Čelnici opštinske uprave shvatili su važnost poverenja javnosti u demokratske vlasti, a koje će zavisiti od sposobnosti vlasti da poboljšanjem javnih usluga unapredi svakodnevicu prosečnog građanina

      Otvaranjem novog Prijemnog odeljenja u Skupštini opštine, Inđija je još jednom potvrdila posebnost, ali i istinsku brigu o građanima. Jer, novo odeljenje je potpuno usklađeno s evropskim standardima, što ga čini jedinstvenim u Republici Srbiji. Prvi, letimičan pogled na ove moderne, za nas gotovo svemirski dizajnirane prostorije, ili, bolje reći, prostoriju, odagnaće vam svaku sumnju u prethodnu tvrdnju.
       Nema šaltera (bar ne klasičnih), nema odvojenih soba i memljivih sobičaka, nema nervoznih radnika i prepoznatljivih “šalteruša” koje više lakiraju nokte i prave pauze, nego što udaraju pečate. Zato ima ljubaznog i sposobnog osoblja, prijatnog ambijenta, uvek nekome potrebnih brošura i raznih obaveštenja, pa čak i ukrasnog bilja koje, uzgred, nije veštačko. I, ne uzgred, pošto je time razbijena višedecenijska, ružna tradicija, na ulazu lepo piše - Usluge građanima.
       Na svečanom otvaranju Prijemnog odeljenja, 5. marta 2003, gradonačelnik Inđije Goran Ješić potvrdio je da je ono namenjeno pružanju administrativnih usluga građanima uz maksimalnu operativnost i udobnost, kao i, što je, verovatno, najvažnije za prosečnog građanina, minimalno zadržavanje stranaka. Zasniva se na neposrednoj komunikaciji s građanima (licem u lice), kao i na transparentnosti obrade podataka. Na 16 šaltera, a zapravo iza 16 stolova, ili, kako se kaže, radnih stanica, s čije druge strane - bez stakla i bilo kakvih ograda - sede i uz pomoć kompjutera rade službenici lokalne uprave, poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda i, 17. po redu, šalter Novosadske banke. Baška telefonska govornica, fotokopir aparat, aparat za kafu i vodu.
       Prostor u kome se nalazi Prijemno odeljenje u potpunosti je klimatizovan. Odeljenje je opremljeno udobnom čekaonicom za kratko zadržavanje i prilagođeno osobama s invaliditetom. Sistemom tiketiranja omogućeno je rešavanje predmeta u hodu i bez gubitka vremena, novca i dostojanstva građana Inđije. Osim toga, umrežen je i kompjuterski (služi se lokalnom računarskom mrežom za ekspeditivni prenos podataka), telefonski i razglasno, čime je postignuta maksimalna operativnost pri pružanju usluga. Radnici na šalterima uredno nose uniforme na kojima su vidno istaknuta njihova imena, tako da stranke u svakom momentu znaju koji službenik opslužuje koji šalter. Skupština opštine je, takođe, pripremila anketne listiće koji se u šalter sali dele građanima, a putem kojih mogu da iznesu svoje mišljenje o funkcionisanju ovog odeljenja, kao i o radu službenika za koje prvi čovek opštine tvrdi da su “naši najbolji radnici”, nagrađeni stimulansom od 20 odsto i tendencijom daljeg nagrađivanja budući da rade težak i odgovoran posao.
       Kako su se zvaničnici lokalne uprave Inđije odlučili na tako brzo rešavanje zaparloženog problema koji muči bar 90 odsto drugih opština u Srbiji i koji, naizgled, ne predstavlja prioritet broj jedan, ako se ima u vidu uvreženo objašnjenje da se poslovično loša komunikacija opštinara i građana ne može rešiti “preko noći”, a koje su zaposleni u SO Inđija dokazali netačnim?
       Najpre, uočili su problem i to brzo i lako. Pošto u Inđiji posluje oko 3 000 malih privatnih preduzeća, čime se ovaj grad svrstava u sam vrh u zemlji i usled uobičajeno glomazne i trome upravne administracije, preduzeća su svakodnevno gubila mnogo dragocenog vremena koje se, jasno, berićetno moglo utrošiti na rad, umesto na čekanje u opštini.
