Ponovo odbijeno stavljanje van snage odluka AVNOJ-a u vezi sa jugoslovenskim Nemcima

      Ustavni sud Republike Srbije odbacio je 20. marta inicijativu nemačkog udruženja “Donau” iz Novog Sada kojom se traži “da se stave van snage AVNOJ-evske odluke - deklaracije, zakoni i prateće odluke u vezi sa građanima nemačke nacionalnosti Jugoslavije”. Obnavljanje zahteva je podstaknuto ukidanjem 29. novembra, državnog praznika Savezne Republike Jugoslavije.
       Predsednik Udruženja “Donau” Andreas Birgermajer objašnjava za NIN da ovo interesno udruženje građana postoji nezavisno od države Nemačke. “Tražimo stavljanje van snage odluka od 21. 11. 1944. godine, gde se, između ostalog, nalaže oduzimanje državljanstva građanima nemačke nacionalnosti i konfiskacija njihove celokupne imovine. Posle toga, donet je niz akata, pored drugih, i Zakon o konfiskaciji 1945. godine.” Birgermajer naglašava da je “građanima nemačke nacionalnosti imovina oduzeta isključivo po osnovi nacionalnosti, a drugima zbog nacionalizacije imovine”. Procena udruženja je da su ove odluke pogodile oko 400 000 vojvođanskih Nemaca, a zemljišne knjige svedoče o vrednosti te imovine. Na pitanje da li je bilo slučajeva obeštećenja, Birgermajer kaže da “nikakav sporazum o naknadi imovine nije obelodanjen. Niko od ovdašnjih Nemaca nije dobio ništa, a deo onih koji su se odselili u Nemačku, obeštećen je u nekoj meri. To su ipak, individualni slučajevi.”
       Jelena Marković, pomoćnik ministra za nacionalne manjine i manjinska pitanja, ukazuje na istorijski trenutak donošenja osporavanih odluka. “Treba imati u vidu istorijski kontekst, činjenicu da su odluke motivisane istorijskim razlozima. Pitanje povraćaja te imovine trebalo bi da bude rešavano u paketu sa pitanjem odštete našim ratnim zarobljenicima.”
       Udruženje je, prvi put, 1993. godine pokrenulo inicijativu za poništavanje odluka AVNOJ-a. Iste godine, predstavnici udruženja sreli su se sa tadašnjim ministrom za nacionalne manjine i manjinska pitanja, ali se na tome i završilo. Posle oktobarskih promena, kontakti sa nadležnima su učestali. Zahtev je obnovljen 6. januara 2003. godine i upućen je na adrese Saveznog ministarstva pravde, republičkog Ustavnog suda i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine. Odgovor vojvođanske Skupštine bio je da, prema rečima Birgermajera, “Skupština Vojvodine nije nadležna, iako smatra da odluke jesu diskriminativne”. Sa transformacijom jugoslovenske federacije neka savezna ministarstva, uključujući i Ministarstvo pravde, prestala su da postoje. Smatrajući da su AVNOJ-evske odluke ustavne kategorije, kasnije pretočene u Ustav i odgovarajuće zakone, udruženje se obratilo i Ustavnom sudu Srbije, objašnjava Birgermajer za NIN.
       U odluci republičkog Ustavnog suda kaže se da Ustavni sud ovde nije nadležan, jer “zahtevom nije inicirano pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pravnih akata Republike Srbije koji su proistekli iz odluka AVNOJ-a”. Ustavni sud Srbije, kaže se dalje, ocenjuje ustavnost zakona i zakonitost propisa i drugih opštih akata koji su prestali da važe, ako od prestanka važenja do pokretanja postupka nije proteklo više od godinu dana. Pri tom se osporene odluke AVNOJ-a ne primenjuju, niti su u pravnom poretku, zbog čega nema ni procesnih pretpostavki za ocenjivanje tih odluka, stoji u odluci suda.
       Sekretar Ustavnog suda Republike Srbije Ljilja Slavnić kaže za NIN: “Istorijski zakoni, istorijske odluke smatraju se izvršenim. Ustavni sud postupa u skladu sa postojećim pravnim okvirom, postojećim Ustavom i zakonima.” Na pitanje koji su to pravni akti Republike Srbije koji su proistekli iz AVNOJ-evskih odluka, gospođa Slavnić nije želela da odgovori.
       Pomoćnik ministra za nacionalne manjine i manjinska pitanja Jelena Marković kaže da treba sačekati trenutak za rešavanje ovog problema. “Stav ministarstva je da sad nije najbolje vreme za rešavanje ovog problema. Smatramo da to pitanje može radikalizovati prilike u Vojvodini, da može dati novi materijal desnici za širenje animoziteta, u trenutku kada se ostvaruje stabilizacija prilika u zemlji i manjinsko-većinskih odnosa. Ovo bi trebalo rešavati u trenutku kad budemo spremni da ponudimo odgovarajuće rešenje, što sad nije slučaj. Budući da tu postoji pravna, politička i ekonomska dimenzija, trebalo bi sačekati da država bude stabilna, i onda rešiti ovaj problem.” Marković dodaje da “ministarstvo nije moglo da ponudi nikakvo rešenje, bez konsultacija sa Pokrajinskom skupštinom i republičkim ministarstvima pravde”.
      
       DIJANA LAKIĆ