Jedna stvar nam je i dalje zajednička-kultura je svuda u zapećku

      Šteta što organizatori Nemačko-francuske nedelje ARTE televizije u Beogradu nisu bolje obavili svoj posao. Potvrdu kada će se održati tribina na kojoj će učestvovati urednici kulture na televizijama sa područja bivše Jugoslavije NIN je dobio u bifeu Narodnog pozorišta na čijoj se sceni “Raša Plaović” odigravala ova manifestacija.
       Kriterijum po kome su pozivani predstavnici televizijskih kuća koje su učestvovale na ovom susretu, ostao je nejasan. Iako su skoro svi govornici tvrdili da je to okupljanje nekadašnjih članica JRT-a, nije bilo predstavnika nekadašnje Televizije Priština a skupu je prisustvovao i Risto Lazarov iz makedonske televizije Telema koja nije postojala u vreme JRT-a. Uprkos tome što u Bosni i Hercegovini postoje tri javna servisa, na skup je pozvana samo sarajevska Federalna televizija Bosne i Hercegovine. Tribina je najavljena kao “razgovor predstavnika televizijskih stanica iz bivših jugoslovenskih republika” pa je ostalo nejasno po kom kriterijumu je na njoj učestvovao Velimir Visković za koga je u spisku učesnika (nije podeljen svim novinarima) pisalo da je književni kritičar.
       Teme razgovora bile su: “Mesto kulture u televizijskim programima” i “Uloga televizije u približavanju kultura”. Situaciju sa kojom se susreću oni koji se na području bivše Jugoslavije bave kulturom na televiziji, najbolje su ocrtale reči Line Kezić, urednice kulture na Hrvatskoj televiziji.
       “Kad god se sa urednikom ‘Dnevnika’ raspravljam oko toga zašto mi je izbačen neki prilog” dobijem odgovor da je to bio poslednji minut. Ali, posle kulture ide sport a on nikada ne ispadne.”
       Svi učesnici složili su se da po njihovom iskustvu najveće interesovanje postoji za pop kulturu susednih zemalja. Na pitanje NIN-a da li će Televizija Beograd biti hendikepirana u ovoj vrsti kulturne razmene kada joj uskoro bude oduzet Treći program na kome je plasirala takve sadržaje, Nikola Mirkov, urednik Kulturnog programa u RTS-u, rekao je da sudbina Trećeg kanala još nije definitivno rešena.
       Jedan od razloga zbog kojih se razmena proizvoda tzv. visoke kulture odvija teže od one na području pop kulture, navela je Lina Kezić koja je kazala da su “svi još uvek osetljivi kada su jezik i kultura u pitanju”. Praktični primeri pokazali su da ova ocena važi u svakoj od televizija koje je pokrivala nekadašnja JRT.
       Iako je nedavno prikazala prvi srpski film “Tito i ja” Hrvatska televizija nema posebnu emisiju za srpsku manjinu u Hrvatskoj. Slovenačka televizija redovno prikazuje srpske filmove ali nema nijednu emisiju koja je posvećena “južnjacima” koji rade u Sloveniji. Makedonska televizija pokušava da prevaziđe strogu podelu koja postoji između Prvog kanala koji se emituje na makedonskom i Trećeg na kome se uglavnom čuje albanski. Prema rečima Novice Samardžića urednika kulture na Televiziji Crne Gore, pitanje jezika na kome se ova televizija obraća svojim gledaocima nije kulturno već političko, ali svaki narod ima pravo da svoj jezik nazove kako hoće. Televizija Beograd redovno zabavlja decu crtanim filmovima azijske produkcije ali još nije prikazala hrvatski crtani film o šegrtu Hlapiću koji je proizveden 1997. godine.
      
       V.S.