       Urađeno je i istraživanje javnog mnjenja: svega 12 odsto građana smatralo je da opštinska uprava funkcioniše odlično, dok je čak 78 odsto njih ili izrazilo nezadovoljstvo radom opštinske uprave, ili je izrazilo uverenje da su neophodne velike reforme u radu lokalne samouprave. Što zbog sporosti, što zbog neljubaznosti. SO Inđije reagovala je munjevito. Organizovan je interni okrugli sto na kome su utvrđeni prioriteti za reformu lokalne uprave. Najpre je trebalo obrazovati radnike uprave, kako bi njihov učinak odgovarao potrebama građana Inđije. Tako su, uz nesebičnu pomoć organizacija IRI, DAI i LDS, zaposleni počeli da se obučavaju.
       Popularna transparentnost rada obezbeđena je održavanjem konferencija za novinare, predstavljanjem javnog budžeta, kao i odborničkih skupština i sednica Izvršnog odbora Skupštine opštine Inđija. Naknadne ankete pokazale su da preko 60 odsto građana dva puta dnevno mora da dođe u opštinsku zgradu: prvi put da bi prikupili podatke o tome šta im treba od dokumentacije, a drugi put da bi tu, potrebnu dokumentaciju - predali. Zato je, između ostalog, uveden i TGA. Šta je TGA? Skraćenica za telefonski govorni aparat. Radi smanjenja broja dolazaka u zgradu opštine, SO uvela je taj sistem koji građanima pruža sve potrebne informacije u vezi sa raznim dokumentima.
       I to nije sve. Urađen je i Vodič kroz opštinu. U cilju podrške reformskom paketu, odštampan je veliki broj informativnih brošura o radu lokalne uprave, među kojima je svakako najbitniji pomenuti Vodič - brošura s detaljnim podacima o svim javnim strukturama na teritoriji opštine. Tiraž: 5 000 primeraka.
       No, svakako je najveći i najvažniji zadatak bio formiranje Prijemnog odeljenja koje bi - i u tehničkom, i u administrativnom smislu - zadovoljavalo sve potrebe građana Inđije. U relativno kratkom roku izrađen je projekat adaptacije jedne od postojećih prostorija u zgradi opštine, veličine 113 kvadratnih metara. Inače, opštinska zgrada je građena od 1912. do 1914. godine, a gradonačelnik Ješić je, na svečanom otvaranju, rekao da je siguran da su idejni tvorci zgrade imali viziju o tome kakvo bi odeljenje trebalo da bude (dakle, kao što je danas), pa su tako i podigli zgradu, umnogome olakšavši posao za sada poslednjim majstorima.
       Znači, čelnici opštinske uprave u Inđiji shvatili su važnost poverenja javnosti u demokratske vlasti, a koje će zavisiti od sposobnosti vlasti da poboljšanjem javnih usluga unapredi svakodnevicu prosečnog građanina. Tim pre što se zna kako građani ulaze u opštine, plašeći se da će izgubiti vreme u redovima, da bi potom nesigurnom rukom popunjavali obrasce i gubili nerve s nervoznim službenicima. A komuniciranje je jedan od ključnih faktora za pridobijanje podrške građana, počev od prijema na koji građanin nailazi čim uđe u zgradu opštine, do komuniciranja sa službenicima i javnih izjava zvaničnika koje prenose mediji.
       Mnogi su zaboravili da s građanima treba komunicirati na neposredan, jednostavan i razumljiv način. Briga o građanima, zapravo, podrazumeva lepo ponašanje prema njima i pružanje informacija koje su im potrebne u obliku i na način koji im treba. Naravno, što je moguće brže. Stoga je SO Inđija (napredna i avangardna, kako je neko rekao na svečanom otvaranju) krenula sa “stvaranjem uprave iz početka”, odbacivanjem zastarelih načina rada i efikasnijim pružanjem usluga.
       Efikasnost i ekonomičnost pokazale su se i krajnjim računom za izgradnju Prijemnog odeljenja: uloženo je tri miliona dinara, što predstavlja nisku cenu za jedan od glavnih ciljeva reforme lokalne samouprave koje je utvrdila SO Inđija, a koja će, jednog dana, ponovo biti onako efikasna, pristupačna i odgovorna kakvom su je Vojvodina i Srbija nekada poznavale.