Ukoliko bude ukinuta Radio Jugoslavija jedini medij preko koga ćemo se obraćati svetu biće “Pink internacional” koji 24 časa emituje turbo-folk

      “Neću da dam izjavu za Radio Jugoslaviju. Na njegovom čelu bio je Ivan Marković.”
       Sa ovim odgovorom se često susreću novinari Radio Jugoslavije kada traže izjave naših političara. Po mišljenju zaposlenih u ovoj kući, Ivan Marković mogao je odabrati bilo koju medijsku kuću i zasesti na njeno čelo a tvrdnje da je Radio Jugoslavija bio medij julovskog režima, smatraju besmislenim jer je ova radio-stanica starija od Jula a i od režima Komunističke partije Jugoslavije u čije vreme je njena zvučna najava bila “Ide Tito preko Romanije”.
       Radio Jugoslaviju je 1936. osnovala Vlada Kraljevine Jugoslavije sa željom da se njeni politički stavovi saopšte svetu. U to vreme program je emitovan na šest jezika.
       “Danas se naš program emituje na 12 jezika i srpskom, čujemo se na svim kontinentima i reemitujemo se preko Interneta. U SAD nas reemituju radio stanice koje imaju program na srpskom jeziku tako da se tamo čujemo i na ultrakratkotalasnom području”, kaže Milena Jokić, direktor Radio Jugoslavije, čije će buduće ime najverovatnije biti Međunarodni radio Srbija i Crna Gora.
       Program Radio Jugoslavije oduvek je bio namenjen inostranim slušaocima i njegov kratkotalasni program se ne može čuti u našoj zemlji.
       “Mi pripadamo istom tipu stanica kao što su Glas Amerike, Svetski servis Bi-Bi-Sija ili Dojče vele. Sve te stanice su osnovale vlade, one se nalaze na njihovom budžetu i prenose njihove stavove”, objašnjava Milena Jokić.
       Glas Amerike svojevremeno je bio u okviru Stejt departmenta a danas njime upravlja devetočlani bord guvernera od kojih osmoricu imenuje predsednik SAD a deveti je državni sekretar koji se na tom položaju nalazi po službenoj dužnosti. Budžet ove stanice odobrava Kongres.”
       Iako neke stanice ističu da imaju samostalnu uređivačku politiku, dovoljno je čuti njihove izveštaje o ratu u Iraku, a naši slušaoci mogli su da se uvere u njihovu objektivnost prilikom NATO bombardovanja, kada je Glas Amerike tvrdio da Srbi na Kosovu hvataju mlade Albance i nasilno im uzimaju krv koju potom koriste za transfuziju srpskim vojnicima. Ipak, ove radio-stanice su značajne jer preko njih vlade najbrže saopštavaju svoje stavove.
       Ovakve radio-stanice imaju sve susedne zemlje i sve one emituju više sati programa od nas, čak i Albanija.
       Naša zemlja bi uskoro mogla ostati bez mogućnosti da na ovaj način komunicira sa svetom jer po novom zakonu, država ne može biti osnivač medija.
       “Niko ne želi da se ponovi ono što se događalo sa državnim medijima ali ovakve stanice su uvek državno vlasništvo. Mi ne možemo biti privatizovani zato što se zahtev za emitovanje na kratkim talasima podnosi Međunarodnoj uniji za telekomunikacije a podnosilac zahteva može biti samo država”, objašnjava Milena Jokić. Tvrdnje da je emitovanje na kratkim talasima zastarelo i da treba preći na emitovanje preko satelita, ona smatra neosnovanim.
       “Sve stanice pored satelita i dalje emituju na kratkim talasima zato što im to omogućava veću slušanost. Osim toga, kratki talas će uskoro biti digitalizovan, posle čega će se u tehničkom pogledu izjednačiti sa ultrakratkim talasima”, kaže Milena Jokić.
       Predlog da Radio Jugoslavija postane deo Radio Beograda Milena Jokić smatra prihvatljivim ali teško ostvarivim zbog toga što Radio Beograd ima višak radnika i ne bi mogao da podnese priliv novih.
       “Mi smi imali 260 radnika i taj broj smo sveli na 190 zaposlenih. Za funkcionisanje radija neophodno je 150 ljudi ali mi nemamo novac za socijalni program kojim bismo zbrinuli višak zaposlenih” objašnjava Jokićeva.
       Dosad je iz budžeta za potrebe ovog radija izdvajano 3 700 000 dinara mesečno od čega, prema rečima Milene Jokić, 500 000 dinara odlazi na plaćanje električne energije a preostali novac nije dovoljan ni za prostu reprodukciju.
       “U dva navrata nismo mogli da platimo račun za električnu energiju i Bijeljinska elektrodistribucuja nam je ukinula struju. Pošto naši odašiljači moraju biti pod stalnim naponom, došlo je do havarije čije posledice još uvek otklanjamo.”
       Emisiona tehnika ove stanice smeštena je u Bijeljini jer je ta lokacija u vreme SFRJ izabrana kao tehnički najprihvatljivija. Od ideje da se emisioni centar preseli u Stubline odustalo se zbog nedostatka sredstava. O tome da li bi bilo najbolje da Radio Jugoslavija do nekih boljih vremena prestane sa emitovanjem, Milena Jokić kaže:
       “Frekvencija za kratkotalasno emitovanje nema dovoljno i ukoliko ih se jednom odreknemo, teško da ćemo ih ponovo dobiti. Osim toga, izgubićemo slušaoce. Naš program je slušan i citiran u stranim medijima. Kada naši političari odbiju da nam daju izjavu a potom je daju Glasu Amerike ili Bi-Bi-Siju, oni misle da su se obratili svetskoj javnosti ali se njihove izjave pojavljuju samo u programu na srpskom jeziku. Kada bi ih dali nama, mi bismo ih plasirali u celom svetu.
       Ukoliko nas ukinu, niko od nas neće ostati na ulici. Novinari koji su nas napustili zbog malih plata, već rade za druge svetske medije. Naši tehničari su visokokvalifikovani baš kao i prevodioci i svi smo mi ovde zato što smatramo da je ovoj zemlji neophodna ovakava delatnost.
       Uostalom, već postoji jedan naš radio koji se obraća svetskoj javnosti - ‘Pink internacional’ koji preko satelita 24 sata emituje turbo folk.”
      
       VLADAN STOŠIĆ