Do rata u Iraku priča o nuklearnoj opasnosti iz Severne Koreje mnogo gde je primana sa rezervama. Ali ona sada može da dobije čudan propagandni obrt, ako Kim Đong Il zaključi da će mu upravo nuklearno oružje omogućiti da ne prođe kao Sadam

      Upitan prema kome bi Sjedinjene Države mogle, posle pobede u Iraku, da primene svoju strategiju preventivnog rata, Ričard Perl, savetnik u Pentagonu, član Odbora za odbrambenu politiku i veliki zagovornik rušenja Sadamovog režima, odgovorio je: “Ako se radi o tome s kim će se Amerika, od onih koji joj prete, još obračunati, lista je dobro poznata. To je Iran. To je Severna Koreja. To je Sirija. To je Libija.. Ali to ne znači da već pripremamo trupe za sledeću vojnu intervenciju.”
       Pjongjang je, po običaju, reagovao odbojno, ne verujući da rat nije blizu. “Sjedinjene Države se grdno varaju ako misle da će DNR Koreja prihvatiti zahtev za razoružanje dok gleda kako jedna od tri zemlje koje su Amerikanci svrstali u ‘osovinu zla’ strada pod varvarskim vojnim napadom”, izjavio je predstavnik severnokorejskog Ministarstva spoljnih poslova.
       Tri zemlje koje je predsednik Buš nazvao “osovinom zla” su, da podsetimo, Irak, Severna Koreja i Iran. Sve one, prema tvrdnjama Vašingtona, poseduju oružje za masovno razaranje, a Severna Koreja ne krije da je obnovila svoj nuklearni program. Iako CIA nije uspela da u Severnoj Koreji izbroji više od dve atomske bombe, ta zemlja može, po proceni Vašingtona, da bude za Ameriku opasnija i od samog Iraka, jer je u stanju da proizvede najrazornije oružje. Ona se nedavno, prkoseći američkim zahtevima da odustane od nuklearnog programa, demonstrativno povukla iz Međunarodnog sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Jedina je koja je to učinila od 188 zemalja potpisnica.
       Amerikanci su u tom činu videli potvrdu svojih ranijih tvrdnji da Severna Koreja zaista želi da bude nuklearna sila i da, kao takva, postaje opasnost po bezbednost cele severoistočne Azije. Severni Korejci, inače neumorni u ratnoj retorici, na to su uzvratili da je Irak i poražen zato što je “imperijalistima” dopustio da mu preko UN šalju razne inspekcije za razoružanje. Amerikancima se zbog toga treba suprotstaviti “strahotnom vojnom snagom uzvraćanja” - a oni već slute šta bi to moglo da bude.
       Do američkog napada na Irak priča o nuklearnoj opasnosti iz Severne Koreje mnogo gde je primana sa rezervama. Ali ona sada može da dobije čudan propagandni obrt, ako Kim Đong Il zaključi da će mu upravo nuklearno oružje omogućiti da ne prođe kao Sadam.
       Na američki zahtev slučaj Severne Koreje se ovih dana našao pred Savetom bezbednosti UN, ali ne na način koji su Amerikanci priželjkivali. Oni su hteli da Savet bezbednosti usvoji rezoluciju u kojoj bi se osudio severnokorejski nuklearni program i tražilo njegovo anuliranje pod nadzorom UN. Za to su, od velikih sila, imali ne samo britansku, nego i francusku podršku, ali ne i razumevanje, a još manje saglasnost, Rusije i Kine. Severna Koreja je samu činjenicu da se, odmah posle Iraka, našla na tapetu u Ujedinjenim nacijama, po analogiji protumačila kao “uvod u rat”, iako se rasprava više ticala složene igre među velikim silama, nego nje.
       Rusija i Kina, susedi Severne Koreje i iz vremena hladnog rata njeni saveznici, ne žele arsenal razornog oružja u svojoj blizini i zato savetuju Pjongjangu da svoj nuklearni program, prvobitno namenjen proizvodnji električne energije, ponovo stavi na uvid inspektorima UN. Ali ne žele ni da se Severna Koreja podvrgne međunarodnim sankcijama, jer bi to još više izolovalo jednu i inače vrlo izolovanu zemlju. Ne žele ni produbljivanje krize oko Koreje i eskalaciju napetosti u regionu. Rusi zato traže da se Severna Koreja vrati Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja i da prihvati inspektore UN. Kina smatra da je spor između Vašingtona i Pjongjanga prevashodno bilateralan i da zato treba da bude rešen u pregovorima između dve zemlje, suprotno američkom nastojanju da se kriza proglasi za regionalnu, a njeno rešavanje stavi u međunarodne okvire, odnosno u nadležnost Saveta bezbednosti UN.
       Pjongjang je takođe za direktne pregovore sa Vašingtonom i čak je predlagao da Severna Koreja potpiše sa Sjedinjenim Državama sporazum o nenapadanju. Amerikanci na to kažu da neće nikakve direktne pregovore dok se Severna Koreja ne odrekne svog nuklearnog programa, pa samim tim i ambicija da bude nuklearna sila.
       Posle rata u Iraku obe strane su zaoštrile svoje stavove. Američki funkcioneri prete Severnoj Koreji da ona može da bude sledeća meta, a Severna Koreja te pretnje koristi kao dokaze da Amerika problem na Korejskom poluostrvu ponovo želi da reši ratom, iako joj to još pre pola veka nije pošlo za rukom.
       U ovoj komplikovanoj situaciji ključno je pitanje mogu li Severna Koreja i rigidni režim Kim Đong Ila uskoro zbilja da postanu mete novog američkog preventivnog rata. Zasad preovlađuje uverenje da to nije verovatno u dogledno vreme.
       Argumenti su sledeći: Amerikanci će u Iraku mnogo teže dobiti red i mir nego što su dobili rat, pa će oko sređivanja prilika na Bliskom istoku imati pune ruke posla; Severna Koreja nije bogata naftom i spada u interesnu sferu Kine i Rusije; u biračkom telu i establišmentu Sjedinjenih Država ona nema za neprijatelje onu vrstu “jastrebova” kakve je imao Irak. Najzad, ona je u znatnoj meri “sporedni šou”, ali je zbog nepopularnosti svog režima zahvalan objekt za političko moralisanje i demonstraciju moći.
       Zasad se čini da će Amerikanci dodatno pritiskati Kinu i Rusiju da se problem Severne Koreje rešava u međunarodnim okvirima. Tako bi se Pjongjangu mogle lakše da presecaju spone sa dve sile koje ga još donekle štite od mogućih sankcija.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