave Čede Jovanovića u ovoj rubrici čuo sam da nam je za to platio DSS. po drugoj verziji smo novac primili od SDB-a a po trećoj nam je novac dao sam DS. Pregledao sam naše knjigovodstvo i video da nam nijedna od tih organizacija nije ništa uplatila pa ih sada pozivam da to učine. Naš izdavač je udruženje ‘New age -Rainbow’ i zbog toga što nas izdaje udruženje a ne pojedinac moramo da platimo 20 odsto više poreza na pripremu za štampu. Pošto posle dve godine izlaženja nismo dobili rešenje o oslobađanju od poreza prihod koji ostvarimo prodajom lista je za 17 odsto manji nego kod drugih listova. Pod tim uslovima nijedan list ne može da se samofinansira tako da smo prinuđeni da budemo ‘strani plaćenici’”, konstatuje Kovač.
       Tiraž “Dečka” je 2 000 primeraka i prodaje se u Srbiji i Crnoj Gori kao i u Republici Srpskoj. Na području bivše Jugoslavije ne postoji list sličnog profila i redakcija je želela da se oproba i na hrvatskom tržištu, ali su tamošnji distributeri odbili da ga prodaju tako da se tamo plasira neformalnim kanalima.
       Radio reklama “Vankujte časopis ‘Dečko’ izazvala je radoznalost slušalaca ali i pretraživanje rečnika koje nije urodilo plodom i niko nije saznao šta znači vankovati.
       “Reč vankovati još nije ušla u rečnike jer ju je moj dvogodišnji sestrić nedavno izmislio. Kada se igra i kada ga pitam šta radi on kaže vankujem. Postoji tvrdnja da homoseksualci koriste tajne reči po kojima se međusobno raspoznaju, pošto ih ni ja, niti bilo ko koga poznajem, ne znaju rešio sam da u reklami iskoristim ovu koju je izmislio moj sestrić”, otkriva Atila Kovač.
       Nišlije nisu mogle da razmišljaju o tome šta znači vankovati jer tamošnje stanice nisu htele da emituju reklamu za “Dečka”. Rukovodstvo jedne radio-stanice je objasnilo da se ona ne uklapa u njihovu uređivačku koncepciju a druga, inače članica ANEM-a, tražila je petostruko veću cenu od uobičajene. Uprkos tome, “Dečko” je na jugu Srbije naišao na odličan prijem i list se posle Novog Sada i Beograda najviše prodaje u Leskovcu.
       List se štampa latinicom, a Atila Kovač kaže da se može dogoditi da u budućnosti neki tekstovi budu odštampani ćirilicom.
       “Kada smo pokretali časopis nismo razmišljali o pismu na kome će se štampati a ni članovi naše redakcije koji brinu o nacionalnim pitanjima nisu nam na to skrenuli pažnju. Uobičajeno je mišljenje da su homoseksualci i oni koji podržavaju borbu za njihovu ravnopravnost skloni levici ali to nije tačno jer mi imamo saradnike koji su članovi SPO-a i SRS-a”, objašnjava Kovač.
       U početku je većina tekstova koji su objavljivani u “Dečku” bila nepotpisana a danas se potpisuju pseudonimima ili punim imenom i prezimenom.
       “Kada smo se pojavili to je bio šok. Sada, navikli su se na nas pa su se i naši saradnici opustili. Francuski gej časopis ‘Tetu’ je u jeku izborne kampanje za francuskog predsednika dobio intervjue od oba predsednička kandidata, jer su oni bili svesni da su i homoseksualci deo biračkog tela. Ne očekujem da će se tako nešto uskoro dogoditi i ovde ali se ipak i kod nas nešto menja. Pre nekoliko dana sam u ime ‘Dečka’ tražio izjavu od vojne službe za moral. U prvom trenutku su bili zatečeni a onda su nam uz konstataciju da smo i mi medij, obećali izjavu.”
       Tvrdnje da “Dečko” propagira homoseksualnost Kovač odbacuje kao besmislicu uz konstataciju da niko neće postati homoseksualac čitajući ovaj list.
       “Gejto” je list koji se bavi kulturom i teorijom homoseksualizma. Jedan od urednika ovog lista Vladimir Milošević, kaže da je cilj lista da objavljuje teorijske tekstove koji nisu bitni samo za homoseksualnu zajednicu već mogu koristiti svima koji se bave proučavanjem kulture, politike i sociologije ili istorije umetnosti.
       “Homoseksualci su deo društva u kome žive. Cilj ovog časopisa je da širu zajednicu upozna sa njihovom kulturom. Ovakvi tekstovi dosad su bili teško dostupni našoj javnosti i naš cilj je da njihovim objavljivanjem razbijemo predrasude po kojima je homoseksualna kultura izopačena”, objašnjava Milošević, i nastavlja:
       “U novom broju “Gejta” objavljeni su i tekstovi o Konstantinu Kavafiju, Tamari Lempickoj, homoseksualnoj ljubavi u antičkom društvu i gej - skinhedsima. Grafički dizajn “Gejta” podražava izgled publikacija iz prve polovine osamdesetih i Milošević objašnjava da je ta sličnost namerna jer je emancipacija homoseksualaca u našoj zemlji na svom početku koji se u razvijenim zemljama odigravao početkom osamdesetih godina.”
       Na primedbu da bi bilo lepo kada bi svi srpski sajtovi na Internetu bili tako dobro organizovani kao http://www.gay-serbia.com. Ivan Savić, jedan od dvadesetak aktivista koji svakodnevno ažuriraju ovaj sajt, koji se po posećenosti nalazi među sto najposećenijih domaćih sajtova, sa 35 000 do 40 hiljada poseta mesečno, kaže:
       “Sajt je nastao uz pomoć našeg iseljenika koji ga je registrovao u SAD i potom njegovo održavanje prepustio našim aktivistima. Cilj sajta je da omogući kontakt između članova gej - zajednice u Srbiji i Crnoj Gori ali se na njemu mogu naći i mnoge druge informacije koje interesuju i heteroseksualce, i to je jedan od razloga naše posećenosti.”
       Prema njegovim rečima na sajtu se mogu videti umetnička dela ali ne i lascivne fotografije. Oni koji ga održavaju ne žele da se on pretvori u porno - sajt. Iako se svakih nekoliko dana na sajtu pojavljuje poruka da će biti ugašen dosad to nikome nije pošlo za rukom.
       Svi sagovornoci NIN-a su pre nego što su počeli da rade u homoseksualnim medijima imali medijsko iskustvo ili stekli obrazovanje koje ih je osposobilo za ono što trenutno rade. Svi oni, izričito tvrde da u njihovim medijima ne rade isključivo homoseksualci i da heteroseksualci sačinjavaju brojnu manjinu. Kao jedini potreban kriterijum da bi neko mogao da radi u medijima u čijem kreiranju učestvuju, oni navode stručnost. Objašnjavaju da su i oni morali da je imaju da bi mogli da obavljaju svoj posao.
      
       VLADAN STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu