Ubistvo Zorana Đinđića imalo je političku pozadinu, tvrde izvori iz Vlade Srbije. Ko je sve među političarima bio povezan sa kriminalcima iz Zemuna

      Pošto je na ovaj ili onaj način uhvaćena većina vođa zemunskog klana, a Milorad Luković Legija ostao nedostupan organima gonjenja, potraga policije za organizatorima ubistva premijera Zorana Đinđića promenila je pravac. Informacije o Đuri Mutavom i majci mu Iboljki, Ceci Ražnatović, Pacovu, Budali i ostalim “zvezdama” dosadašnjeg toka operacije “Sablja”, u poslednjih nekoliko dana, počele su da zamenjuju mnogo teže optužbe.
       Premijer Zoran Živković ukazao je na pravac kojim se kreće istraga, kada je kazao da se u istrazi pominje “izvestan broj aktuelnih i bivših političara”. Koja su to imena ili, barem, gde ih treba tražiti, on nije tada želeo da precizira, ali su samo dan i po kasnije, u utorak uveče, uhapšeni general Aco Tomić, doskorašnji načelnik vojne Uprave za bezbednost, i Rade Bulatović, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SRJ.
       Tomića i Bulatovića uhapsili su inspektori Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala pošto su u okviru istrage o ubistvu Zorana Đinđića “došli do bitnih podataka o sastancima i dogovorima između organizatora ubistva Milorada Lukovića Legije i Dušana Spasojevića Šiptara sa Radetom Bulatovićem i Acom Tomićem”. Takođe, dodaje se u vladinom saopštenju, Rade Bulatović uhapšen je i zbog “naknadnih saznanja da je pomenuto lice na informativnom razgovoru u policiji dalo neistiniti iskaz”.
       Ovu informaciju policiji je dao Borislav Mikelić, bivši premijer Republike Srpske Krajine (govorilo se da je na to mesto došao zahvaljujući Mirjani Marković), i sam priveden prošlog petka zbog povezanosti sa zemunskim klanom ali i “crvenim beretkama” s kojima izgleda, nekakve veze ima još iz vremena rata u Hrvatskoj.
       Maltene od samog početka istrage, inače, funkcioneri vladajućeg DOS-a su upirali prstom na takozvane patriotske snage. Spominjali su najpre “pojedince” iz Stranke srpskog jedinstva i Srpske radikalne stranke, ine obožavaoce lika i dela Slobodana Miloševića iz ostataka levičarskih partija, zatim i saradnike/savetnike gradonačelnika Čačka Velimira Ilića, da bi na kraju, u ponedeljak u “Blicu”, ministar Batić dosad najotvorenije za “uključenost u zaveru” optužio i Demokratsku stranku Srbije iako je, doduše, nije baš direktno naveo (“... šef kabineta njihovog predsednika predvodio je vojnu delegaciju u razgovorima sa Vojskom Republike Srpske, a, prema izveštaju Pedija Ešdauna, utvrđeno je da je deo VRS umešan u atentat na Đinđića.”).
       Štaviše, “izvor iz policije” objavio je u ponedeljak “scenario haosa” u kome se navodi da su ideološku podršku atentatorima “pružale stranke i političari kojima, kako je to definisano, nije odgovarao raspored moći na političkoj sceni, odnosno količina vlasti koju je u rukama imao vladin deo DOS-a”.
       Negde istovremeno s Borislavom Mikelićem, tokom vikenda, uhapšen je i Milorad Bracanović, bivši zamenik načelnika Bezbednosno-informativne agencije, a pre toga načelnik bezbednosti u “crvenim beretkama”. Na funkciju u BIA došao je posle pobune “crvenih beretki” u novembru 2001. godine, što je bio plod vladinog “kompromisa” sa ovom jedinicom.
       Uzgred, među privedenima tokom prošle nedelje našao se i Petar Panić Pana, telohranitelj Vojislava Šešelja i kurir na relaciji Batajnica - Šilerova ulica u Zemunu. Panić se svojevremeno bio otrgao iz Šešeljevog zagrljaja (utehu je zatim, navodno, pronašao u okrilju uticajnog člana DOS-a), a prvoj ljubavi vratio se upravo na insistiranje svog komšije Spasojevića.
       Tek posle priznanja bivšeg zamenika komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdana Jovanovića da je Zorana Đinđića ubio iz uverenja (razlog: raspuštanje jedinice, predaje Haškom tribunalu...), objavljen je i planirani raspored događaja posle, petog po redu pokušaja, atentata na pokojnog premijera - već 13. marta, dan posle zločina, Beograd je trebalo da bude izlepljen plakatima “Stop Hagu”, a istovremeno bi se pokrenula i medijska kampanja u kojoj bi pokojni Đinđić bio povezan sa organizovanim kriminalom.
       Policijski izvor čiju priču, kao po komandi, u utorak objavljuju svi dnevni listovi, naveo je i da iza atentatora stoji nekoliko grupa: “Haško bratstvo”, koje je okupljalo sve protivnike Haškog tribunala a među kojima su i pripadnici VJ, članovi “vukovarske trojke” i neki pripadnici MUP-a, zemunski klan, neke političke stranke, kao i neki privrednici koji su posle 5. oktobra 2000. godine izgubili poslovne pozicije.
       Na niz najnovijih optužbi i insinuacija zasad je odgovorila samo Demokratska stranka Srbije, kontraoptužbom, da je “jedan potpredsednik vlade svojevremeno u zatvoru posećivao i iz zatvora izveo” Dušana Spasojevića Šiptara, i “potom s njim prijateljevao”. Uz to, iako nije prokomentarisao policijske razgovore s Radetom Bulatovićem i generalom Acom Tomićem, DSS je optužio Vladu Srbije i da se “otvoreno stavila na stranu jedne kriminalne grupe u obračunu s drugom, pripremajući za ulogu zaštićenog svedoka upravo šefa jedne od tih grupa”. Videćemo kako će DSS reagovati posle novog momenta u istrazi, hapšenja Tomića i Bulatovića, a posetu ovoj stranci najavila je kancelarija izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Beogradu.
       Zaštićeni svedok je, naravno, Ljubiša Buha Čume, i on je “dostupan organima gonjenja”, kako je rekao general Sreten Lukić, načelnik Resora javne bezbednosti srpske policije.
      
       NIKOLA VRZIĆ