NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Diluirana insomnija

Jezički snobizam može biti smešan i priglup, ali njegove posledice nisu trajne

      Pre neki dan primetio sam da smo u kući ostali bez alkohola. Ne bez alkoholnih pića (priznajte da ste prvo na to pomislili!), nego bez alkohola iz apoteke, onog za čišćenje i dezinfekciju. Svratim u prvu apoteku, zatražim sto grama, apotekarka mi da, platim, pođem i na izlazu mahinalno pogledam šta piše na bočici. Već sam se okrenuo i otvorio usta da kažem “Pogrešili ste!”, a onda se setim da je to - ipak to. Na bočici, naime, piše “Aethanolum dilutum”, a ispod toga, za one koji ne znaju latinski, i prevod: “Diluirani etanol”.
       Sećam se, nekada je na etiketama pisalo “Etil alkohol 95%”. Potom su koncentraciju smanjili na osamdeset i nešto, a kasnije su potpuno prestali da beleže procenat. Koliko je danas vode u alkoholu, to znaju samo proizvođači, ali je zato dobio novo, učeno ime, etanol, i nemojte slučajno reći da je razblažen ili razvodnjen. Taman posla, on je diluiran!
       Slična učenost se sreće i u mnogim lekarskim savetima. U “Ekspresu” od 7. aprila čitam nadnaslov: “Ako patite od insomnije, evo šta treba da radite.” U tekstu se kaže: “Insomnija ima i drugih uzroka, ali stres je najčešći...”, a tek kasnije: “Postoji i, da tako kažemo, sekundarna nesanica.” Tom piscu (ili prevodiocu), dakle, insomnija je osnovni izraz, a nesanica je ređi sinonim za slučaj potrebe. Otprilike kao kod naših sportskih novinara, koji najčešće pišu o tome kako je arbitar vodio duel, a tek pokatkad, ako im dosadi da ponavljaju ta dva latinizma, sete se da postoji i sudija koji vodi utakmicu.
       Umesto uobičajenog komentara o tome kako se bez stranih reči ne može, ali... - biće bolje da citiram šta je pre skoro vek i po pisao jedan novinar koga danas znamo prvenstveno kao pesnika. U listu “Zmaj”, po kome je dobio i nadimak, Jovan Jovanović je 1865. godine pisao:
       “Prva je radost materina da joj dete progovori, ali, naravno, stranim jezikom. Ju, sladak je mali! pa već govori nemački i mađarski. I francuski već zna petnaest reči. (...) Ju, libes kind, kako je ušnirana, to će biti tencerka! - A libes kind sluša... Danas je već po sata na ogledalu bila; sutra će ukrasti od matere rajspulfera, pa će se nakrečiti s prsta. (...) Pera je živo zdravo dete, ali mati veli da nije artig kad se deca sigraju, pa siromah Pera mora katkad po dva sata na stolici mirno da sedi, ruke da prekrsti pa gledi kako gospođe jauznuju, a ako mati zaboravi i njemu dati, Pera mora i gladan i žedan ćutati, iskati ne sme, to se ne šikuje.”
       Iste godine, pod naslovom “Šala i zbilja”, Zmaj je pisao i ovo:
       “Srpstvo, to vam je takva jedna sitnarija; reč po sebi kratka, samo od dva sloga... jer danas da se i sa lica zemlje zbriše, njas liegt daran! - sunce bi se tako isto rađalo, zora bi kao i dosad praechtig bila, balovi bi kao i dosad bili komifo; pačuli, o de mil fler i Prinzessennjasser ne bi nimalo poskupio...Kokosnusssodaseife tako bi se isto oko belih ručica sapunio; broševi, brazletne i oboce (nota bene ako su echt) ne bi nimalo potavnele - jednom reči, moglo bi se na svetu isto onako živeti bez srpstva kao i dosad s njime; isti konfort, isti genus amizmana ostao bi na svetu kao i dosad.”
       Utešno deluju ovi citati. Takoreći nijedan od nemačkih, francuskih i latinskih izraza kojima se Zmaj ovde rugao, danas više nije u upotrebi. Nazive kozmetičkih proizvoda koje je u ono doba znala svaka novosadska frajlica, danas jedva da bismo našli i u istorijskim rečnicima. Nestao je i nekad tako omiljeni izraz komifo ili komi fo (od fr. comme il faut - kako treba), koji je svaki čas ponavljala Sterijina pokondirena Fema (u početku je govorila i “miko fo”). Kod Feme je sve moralo biti “komi fo”, jer, veli ona, “kad mi dođu madame na vizitu, ne mogu se ja rezonirati kao kakva paorka”. Danas više niko ne zna šta je komi fo, ali zato znamo šta je “u trendu” i šta je “in”.
       Jednog dana će i taj “trend” proći, neće ni on uvek biti “in”. Jezički snobizam može biti smešan i priglup, ali njegove posledice nisu trajne. Toliki silni germanizmi i galicizmi iz Zmajevog doba nisu uništili srpski jezik, nisu mu “oduzeli dušu”, kao što su se pribojavali puristi. Pomodne reči su iščezle, one potrebne su ostale. Tako će valjda biti i s današnjim anglicizmima i internacionalizmima.
      
       IVAN KLAJN


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu