Podravka bi u srpskoj privatizaciji učestvovala sa četrdeset miliona evra

      Poznati hrvatski proizvođač još poznatijeg začina “vegeta” zasad nema neke ozbiljnije investicije u Srbiji - tek oko sedam-osam miliona evra - a koliko će investirati u budućnosti, zavisi direktno od procesa privatizacije.
       “Kako trenutno izgleda, investirali bismo oko 30 do 40 miliona evra u privatizovane firme, a onda bismo ih, naravno, dalje razvijali”, kaže za NIN Marinac.
      
       Da li ste, sem za “Takovo” iz Gornjeg Milanovca, zainteresovani za kupovinu još nekog preduzeća u Srbiji?
       - Mi nismo zainteresovani za “Takovo”, nego za delove “Takova”, u slučaju da ono ne bude privatizovano kao celina. “Takovo” je preveliko i nemamo osećaj da bismo tu išta mogli da pomognemo, problem bi se samo premestio iz jednog mesta u drugo. Dakle, ne osećamo se sposobnima za rešavanje problema celog “Takova”, ali za neke delove mislimo da smo sposobni; recimo, za proizvodnju dečje hrane. Kao proizvođač supa, “vegete” i gotovih jela, zainteresovani smo za još neka preduzeća ukoliko nam budu dostupna u procesu privatizacije, a ako ne, onda ćemo sa njima sarađivati u proizvodnji. Kao što smo bez vlasničkog udela sarađivali sa “Sremšidom” sa kojim bismo i danas sarađivali da nije imao problema sa sopstvenim stečajnim upravnicima.
      
       Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Od kakvog je to značaja za vaš prodor na tržište Srbije?
       - Nama nije cilj da mi budemo vlasnici preduzeća nego da budemo prisutni na tržištu Srbije i da tako možemo da budemo bolje plasirani na neka druga tržišta na kojima je srpski znak ili bolje prihvaćen ili Srbija ima bolje bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini. Tu pre svega mislim na tržište Rusije na kome “Podravka” ima najveći rast prodaje tokom poslednje dve godine. Međutim, moram iskreno reći da je Rusija prevelika za nas. Mi smo prisutni u Moskvi i Petrogradu, a sada se trudimo da se koncentrično proširimo kroz Rusiju. Najveći su nam problem zaštitne carine i kvote, a istovremeno rašireno falsifikovanje naših proizvoda. U Moskvi smo, samo na jednoj pijaci, samo u jednom danu, našli 10 tona falsifikovane “vegete”, a pretpostavka je da takvih pijaca u Moskvi ima na stotinu.
      
       Govorilo se da hrvatske firme strahuju od toga hoće li biti prihvaćene u Srbiji. Da li i vi u tome vidite eventualni problem?
       - Mi smo kod prosečnog potrošača u nama susednoj državi bili dobro prihvaćeni i pre nego što smo se ozbiljno vratili, što pokazuju istraživanja o tome kojih se proizvoda ljudi sećaju, koje simpatišu. Posle promena u Srbiji, kada su rađena prva ispitivanja prepoznatljivosti hrvatskih proizvoda, među vodećih deset bila su tri naša: “vegeta”, kao najpoznatiji brend, “Podravka”, kao opšti brend naše firme i “čokolino”. Očigledno da mi taj problem nemamo. Ili bar nemamo izražen kad je u pitanju politika ili mogućnost učestvovanja u procesu privatizacije. Ako nije u pitanju domaća firma kao konkurent, onda verujem da ćemo imati barem istu šansu kao drugi, a s obzirom na to da malo bolje govorimo jezik, onda će nam možda biti i nešto lakše.
      
       IVANA JANKOVIĆ
      

Vlasnici Najveći pojedinačni deoničar “Podravke” je Evropska banka za obnovu i razvoj (10,53 odsto), pravne osobe kao banke, fondovi i slično poseduju 39,9 odsto, fizička lica 33,83 odsto, Hrvatski fond za privatizaciju 12,97 odsto, a trezorske deonice odnosno deonice u vlasništvu same “Podravke” čine 2,68 odsto. “Podravkine” deonice se od 1997. godine kotiraju na Prvoj zagrebačkoj berzi. Firma danas ima u vlasništvu kompletna preduzeća u Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj - zemljama koje će u prvom talasu postati članice Evropske unije.